novi kadrovi
srpski english
It is currently Fri Oct 20, 2017 8:09 am

All times are UTC + 1 hour




Post new topic Reply to topic  [ 154 posts ]  Go to page Previous  1 ... 3, 4, 5, 6, 7  Next
Author Message
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Wed Feb 18, 2015 3:35 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
I.A.L. Diamond potpisuje priču za film IT’S A GREAT FEELING Davida Butlera. Reč je o preteči ENTOURAGEa, jednom od brojnih holivudskih filmova koji preuzimaju temu snimanja filma za okosnicu priče, u podeli okupljaju poznate glumce da igraju sami sebe, ali i jednom od retkih uspešnih dela baziranih na ovom konceptu. Scenario po Diamondovoj priči napisali su Jack Rose i Melville Shavelson koji su kasnije imali solidne karijere ali neuporedivo slabije od Diamonda naravno. U scenariju se i na nivou priče i na nivou dijaloga oseća Diamondov vrhunski smisao za humor, iako pretpostavljam da ni Rose i Shavelson nisu smetali u svemu tome.

David Butler je uz Michaela Curtiza, Kinga Vidora i Raoula Walsha jedan od reditelja koji imao cameo u filmu, kao Warnerov lot director koji odbija da radi novi film sa Jackom Carsonom. Na kraju, Carson dobija posao i da režira vlastiti film ali se suočava sa novim problemom - niko neće da glumi sa njim. Ipak, nekako uspeva da pridobije svog stalnog partnera Dennisa Morgana a za žensku ulogu biraju talentovanu konobaricu iz Warnerove kantine Judy koju igra Doris Day.

Doris Day jedina od tri glavna glumca koja ne igra samu sebe, iako se Carson i Morgan poigravaju svojim filmskim i javnim personama dok je Doris u tom trenutku snimila tek tri filma i ZAPRAVO jeste u vlo sličnoj poziciji kao Judy.

Warner je bio spreman da se našali sa svojim imidžom i sa Holivudom u celini a na tapetu su svi, od iznurenih šefova studija koji se bore sa hirovima zvezda i nemaju sluha za umetnost, zvezde koje su površne i duboko uronjene u klišee svojih junaka, pa sve do konzumerističkih ideala i iluzija koji dovode mlade ljude da budu progutani u Los Anđelesu dok pokušavaju da se dokopaju karijere.

U tom smislu, IT’S A GREAT FEELING ne nudi poruku koja reafirmiše Holivud, izuzev unutar svog filmskog tkiva koje je holivudsko i iluzionističko par excellence. IT’S A GREAT FEELING je pre svega komedija ali u sebi nosi izraćene elemente dijegetičkog mjuzikla, vrlo fino realizovanog sa dobrim pesmama koje su imale život i izvan filma.

U glavnoj trojci glumaca, Doris Day pokazuje svu raskoš svog talenta, od dara za komediju, preko pevanja do pitkih melodramskih karakterizacija. Carson i Morgan su vrlo solidni, ali jasno je zašto su njih dvojica ostali tek značajni glumci svog doba a Doris Day postala zvezda za sva vremena.

David Butler vrlo fino estetizuje kako studio Warner Brosa i prostor iza scene tako i sve ostale ambijente i stuacije, puštajući glumce u prvi plan ali ne izostavljajući i prostor za vizuelnu ekspresiju.

Ova produkcija Alexa Gottlieba nosi njegov karakteristični pečat, sa lucidnim dijalozima, dekonstrukcijom Holivuda i popularne kulture, i šarmantnim likovima koji su topli čak i onda kad su spremni na sve.

Ono što je najbitnije jeste da danas, u periodu kada su probijanja “četvrtog zida” mnogo češća, koketiranje sa filmskim personama ovde deluje fundamentalno drugačije jer ovde je ipak reč o ikonama, dočim je danas popularnost ipak više u detaljima.

* * * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Sat Jun 13, 2015 10:55 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam ENTOURAGE Douga Ellina, produžetak popularne HBO serije bioskopskim sredstvima. Ellin i ekipa su se na neki način postarali da ovaj film uslovno može da se gleda bez predznanja o seriji ali teško da će zanimati ikoga izvan kruga fanova.

Što se fanove tiče, s druge strane, oni svakako dobijaju svoju dozu “kako je dobro videti te opet” susreta sa omiljenim likovima, u filmu koji zapravo ima arc polovine sezone, sabijene u jedan flm.

Pored likova iz serije, Ellin sa saradnicima uspeva da očuva i šarm dramaturgije iz serije, i rekao bih da uspeva da ga dosta uspešno prenese u bioskopsku formu. Akcenat nije na zapletu već na junacima, njihovim dilemama i načinom na koji izlaze na kraj sa njima.

