Sutra će, ako sve bude kako treba, pošto je ovih dana bilo najava da bi pad Vlade mogao da poremeti objavljivanje Konkursa, biti raspisan Kentucky Derby svih srpskih filmskih konkursa, a to je konkurs Filmskog centra Srbije.

Legenda kaže da ko god osvoji ovaj Konkurs, snima film. Dakle, rezultat ovog konkursa otprilike pokazuje ko će ove godine dobiti priliku da se bavi filmom u Srbiji.

Sutra treba proveriti sajt http://www.fcs.co.yu i Večernje Novosti, da li su izašli oglasi. Ako jesu, the game is on.

Bliži se dan za predaju projekata, uzbuđenje dostiže tačku usijanja.

Još uvek se ne zna ko će biti u komisiji.

I što je još zanimljivije, ne zna se ko će od bigwigova iazći na Konkurs da uzme omladini pare.

.... u komisiji su goca markovoic i prdan golubovic.

U komisiji će biti Goran Marković, Srdan Golubović i Dušan Spasojević.

Pogrešno ste mislili da je Dušan Spasojević ubijen u Meljaku. Ne, on je preživeo, ušao je u Program zaštite svedoka, urađena mu je plastična operacija i sada radi kao dramski pisac.

IZVEŠTAJ KOMISIJE O IZBORU PROJEKATA ZA SUFINANSIRANJE PROIZVODNJE DOMAĆIH DUGOMETRAŽNIH FILMOVA
02.06.2008.


Komisija za izbor projekata za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova, poštujući raznolikost, visok kvalitet i brojnost, na osnovu uvida u 72 prispele prijave, opredelila se za projekte, koji doprinose promociji autentičnih vrednosti kulture, koja dolazi sa naših prostora.

Komisija je izabrala sedam projekata za sufinansiranje proizvodnje dugometražnih igranih filmova, jedan projekat dugometražnog dokumentarnog filma i jedan projekat dugometražnog igranog filma u fazi postprodukcije:

DUGOMETRAŽNI IGRANI FILMOVI:

1. WEST END PRODUCTION
"Beli, beli svet"
ps: Milena Marković, Oleg Novković
r: Oleg Novković
2. TESTAMENT FILMS
"Kako su me ukrali Nemci"
ps: Miloš Radivojević, Vladislava Vojnović, Svetozar Vlajković
r: Miloš Radivojević
3. BRIGADA
"Čekaj me, ja sigurno neću doći"
ps: Miroslav Momčilović
r: Miroslav Momčilović
4. FILM DELUXE INTERNATIONAL
"Travelator"
ps: Dušan Milić
r: Dušan Milić
5. ART & POPCORN
"April u Beogradu"
ps: Bojan Vuletić
r: Bojan Vuletić
6. DAKAR
"Kutija / the Box"
ps: Andrijana Stojković, Slavoljub Stanković
r: Andrijana Stojković
7. KISELO DETE
"Tilva Roš"
ps: Nikola Ležaić
r: Nikola Ležaić

DUGOMETRAŽNI DOKUMENTARNI FILMOVI:

1. PRABABA PRODUKCIJA
"Prahovo - Las Vegas"
ps: Dragan Nikolić
r: Dragan Nikolić

DUGOMETRAŽNI IGRANI FILMOVI U FAZI POSTPRODUKCIJE:

1. KINOKAMERA
"Tamo i ovde"
ps: Darko Lungulov
r: Darko Lungulov

Na osnovu razmatranja prispelih projekata, Komisija sugeriše sledeće:
 Da se Konkurs za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova sprovodi dva puta godišnje (još jedan do kraja 2008. godine)
 Da se razmotri mogućnost uvođenja konkursa za sufinansiranje postprodukcije
 Da se razmotri mogućnost uvođenja konkursa za stimulisanje unapređenja televizijskog izraza


ČLANOVI KOMISIJE
Goran Marković, sr Srdan Golubović, sr Dušan Spasojević, sr

U Beogradu, 31. maja 2008. godine

KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROIZVODNJE DOMAĆIH DUGOMETRAŽNIH FILMOVA


28.08.2009.



Upravni odbor Filmskog centra Srbije na 52. sednici održanoj 28. avgusta2009. godine, u Filmskom centru Srbije doneo je odluku da se 16. septembra2009. godine, raspiše Konkurs za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova, koji će biti prvi u nizu konkursa, koji će biti raspisani u skladu sa Pravilnikom o postupku sprovodjenja konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti filmskog stvaralaštva.Konkurs će biti objavljen na sajtu Filmskog centra i u dnevnoj štampi.