Za razliku od mnogih serija koje se ulupavaju držeći se filmske dramaturgije, ENTOURAGE zapravo funkcioniše prilično dobro oslanjajući se na ono što ga je karakterisalo kao seriju. Za razliku od pete sezone kojoj filmsko ubrzavanje radnje nije pomoglo i umnogome je umanjilo efekat psiholoških lomova simpatičnih junaka, ovde je to pojačavanje efinasnosti bolje realizovano.

Nažalost, u balansu između filma koji će govoriti o junacima iz ENTOURAGE ali biti autonoman, i priveska za fanove serije, Ellin bira ovo drugo što je možda i prirodno. Ipak, u određenom smislu to nadovezivanje na seriju u nekim aspektima možda i umanjuje uživanje i fanovima serije. Tu pre svega mislim na celebrity cameo pojave koje postaju same sebi svrha i bivaju dovedene do paroksizma.

Lagao bih ako bih rekao da nisam bio zabavljen ovim filmom, ali možda ja i više verujem u Vincea i načina na koji je priča o njemu pričana od samih autora. ENTOURAGE je pružio dosta ali mogao je možda pružiti još i više.

Kao fan serije mogao bih mu dati * * * ali * * 1/2 / * * * * je realan domet, u najboljem slučaju.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Sun Sep 06, 2015 9:33 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam CLOSER TO THE MOON Nae Caranfila, film koji nije sasvim nezanimljiv za gledanje ni inače ali je naročito intrigantan za one uklkjučene u srpsku kinematografiju. U estetskom pogledu, ovaj film je zakasneli odjek onoga to je u jugoslovenskom filmu rađeno tokom osadesetih, a to su reakcionarni filmovi koji iz svojevrsne elitističke pozicije kritikuju socijalizam u repertoarski prihvatlivoj formi - najbolji primer toga je BAL NA VODI. Sigurno da se takve tendencije mogu prepoznati i u nekim filmovima Gorana Markovića iz tog perioda ali oni su ipak kudikamo bili ubojitiji od Aćinovog coming-of-age filma.

Ono što je pored ideološkog stava karakteristika tih filmova pre svega je coming-of-age forma filma nostalgije (Marković koketira sa tim početkom devedesetih u TITO I JA) u kome se pronalazi zanimljiv događaj, mala priča koja dekonstruiše režim. Ono što je karakteristično za filmove tog tipa jeste pokušaj da se degradira i sistem i njegovi reprezenti pa je rezultat obično infantilizacija problema, odnosno kreće se iz kritike sistema ali se kroz degradaciju njegovih zastupnika, priča svodi na male lične intrige. Tako se na kraju ispostavi da je komunista u BALU NA VODI zapravo samo hteo da tuca Ester, ili da je Štazijevac u DAS LEBEN DER ANDEREN isto celo svoje posmatranje pisca bazirao oko ljubavne intrige, a sam sistem nekako uspeva da se izvuče neobjašnjen.

S druge strane, CLOSER TO THE MOON podseća na Sveti Gral srpskog filma a to je san o tome da se uzme neka anegdota i ekranizuje sa stranim glumcima. I Nae Caranfil je uradio upravo to, uzeo je jednu ekstremno intrihgantnu i vrlo bizarnu anegdotu koja je već preko pedeset godina predmet radoznalosti raznih fela, i snimio je film sa odličnom stranom podelom koju predvode Mark Strong i Vera Farmiga, a rezultat je… hm… mlak.

CLOSER TO THE MOON uprkos vrlo zanimljivoj priči koja je nažalost do te mere bizarna da deluje krajnje neuverljivo, ne uspeva da bude mnogo više od skupog rumunskog pokušaja mejnstrima sa poznatim stranim glumcima. Kako poslednjih godina uspon rumunskog filma nije vezan za mejnstrim, jasno je da su rezultati u tom mejnstrim domenu krajnje srborazredni i da ovaj film nažalost nema šta da traži na velikom ekranu, ni bioskopa, ni festivala.

Uvek možemo reći da je ideja srpske anegdote sa stranim glumcima ipak validna samo Nae Caranfil nije reditelj koji joj je dorastao. I to je možda tačno, ali neke potencijalne greške Caranfil nije napravio. Primera radi, vrlo je širok krug likova koje igraju anglosaksonski glumci, dakle nije napravio grešku suočavanja Britanaca i Rumuna u kadru i disbalansa između dve škole glume i dva nivoa poznavanja jezika. Međutim, ipak je ozbiljna razlika u know howu projekata u kojima inače gledamo Marka Stronga i ovoga i to se baš oseća.

Ova priča je dovoljnao zanimljiva da barem filmofili treba da vide i ovu igranu verziju pored nekoliko dokumentarnih. Međutim, gledalac koji nema predznanje dobiće sliku razbarušene i suštinski tople predčaušeuvske Rumunije u kome se sazreva, vodi ljubav, umire, praktuje crni jevrejski humor i sprda sa glupim komunistima, a masa tih stvari odavno više nije relevantna tema i svakako ne na ovaj način.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Tue Oct 06, 2015 11:57 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam КИНО ПРО АЛЕКСЕЕВА Mihaila Segana, jedan od onih filmova gde se prvu polovinu filma čudim kolika je reditelj budala a drugu polovinu kolika sam ja budala što to uopšte gledam. Segan je snimio ambiciozan film koji je želeo da kaže mnogo ali je strukturalno, pa i na nivou supstance ostao na nivou studentskog filma. Teško je o ovom filmu i njegovim problemima govoriti bez spoilera a onaj ko ipak hoće da ga gleda, neka ne čita dalje.

Naime, ovo je film o čoveku kog novinarka poziva u Moskvu da govore o njegovom kantautorskom radu, s tim što to zapravo nije klasičan kantautorski rad već čuvena ruska “autorska pesma”, i onda kreću reminiscencije na dva života - jedan je njegov pravi život u kome je Aleksejev kantautor-amater koji zapravo radi kao inženjer, a drugi je izmaštani život u kome on ne samo da komponuje već i “živi” kao umetnik.

Taj sukob u kome je čovek kantautor u oba slučaja ali je u jednom inženjer a u drugom “ander” je zapravo jedna dosta interna sovjetska stvar. Naime, “tehnička inteligencija” je bila uslovno rečeno povlašćena u SSSR nasuprot intelektualaca i ne-režimskih umetnika, tako da je junakov izbor da bude inženjer i pevač uporedo zapravo znak velikog konformizma, ali to je jako teško razumeti bez žešće upućenosti u životni stil Sovjeta i njihove društvene okolnosti.

Međutim, kako onda Aleksejev biva pozvan u emisiju gde voditeljka pronalazi određene artefakte koji potvrđuju da je on bio cenjeni “ander”? Pa, to je zato što je zapravo reč o nekadašnjoj devojčici koja je bila zaljubljena u njega i sada je odlučila da mu ulepša kraj života.

Ne šalim se.

Seganov film je tehnički korektno ali ne naročito spektakularno realizovan i imajući u vidu stepen budalastosti, relativno je pitak. Međutim, ovo je jedan od onih radova ogromne pretenzije koji čak ni strukturalno ne uspevaju da je izdrže.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Sat Oct 17, 2015 10:34 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam EXPERIMENTER Michaela Almereyde. U vreme kada su biografski filmovi o naučnicima ušli u modu, kada je čak i savremena tehnika počela da dobije filmove i svom nastanku, tzv, tech origin story, snimljen je zanimljiv biopic o Stanleyu Milgramu koji pokušava da svoju brainy temu ispriča na brainy način. Dakle, ovo nije priča o privatnom životu i naučnom radu, o tome kako su se u jednoj fazi prepleli itsl. Ovde se pravi jedna brehtovska, vrlo teatralna postavka u kojoj se Milgram obraća kameri, dekonstruišu se situacije, razbija se filmska iluzija, podvlače se simboli.

Almereydin film je zanimljiv ali ne mogu da kažem da je ovo ključ koji se može primenjivati na sve filmove ovog tipa, naročito u post-KINSEY eri jer naprosto umanjuje mogućnost popularizacije nauke. Otud, koliko god EXPERIMENTER delovao svežije od THE THEORY OF EVERYHING recimo, u svojoj pretenziji znatno sužava publiku kojoj može da ovo iskomunicira.

To sve dolazi kao naročit paradoks ako imamo u vidu da je Stanley Milgram bio jedan od prvih superstar naučnika, da je sjajno komunicirao sa medijima i privlačio njihovu pažnju, imao bestseler knjigu baziranu na svojim eksperimentima i doživeo da mu za života snime televizijski biopic u kome ga, doduše fikcionalizovano zbog pravnih razloga igra William Shatner.

Milgramova karijera štaviše ima u sebi jednu vrlo specifičnu dimenziju. Naime, njegovi eksperimenti su bili svojevrsni naučni blockbuster, skupi, sa dosta učesnika i medijske pažnje. U jednom trenutku u ovom filmu, Milgramu čak i kažu da je posle njegovog najpoznatigeg eksperimenta o poslušnosti krenula nizbrdica iako je kasnije imao takođe naučno relevantne uvidu.

Dakle, blockbuster naučnik dobija vrlo indie film o sebi koji se koristi raznim efektima “oneobičavanja”.

Za ljubitelje stare televizije, naročito će biti zanimljiv deo kada MIlgram poseti snimanje filma o sebi gde Kellan Lutz igra Williama Shatnera a Dennis Heysbert Ossiea Davisa.