ODLUKA O IZBORU PROJEKATA PO KONKURSU ZA SUFINANSIRANjE PROIZVODNjE DOMAĆIH DUGOMETRAŽNIH FILMOVA ZA 2010. GODINU
28.12.2009.


Na 58. sednici Upravnog odbora Filmskog centra Srbije održanoj dana 28. decembra 2009. godine, doneta je odluka o podršci 5 projekata domaćih dugometražnih filmova.

Na osnovu odredbi člana 14. Pravilnika Filmskog centra Srbije o postupku sprovođenja konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti filmskog stvaralaštva, a nakon sprovedenog postupka po raspisanom Konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova, koji je raspisan Odlukom Upravnog odbora i v.d. direktora Filmskog centra Srbije br. 03-337 od 9. septembra 2009. godine i objavljen 16. septembra 2009. godine, na osnovu predloga Komisije za dugometražne filmove Filmskog centra Srbije, u sastavu Oleg Novković, Nenad Dukić i Marko Kostić, UO FCS na sednici održanoj 28. decembra 2009. godine doneo je

ODLUKU O IZBORU PROJEKATA
PO KONKURSU ZA SUFINANSIRANjE PROIZVODNjE DOMAĆIH DUGOMETRAŽNIH FILMOVA ZA 2010. GODINU

1. ”Ustanička ulica”, FILM KOMBAJN, scenario: Đorđe Milosavljević i Filip Švarm, režija: Goran Gajić
2. ”Top je bio vreo”, DRINA FILM, scenario: Slobodan Skerlić i Vladimir Kecmanović, režija: Slobodan Skerlić
3. ”Ničije dete”, ART & POPCORN, scenario: Vuk Ršumović, režija: Stefan Arsenijević
4. ”Krugovi”, BAŠ ČELIK, scenario: Srđan Koljević i Melina Pota Koljević, režija: Srdan Golubović
5. ”Bajaco bluz”, ZILLION, scenario: Gordan Mihić, režija: Lazar Ristovski

UO FCS nastavlja sa radom u januaru 2010. godine kada će razmatrati projekte domaćih dugometražnih filmova koji nisu bili predmet sednice UO FCS održane 28. decembra 2009. godine.

http://www.fcs.rs/generic.php?page=vest&id=655

primećujem da je za pobedu na konkursu FCS-a dobro zvati se na S: Srđan K., Srđan A., Slobodan S. i Srdan G.

znači, onaj ko se ne zove na S, ne predaje na FDU i nije Lazar Ristovski - treba odmah da odustane od konkursa.

Šta se dogodilo sa projektom Vladislave Vojnović? Zar je ispao iz igre?

Oko Vladislave je ispao skandal pošto je prošle godine navodno Koska konkurisao sa istim tim projektom. Ljudi su provalili da pokušava da dodeli pare samom sebi i onda je Upravni odbor reagovao. Oni nemaju previše problema sa tim da ozbiljni igrači nameštaju ali da sad baš i Koska namešta, i to tako besramno, to je ipak previše.

Meni je inače Koskin postupak na neki način jasan. Kada se našao u zverinjaku pomislio je i on da može da se ponaša kao zver. Nažalost, to je uradio na jako glup način.

Maja Miloš je takođe nažalost ispala. Ona je otpala kao drugi Srdanov projekat pošto je to njegova produkcija. Zbog toga mi je krivo jer se njenom filmu najviše radujem. Ipak, nadam se da će joj novac sa prošlogodišnjeg gradskog konkursa biti dovoljan. Mogao je Srdan da ispadne džentlmen pa da kaže, nemojte da date meni, dajte njoj, Žika i ja bismo tako uradili...

Šteta za Maju Miloš, zaista. I ja sam najviše nade polagao u njen projekat. Nadam se da ovo neće dovesti snimanje filma u pitanje, i da ćemo njen debi moći da vidimo već u drugoj polovini 2010. godine.

Takođe, radujem se veoma Topu. Pre svega zbog Kecmanovića čiji sam roman sa uživanjem pročitao i odmah poželeo da ga vidim pretočenog u film. Drago mi je da Kecmanović piše scenario i da će imati bitnog udela u nastanku filma. Skerliću je krajnji momenat da se vrati u igru, od Do koske je prošlo gotovo decenija i po. Siguran sam da će se Skerlić potruditi da Top je bio vreo bude domaćinski urađen.