Peter Sarsgaard je sjajan u glavnoj ulozi i dobro se snalazi u svim tehnikama koje Almereyda koristi. Ipak, čak ni dobra glumačka ekipa ne može da nadomesti suštinski nedostatak drame u ovoj priči koji neumitno smanjuje kinetičku moć ove priče. EXPERIMENTER na kraju udara slabije nego što je mogao i to je šteta. Ipak, Almereydin pokušaj je koncept vredan poštovanja.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Fri Nov 27, 2015 2:36 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam AN ADVENTURE IN SPACE AND TIME Marka Gatissa, BBCjev televizijski film o nastanku serije DOCTOR WHO, pripremljen za pedesetu godišnjicu od nastanka serije.

U dva dana sam gledao dva odlična rediteljska rada koja potpisuje britanski veteran Terry McDonough, prvo pilot za THE EXPANSE a zatim i AN ADVENTURE IN SPACE AND TIME. Sve je to na neki način deo jednog televizijskog kontinuiteta naučne fantastike. AN ADVENTURE IN SPACE AND TIME prikazuje same početke SFa na britanskoj televiziji i ulazak ovog do tada prezrenog žanra na BBC.

McDonough je uspeo da napravi pravo televizijsko remek-delo na bazi duhovitog i solidno dokumentovanog scenarija Marka Gatissa, stavivši akcenat na ličnosti kojima se bavi i pretvarajući ih u punokrvne likove. Pored same priče o seriji DOCTOR WHO, ovo je istovremeno i priča o proboju SFa na BBC ali i o afirmaciji Verity Lambert čuvene britanske televizijske producentkinje kojoj je ovo bio prvi posao i podrazumevao je prevazilaženje raznih predrasuda, naročito u uštogljenoj instituciji kao što je BBC.

Jessica Raine je izvanredna u ulozi Verity Lambert i uspeva da se nametne kao nosilac priče uz solidnu igru Sache Dhawana u ulozi doajena britanske televizije režije Warrisa Husseina, tada takođe praktično debitanta.

Druga vizura iz koje se sagledava nastanak DOCTOR WHOa jeste William Hartnell, glumac koji je igrao prvog Doktora, praktično do iznemoglosti i njegova bolest je ne samo fino zaključenje za ovu priču već i objašnjava motiv doktorove regeneracije koja će postati ključno obeležje serijala i objasniti njegovu višedecenijsku vitalnost, izraženu i kroz smene glumaca.

Gatiss se izvanredno snalazi kao scenarista, i rekao bih da mu ovaj posao možda i bolje ide od glumačkog. AN ADVENTURE IN SPACE AND TIME donosi nekoliko izvanrednih scenarističkih rešenja, naravno dopunjenih McDonoghovom izvanrednom realizacijom. U svakom slučaju, nema sumnje da je sama tema izuzetno inspirisala autore ovog televizijskog filma, i on spada među vrhunske primere BBCjevih priča o vlastitoj istoriji koje sve češće pravi u poslednje vreme.

Osnovni kvaliteti scenarija su pre svega baziranje prikaza istorijata na odnosima među likovima, i vrlo vešto plasiranje bitnih istorijskih detalja. U rediteljskom pogledu, pored akcenta na glumu, značajno je i maštovito poigravanje svim onim kreativnim mogućnsotima koje otvara tema televizije i DOCTOR WHOa sama po sebi.

U tim okolnostima, čak i poentiranje kada se kraj Hartnella pojavi Matt Smith deluje vrlo umesno i nimalo patetično.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Thu Dec 17, 2015 3:37 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam MOJAVE Williama Monahana, drugi rediteljski rad ovog scenariste koji je jedno vreme bio jako aktuelan ali bi se sada moglo reći da je u blagoj stagnaciji. Posle klimavog debija LONDON BOULEVARD, Monahan se vraća na američku teritoriju i snima egzistencijalistički triler MOJAVE u kome je sasvim sigurno iskoristio maksimum svoje voltaže u industriji i privukao prilično snažna imena za glavne uloge.

Nažalost, ako je LONDON BOULEVARD na neki način bio “ostatak” onoga što je Monahan ispisivao u krimićima, sa i bez Scorsesea, ovo deluje kao restl nečega što je radio u rimejku Tobackovog scenarija za THE GAMBLER. U ovom filmu, Monahan kao da želi da bude novi Toback, upitani macho umetnik/ odmetnik, kontrakulturni aktivista i bogataš, koji je kao Rundekov junak “jednog ranog jutra ostavio sve” ali je jako daleko od toga i MOJAVE uglavnom deluje karikaturalno.

Dijalozi koje junaci izgovaraju su pretenciozni i isprazni i Monahanu se mora priznati samo to da je film pismen u pogledu vizuelnog koncepta i ritma. Sve ostalo je nažalost potpuni promašaj, uključujući i sporadično nedoslednu stilizaciju.

MOJAVE je otud i završio strimovan na internetu iako ovako jaka glumačka podela ne promašuje bioskop, osim kad je na HBOu.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Wed Dec 30, 2015 4:46 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam TRUMBO Jaya Roacha, prilično ravnu i nimalo vibrantnu biografsku priču o Daltonu Trumbou, velikom holivudskom scenaristi koji je u vreme HUACovih progona bio stavljen na “Crnu listu” i posle robije morao da piše scenarije nepotpisan, podmećući svoje manje poznate kolege kao potpisnike ili izmišljajući pseudonime. Nažalost, Jay Roach uprkos svom hvale vrednom angažmanu nije snimio ni približno dovoljno potentan film ni o HUACu ni o živopisnoj ličnosti kakva je bio Trumbo. Film je u mnogim apsektima netačan ili nejasan u istorijskom pogledu, a kako je samo pripovedanje ravno, takav je i emotivni efekat filma.

Roachova režija je mnogo više na nivou televizijskog nego bioskopskog filma. Bryan Cranston u glavnoj ulozi nije baš najharizmatičniji izbor, a odabir glumaca koji treba da igraju ikone američkog filma kao što je recimo Duke Wayne je krajnje bizaran. Naravno, Roach ima puno pravo da ne pravi imitaciju poznatih ličnosti ali bi bilo zgodno da malo više liče na njih.

Cranston je okružen odličnim glumcima poput Diane Lane, Elle Fanning i John Goodman. Nažalost, njihove uloge zapravo nisu dovoljno značajne za priču kako bi mogli da izdignu TRUMBO iznad suvog televizijskog proseka.

Koga zanima HUAC, svakako da ima niz značajnijih filmova za upoznavanje sa ovom epohom.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Fri Jan 15, 2016 8:49 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam SIZIF K. Filipa Gajića, jedno od najprijatnijih iznenađenja kako u radikalnijem art house krilu naše kinematografije tako i na našoj sceni uopšte. Gajić se kao reditelj nametnuo kao daleko najsuperiorniji među no budget tzv. garažnom bratijom i to ne samo u pogledu rediteljskog dara u kom je moram priznati prevazišao i veštinu Milutina Petrovića, već i u pogledu umetničke pretenzije u svakom pogledu.

SIZIF K. nije film koji bih rado opet gledao, nije film koji bih preporučio olako, ali ko voli vrlo pretenciozan, vrlo stilizovan art house, ovo je svakako delo koje treba pogledati. Gajićev rukopis u vizuelnom pogledu krasi jako dobar osećaj za izbor lokacije i za kadriranje i sve pohvale zaslužuju direktor fotorgafije Marina Perović i montažer Milena Z. Petrović koji su uspeli da pretvore SIZIF K. u jednu dinamičnu i estetizovanu celinu. Filip Gajić je glumac, i prilično iznenađuje vizuelna pismenost njegovog filma, međutim pre nego što sve olako pripišemo talentovanim saradnicima trebalo bi naglasiti da je film kolektivni čin i da je činjenica što je u no budget uslovima uspeo da izvuče ovakav doprinos prevashodno rediteljski domet. U tom smislu, bez ustezanja mogu reći da bih voleo da vidim neki sledeći Gajićev rediteljski film, i nadam se da ga nastanak SIZIFA K. koji je trajao besmisleno dugo nije iznurio i obeshrabrio.

Kad je reč o onome što se vidi u samom filmu, kad je reč o samom sadržaju, za Gajića bi se moglo reći da je na film preneo poetiku svog učitelja Ljubiše Ristića do sada na najbolji način, sasvim sigurno bolje nego što je to uradio sam Ristić. Realistički okvir u kome se Gajić bavi sobom, odnosno rediteljem koji snima film je ono što mi paradoksalno najviše smeta ali to je valjda ta potreba reditelja koji su se pomučili oko svog debija da tematizuju sebe pa to imamo u raznim naslovima, od ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE do MILOŠA BRANKOVIĆA. Ono što je pak “film u filmu”, odnosno rediteljeva fantazija je maltene kanonski Ristić, dakle adaptacija klasike, kombinovanje klasične tragedije odnosno mita sa savremenom tragedijom, premda mit o Sizifu zapravo jeste anticipacija savremene tragedije, sve to prožeto komentarima na današnjost i detaljima lokalnog kolorita.

Zahvaljujući Gajićevoj vrlo solidnoj inscenaciji i vizuelnosti ovaj partikularno teatralni materijal funkcioniše na filmu. Naravno, ono što je vrlo važno je da Gajić postepeno uspeva da navikne gledaoca na svoju stilizaciju i znake kojima se služi. Ako u tom segmentu i ima nekih viškova, oni su više značenjski nego montažni, i lako razaznatljivi kao nešto što je trebalo odbaciti u montaži.