Uostalom Skerlić je pored režije poznat i kao veliki književnik kritičar. Iako je radio početkom prošlog veka, on ume da prepozna nove vrednosti.

Oglasile se i Večernje novosti:::

FILMSKI projekti “Ustanička ulica” po scenariju Đorđa Milosavljevića i Filipa Švarma u režiji Gorana Gajića, “Top je bio vreo”, po tekstu Vladimira Kecmanovića i Slobodana Skerlića koji će ga i režirati, zatim “Ničije dete”, po tekstu Vuka Ršumovića u režiji Stefana Arsenijevića, “Krugovi” scenarista Srđana Koljevića i Meline Pote Koljević u režiji Srdana Golubovića i “Bajaco bluz”, scenariste Gordana Mihića, koji će režirati Lazar Ristovski, odabrani su na Konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje domaćih dugometražnih filmova. Izbor komisije u kojoj su bili Oleg Novković, Nenad Dukić i Marko Kostić verifikovao je u ponedeljak Upravni odbor Filmskog centra Srbije na 58. sednici. Po svemu sudeći, međutim, ovo neće biti konačna lista filmova, jer će Upravni odbor u januaru najverovatnije dodati još neki projekat. Još nije poznato ni koliko će Ministarstvo kulture Srbije izdvojiti novca za odabrane projekte.

Navodno je pet-šest projekata u opticaju za ovu dodatnu listu.

ja ne bih voleo da bude još dodela. najbolje bi bilo da ovaj konkurs izazove reakciju mlađih filmaša i da najzad uklavire kako u ovakvim okolnostima NEĆE dobiti pare od države, neće snimati filmove i praviti se važni na koktelima posle premijere u Sava centru.

posle toga, bilo bi dobro da uklavire kako nisu neki naročiti individualci na koje ceo svet čeka, da ne mogu biti ništa posebno u situaciji u kojoj neće dobiti priliku da pokažu svoju "posebnost", i da se udruže.

novi srpski film i njegova varijanta "oberhausen manifesta" mogla bi tada postati istinski važna stvar.

ako sad neki dobiju pare, a neki ne, agonija se nastavlja. reditelji će i dalje živeti u iluzijama i samozavaravanjima da mogu snimati filmove sa velikim producentima, uz podršku države, itd.

e, prc, ne može.
ili se mora snimati drugačije, ili delovati drugačije.

E, dobri moj Žiko, ja to pričam već godinama ali jako je teško odučiti mlade autore od osećaja koji imaju u dubini duše da će doći neki od oligarha i uzeti ih pod svoje skute. Problem je u tome što oni ne shvataju da sa tim ljudima, ni ako te uzmu pod skute, nema ništa, oni ne mogu naprosto kreativno da isprate ono što treba da se desi u ovoj kinematografiji.

Drugo, nažalost, postoji jedna stvar koju smo mrkoye i ja otkrili early on a to je da pošto smo prvi gubili na konkursima, svi su nas kao tapšali po ramenu i bili u fazonu "jadni vi", ali u suštini mislili su "mrkoye i Crip su budale, mi kad dođemo, niko neće moći da nam odoli" i onda smo samo gledali jedne po jedne kako shvataju da sistem u stvari zaista truo i da mi nismo gubili zato što smo debili (ili bar ne isključivo zato ).

Pogledaj PORNO BANDU, nominalno to je Srdanova produkcija, ali on nije ni prostom mrdnuo da se taj film nekako promoviše. Mladen je sve morao da radi sam, kapiram da je upliv Baš Čelika u to minimalan.

Moj lični otpor prema oligarsima nije proistekao iz toga što im nisam imao pristup nego zato što sam dok sam bio u samom srcu tame utvrdio da tu ništa avangardno, ozbiljno, sveže, ne može da se realizuje jer oni ljudi tome nisu dorasli. Ali, mladi to ne znaju.

Drugo, država... Prvo, moramo se pomiriti sa tim da država kod nas generalno, kad je reč o kulturnoj politici, teško da može da isprati nešto što je moderno čak i da nije korumpirana. Naprosto, film kao što je recimo SRPSKI FILM ne može da dobije jer su u komisiji stari ljudi, vrlo često laici, koji to istinski ne razumeju. Oni nisu čuli za MARTYRS, oni su zaboravili na IRREVERSIBLE ako su ga uopšte i gledali, a i kad su ga gledali nisu mislili da je to mnogo bitan film, oni dakle čak i da nisu korumpirani prosto ne mogu da isprate tako nešto.

Paradoksalno, ti u Srbiji jedino možeš da dobiješ pare za nešto avangardno i provokativno, isključivo ako konkurs JESTE namešten. Najsmešnije od svega što se takve stvari i dešavaju u poslednje vreme. Najavangardniji i prolaze na nekim nameštenim kombinacijama.

Eh, da, još jedna stvar. Mislim da ti i ja Žiko imamo jedan generacijski pogled na stvar koji je u suštini anahron jer nisam siguran u kolikoj meri, u dubini duše, mlađi reditelji generalno sebe vide kao deo neke celine, produžetak neke tradicije, začetak neke nove zajednice. To je jedna kultura koja tek treba da se razvije. Nažalost, mislim da su oni dosta dog eat dog, pitanje je koliko se zaista raduju uspesima svojih drugara i saboraca, štaviše čini mi se da oni više pobesne kad neki vršnjak dobije umesto njih nego kad dobije Darko Bajić. Dakle, treba raditi na stvaranju autentičnog osećaja zajednice.

iskreno, ja u dubini duše nemam generacijskih emocija, ali ne vidim da se ikako drugačije može delovati. što bi rekao vergilije, taj deran, Flectere si nequeo superos, Acheronta movebo. treba pokrenuti hadske reke, ne može se drugačije.

ovo što kažeš za mlađe reditelje je tačno, bar gledano iz mog iskustva - intervjuisao sam mnoge od njih, razgovarao, posmatrao ih u javnim nastupima... ko šta radi oni se brane od generacijskog uopštavanja. pazi, fasbinder, hercog i venders nisu imali problem da postanu "novi nemački film" (i ne vidim da su se time odrekli individualnosti), a ovi naši su, kao, toliki geniji da će im za karijeru smetati što idu u nekakvom kolektivu. sve ljuti anarhisti i osobenjaci, sunce ti poljubim.

što se "oligarha" tiče i želje za prihvatanjem (ovo o čemu si pričao, da su vas videli kao budale koje imaju glupe filmove pa zato ne prolaze na konkursima, a oni imaju genijalne pa će sigurno proći), reč je o najvećem razočaranju koje sam doživeo u druženju s filmadžijama. kao u pesmi ajs nigrutina "bekam". kao, "svi biste hteli da vas producira srdan/smoki/laza". užas. bilo bi lijepo da se to promeni.

uključiću se u ovu raspravu iako i danas nisam učinila ništa bitnije od pranja sudova (al mora i to neko da radi dok se drugi bave velikim stvarima, a možda se i neko momče primi kad su mi već vlažne ruke), da napomenem da je mnogo veći problem od ovih što navodite što je baš malo npr. dramaturga koji bi da ozbiljno krenu iz zavetrine, npr. s televizije a da to nisu neke ogromne tezge o koje će da se opare (npr. sapunice na koje upadnu sa strane i preko veze) ili na radiju ili pisanjem priča, i generalno na bilo kom drugom mestu koje ne podrazumeva da će odmah da ih uoči Bjela ili Srdan. oni se rađaju ogorčeni i odmah s faksa, dok još nisu ni na jednom mestu bili odbijeni, jer njihov dnk već sadrži to iskustvo skrajnute vrednosti, upadaju u pragmatične uloge kopirajtera ili podvaljivača na konkursima. dakle, kontinuirani rad od manjih, a legitimnih formi do nečeg većeg ne samo da je potcenjen nego je generalno diskreditovan. ja ih u tom smislu kapiram, što podrazumevaju ono što nisu doživeli na svojoj koži ali mi je uvek smešno kad zateknem nekog mladog dramaturga koji tek što je izašao s akademije, nije nigde odneo svoj tekst, ne prati konkurse itd. a već priča ko da mu je na hiljade tekstova odbijeno i ko da je disident koga drže u nekoj psihuški kljukajući ga lekovima. sve sami dovlatovi. ovo, da se ne lažemo, pričam najpre iz ličnog iskustva, tek se povremeno opasuljim i kažem sebi, ej, al ti ne nudiš nikakav tekst nikom. neka vrsta mejnstrima se jeste napravila tu - ko režira, ko producira, ali sumanuto je koliko ljudi ne obraćaju pažnju na neka manja mesta gde isto mogu da pišu i rade i polako krenu ka nečemu što bi ih zadovoljilo.