Gajiću se sasvim sigurno može štošta prebaciti u pogledu onoga što je hteo da postigne ovim filmom i sporiti ono što hoće da kaže. Ali, u okolnostima no budget realizacije, ovaj film je pravi podvig, i retko pismeno kinematografsko ostvarenje.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Sun Jan 17, 2016 12:29 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam MOONWALKERS Antoine Bardou-Jacqueta, i uprkos tome što je ova produkcija kuće Partizan čiji je najpoznatiji reprezent Michel Gondry obećavala zanimljivu komediju na temu pokušaja CIA da angažuje Stanley Kubricka radi snimanja lažnog sletanja na Mesec, rezultat je površna, rutinska i tek simpatična krimi-komedija u kojoj se robustni, traumatizovani siledžija iz CIA i mladi rok menadžer šarlatan neočekivano bonduju u pokušaju da naprave duplu prevaru i lažno sletanje snime bez, nedostupnog Kubricka.

MOONWALKERS svemu prilazi na prvu loptu i nemam problem sa tom vrstom filmova, naprotiv, ali mi se čini da je u ovom slučaju tema pružala više mogućnosti.

Bardou-Jacquet hoće da bazira komediju na ekscesu klišetiziranih slika o Amerikancima koje gaje Evropljani, i obrnuto, a oni svi zajedno imaju svoje predrasude o Britancima. I u principu taj postupak donosi dosta jednostavnih humorističkih postavki i razrešenja, mada je i puno humora.

U pojedinim situacijama zabune ne deluju ni duhovito i pikantno već mučno, ali ne u pogledu saspensa već jasnog rizika da scena krene da stagnira u predvildjivom smeru.

MOONWALKERS na kraju uspeva da postane zabavan film, ali siguran da nije samo manje postigao od onoga što sam ja očekivao već i od onoga što se od Partizana očekuje.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Fri Jan 29, 2016 11:54 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam HAO NAN HAO NU Hou Hsia Hsiena, troslojnu priču koja govori o glumici, njenom radu na ulozi i ličnosti koju igra u filmu. Glumica se nalazi u fazi emotivnog sunovrata, rad je krut i zahtevan, a junakinja koju igra je heroina antijapanskog otpora u Drugom svetskom ratu, u fazi kada se još nije znalo da će komunisti i nacionalisti pocepati Kinu na dva dela.

Hou Hsiao Hsien prikazuje stvari fragmentarno i time praktično dovodi do neumitnog utiska kako nijednu od tri započete priče nije uspeo da u potpunosti prikaže. Otud HAO NAN HAO NU ostaje film vrlo efektnih segmenata, sporadično punih energije i emocije ali ne uspeva da održi konzistentan tonus.

Sama tema rada na filmu je zapravo i ponajmanje eksploatisana, i uprkos tome što tu nema jefitnih preplitanja glumičine ličnosti i lika koji igra, voleo bih da su te dve teme prožetije.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Tue Feb 02, 2016 10:54 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam AUX YEUX DES VIVANTS Alexandera Bustilla i Juliena Mauryja. Kada bi se horor film bazirao isključivo na iracionalnosti i maštovitosti koje nota bene jesu bitno obeležje žanra, Bustillo i Maury čak ni tada ne bi mogli da se nametnu kao naročito uspešni reditelji. Nisam bio fan filma sa kojim su se probiji a koliko sam zapazio AUX YEUX DES VIVANTS prošao je bitno slabije od njega. Ova parafraza nekoliko klasika u rasponu od STAND BY ME do SILENT WITNESS kreće se terenom opšte konfuzije, od pitanja stila do elementarne naracije, i ništa od toga nažalost ne ostavlja gledaoca upitanim već ga samo zamara.

Bustillo i Maury u ovom filmu bukvalno donose samo jedan adut, to je jedna zanimljiva i paradoksalno slabo iskorišćena lokacija filmskog studija. Isto tako u filmu ima par simpatičnih scena, nažalost irelevantnih za ono što je osnovna misija filma a to su pasažne scene druženja među dečacima koji su glavni junaci ove priče. Sve ostalo je slabo i mahom ne zaslužuje ni da se nabroji čak ni kao problem.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Fri Mar 04, 2016 8:17 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam HAIL, CAESAR Braće Coen, jedan od njihovih “lakih komada” za koji je sigurno da ima mnogo manji komercijalni potencijal od onoga što bi nagoveštavao trejler. Reč je o filmu koji je dinamičan, pun zvezda, duhovit i sa nekim spektakularno insceniranim sekvencama, no u dramaturškom pogledu Braća Coen ga tretiraju vrlo “autorski”, protivno pravilima, očekivanjima i svemu onome što bi prijalo publici. Iako se u određenom smislu HAIL, CAESAR nesumnjivo mora definisati kao krimi-komedija, u samoj egzekuciji premisa koje su Coenovi postavili, jasno je da zaplet nije njihov primarni izraz, kao i da su junaci na kraju krajeva više tu kako bi u krajnjoj konsekvenci ispričali jednu metafizičku priču, koja preslikava biblijsku matricu u holivudske okolnosti, o stvaranju svetova i čoveku koji preuzima tuđe grehe. Kao u njihovim najboljim filmovima, pretenzija je čitljiva ali nije opterećujuća, a svet koji dekonstruišu i jednim delom parodiraju na kraju ipak dobija jedan dostojan omaž kroz iskazivanje poštovanja prema sposobnosti Holivuda da kreira mitove čak i u svom najvećem kić-ekscesu.

U krajnjoj liniji, i pored komičnog tretmana koji dobijaju holivudske zvezde, prikazane kao razmaženi moroni, završnica filma stoji kao spomenik njihovoj harizmi i sugestivnosti.

Pored biblijske teme koja je u samom temelju filma, ono što je takođe zanimljivo jeste tretman HUACa i komunizma. Naime, Coenovi zapravo u svojoj komediji dokazuju da su navodi HUACa bili tačni i da scenaristi zaista jesu bili komunisiti koji deluju subverzivno, što u sezoni kada je izašao TRUMBO, može delovati kao dosta hrabra pozicija, pa makar se sve otpisalo kao šala. Pojavljivanje Herberta Marcusea, i šale na račun ubedljivosti komunističkih ideja, spadaju u drugi važan trijumf ovog filma, i njegov izrazit iskorak u pravcu nečega što samo ispočetka zabavlja publiku a kasnije može biti i korisno.

Inscenacije spektakularnih sekvenci klasičnog Holivuda je naročita perverzija, pre svega zato što Coenovi naizmenično rekonstruišu ono što smo u filmovima tog perioda zaista videli i ono što smo ubeđeni da smo videli iako nismo, jer je bilo realizovano sa skromnijim tehničkim resursima. U ovom filmu, Roger Deakins, njihov redovni direktor fotografije je ponovo svoj na svome i ova visoka estetizacija mu ponajviše odgovara posle izleta u akcioni film.

Josh Brolin je anti-zvezda, uprkos svom formalnom statusu i idealan je izbor za lik Eddie Mannixa (koji ima samo malo veze sa pravim Eddie Mannixom kog je na filmu inače ovaplotio Bob Hoskins) koji je među retkim likovima u filmu bez javnog eksponiranja i autorske umešanosti u nastanak filma, iako ih zapravo iz senke umnogome oblikuje. Clooney, Scarlett, Tatum a naročito debitant Alden Ehrenreich su izvanredni u svojim ulogama i na pravi način instrumentalizuju svoju star-harizmu.

HAIL, CAESAR iako se slobodno može ubrojati među “lake komade” Braće Coen, vrlo vešto uklapa i neke od opsesija iz njihovih “težih” radova, i stoji kao zaokruženo autorsko delo koje bez problema možemo uključiti u njihov kanon. Uprkos tome što film nije uopšte išao na nagrade, ni na “oskare” ni na Kan, niti je razvalio na blagajnama, Braća Coen su uspela tamo gde 1941 i SUNSET, takođe odlični filmovi, nekako nisu uspeli da se snađu. Zato će HAIL, CAESAR biti u boljoj poziciji i neće morati da nailazi na “posthumnu” rehabilitaciju.

* * * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Wed Mar 30, 2016 2:00 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Max Landis je napravio pametnu odluku da svoj rediteljski debi smesti izbvan okvira primarnih interesovanja, a to je high concept SF akcija, i da potrebu za pravljenjem nekog romantičnog filma sa likovima u prvom planu ostvari samostalno, kao reditelj u nezavisnoj produkciji. Autori koji to nisu uradili na vreme, kao recimo Shane Black upadali su u duge pauze pokušaajući da naprave takav projekat za druge i ulazili u ozbiljna lutanja.

Landis je u svom neposrednom stilu sve to obavio sam, dosta tiho. ME HIM HER je jedan “vrlo mali” film, na razmeđu indie filma koji po kapacitetima pokušava da parira glavnom toku i surovog low budgeta. U tom pogledu, svemu jako doprinosi Landisov senzibilitet koji je očigledno oblikovan akcionim filmom, tako da je njegov rediteljski debi dinamičan, u visokom tempu, sa nekim iskliznućima koja povremeno evociraju Franka Tashlina, samim tim i Edgara Wrighta.

Landisovo redireljsko umeće i produkcija su daleko od Wrighta, ali ME HIM HER je dosta blizak toj poetici, samo bez jakog žanrovskog i geekovskog naboja. Geekovskog naboja ima u junacima ali znatno manje unutar priče.