Zanimljiva teorija. Da postoji neka vrsta koda usađenog u svakog scenaristu - koda koji ih tera da budu ogorčeni čak i ako još uvek i nisu ušli u igru. Ako se već u stratu pozicionirate kao disident, lakše sebi i drugima možete da objasnite zašto vam život nije krcatiji postignućima. Ja želim da verujem da kvalitet, pre ili kasnije, mora da ispliva na površinu. treba samo pokušavati i pokušavati i pokušavati...

Apsolutno se slažem sa otaku. Ne znam nijednog produktivnog mladog pisca koji nije u nekom smislu uspeo da uđe u posao. S druge strane, svakako, klima jeste takva da obeshrabruje mlade ljude, ali isto tako, otaku tačno konstatuje da mnogi među njima imaju predrasude.

analiza koju je dala otaku je u suštini tačna, ali ja isto tako ne znam koja je to manja i manje bitna forma na kojoj bi mladi pisac trebalo da se pokaže. tv drame i tv filmovi ne postoje, ne postoje ozbiljne tv serije. odnosno, i kad postoje (po nivou ambicije, ne po rezultatima), onda ih rade ljudi poput bjele i smokija koji ne traže pisca već daktilografa i veruju samo sebi i svojim drugarima iz kafane. odličan primer je Crip koji je radio prljavi posao dramaturga na jednoj domaćoj šund-seriji i za to vreme bio "čovek od poverenja" urednika dramskog programa na televiziji koja je tu seriju proizvodila. međutim, isti taj čovek ga nikada nije pozvao da bude scenarista u serijama koje su usledile jer je to mesto rezervisao za svoje drugare iz birtije. radio-drama je naprosto format koji mlade pisce i ne zanima, teško je očekivati da se pisanjem radio-drama bavi neko ko ih i ne sluša. onda kao izlaz ostaje proza, ali dramski pisci za to takođe često nemaju afiniteta. osim toga, u pitanju je jedan ozbiljan posao i sasvim drugačija umetnička forma koja baš i nije najpogodnija da bude neka vrsta legitimacije za domaću filmsku & pozorišnu javnost.

daklem, slažem se da najviše kukaju ljudi koji najmanje rade. ali, uporan i težak rad dovede čoveka samo donekle, dok je za onaj odlučujući korak u panteon srpske kinematografije ipak potrebno da te neko pogura, da sa nekim sediš u kafani, da budeš nečiji u bilo kom smislu. i taj problem privatnog odnosa prema društvenoj svojini mora da se promeni da bi se ovde stvorila bilo kakva vrednost.

u pravu si, mrkoye, meni se samo čini da se više priča o tom poslednjem, nego o prvom koraku za koji mislim da je važniji. eno, i na akademiji uvek se kretalo od tog poslednjeg koraka - jedni te te pripremaju za agresora koji treba da menja duštveni sistem, dakle za tog nekog istočnoevropskog pijanca koji jednom rukom lomi čaše a drugom piše komade koji se odma, nekim čudom objavljuju jer su društvu toliko potrebni pa ovaj jadan od te silne društvene potrebe za njim ne stigne pošteno ni do vecea da ode, a drugi te spremaju za neki holivudski sistem u kom ti kao pišeš samo za dugometražni film i svi te poštuju jer jedini znaš kako se to radi. u suštini, u oba slučaja traži se da budeš neki belaj, delija za kojim postoji potreba, koji je tako funkcionalan. malo se priča o konkretnim formama, gde možeš da uturiš neke svoje reči. i onda ispadne taj jadan dramaturg s faksa, upadne u hodnike rts-a i jako puno vremena izgubi dok se odluči na bilo kakav prvi korak, sedi s drugovima, jada se itd.
samo mi je palo na pamet da možda može da se krene od malih vrata koja su, slažem se, užasno mala i da se o tom prvom koraku više priča.
a što se radio drama tiče, nije greh za potrebe pisanja neke, sesti pa nedelju dana slušati radio drame, isto ko što se na silu gledaju domaći filmovi koji izlaze samo da se vidi kako su opet zasrali. barem u ovom prvom slučaju imaš utisak ko da si pao s marsa, dok u drugom samo potvrđujemo podelu: oni snimaju, a mi gledamo iako smo pametniji od njih.