Film govori o mladom zgubidanu sa Floride koji dolazi kod najboljeg druga, televizijskog glumca u usponu, u Holivud kako bi mu pomogao da se suoči sa životnom krizom proisteklom iz toga što želi da se obelodani kao gej. Međutim, u LA, upoznaje devojku koja je upravo izašla iz lezbijske veze, pa pored problema dugara-glumca ima i nevolje u krhkoj vezi sa njom koju je tek otpočeo.

Dustin Milligan iz serije SILICON VALLEY igra glavnog junaka i predstavlja Landisov alter ego u pravom smislu. Milligan odlično kanališe njehove psihotične, često zaobilanzne teorije i potpuno se uklapa u stripovsku stilizaciju do koje Landis drži. Emily Meade je odlična kao lezbijka koja je ušla u straight romansu, premda ovo nije film na tragu CHASING AMY. Luke Bracey se očigledno dobro zabavlja kao klozetovani gej glumac, a porodičnu reputaciju Landis pokazuje dovodeći Geenu Davis i Scotta Bakulu za epizodne uloge.

Film je evidnetno realizovan na malom budžetu, ali Landis ga je kadrirao vrlo pristojno, sa obiljem detalja u drugom planu što je generalno karakteristika scenarističkih rediteljskih debija. Ovim filmom pokazao je da ima smisao i za slepstik i za vizuelni izraz, ali pitanje je da li ima strpljenja za rad u nekoj ambicioznijoj produkciji.

ME HIM HER je film na koji niko, pa ni sam Landis, nije puno računao. Međutim, vrlo je pristojan i treba da ga pogledaju oni koje barem neki od navedenih elemenata zanima.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Sat Apr 16, 2016 12:21 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam ER IST WIEDER DA Davida Wnedta, ekranizaciju bestselera Timura Vermesa. Reč je o vrlo zanimljivoj nemačkoj komediji koja se nadovezuje na tradiciju Sache Baron Cohena, a ako idemo dovoljno daleko zapravo na Želimira Žilnika i njegovog TITA PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA.

Cohen je tu prisutan ne samo po susretanju Hitlera sa običnim svetom, odnosno lažiranjem Hitlerovih susreta sa običnim svetom, već i po tome što je film ipak baziran na razvijenoj dramaturškoj matrici koja pored gerilski snimanih scena nudi i prilično složen zaplet u kome se pojavljuju razni slojevi realnosti, od pseudo found footagea do filma-u-filmu.

Wnendtov film u tom smislu zaslužuje pohvale jer uspeva da pomiri nekoliko vrlo ozbiljnih zahteva. Naime ER IST WIEDER DA funkcioniše kao mejnstrim komedija, dakle imamo Hitlera koji je došao u današnje vreme i ne može da se snađe, a onda umesto da ponovo bude Firer postaje televizijski komičar koji nikada ne izlazi iz lika Firera, ali potom taman kada sve postane rizično da se pretvori u humanizaciju Hitlera, što je inače bio vrlo čest problem naših parodija na političare, stvar krene da se pretvara u jednu vrlo ozbiljnu analizu narativa koje Hitler donosi u današnje vreme i uočavanje da oni i dalje mogu imayi snažan odjek čak i kad su izrećeni na isti način kao pre sedamdeset godina.

Možda najkontroverzniji aspekt filma jeste to što prikazuje nacistički režim kao jedan od onih totalitarnih režima u kojima je postojala velika potreba za indoktrinacijom i vaspitavanjem naroda, i samim tim kao vlast koja ne bi dozvolila da medije preplavi toliko banalnih sadržaja. Hitler je u današnje vreme šokiran time kako se tako moćni propagandni alati poput televizije koriste za emisije o kuvanju, reality emisije i druge banalnosti. Naravno, ni u tim deonicama film ne govori da je Hitler bio u pravu, ali kada krene da reaguje na tu temu ni autori ni likovi nemaju čime da uzvrate.

Kako se približava kraju, film se pretvara u efektnu metaforu o stalnom riziku od povratka nacizma u nekoj formi, i ta “društveno odgovorna” završnica je vrlo vešto sprovedena i uprkos očiglednoj nameri da posluži kao disclaimer, ne smeta filmu.

ER IST WIEDER DA je sjajan primer mejnstrim filma koji uspeva da bude višeslojan a da nikada ne prestane da zabavlja publiku, i to na vrlo provokativan način, a da se to sve nikada ne pretvori u nehotičnu infantilizaciju osetljive teme.

* * * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Fri May 06, 2016 11:24 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam 11 MINUT Jerzyja Skolimowskog, poljskog kandidata za oskara.

Skolimowski je snimio neke od svojih najboljih filmova baš u poznom dobu. Štaviše, rekao bih da je ESSENTIAL KILLING nnjegov verovano najbolji film u karijeri. Pozna karijera Jerzyja Skolimowskog donela je period u kome on postiže preko potrebni fokus, eksperimentišući i sa naracijom u kojoj dijalog ne igra značajnu ulogu.

Nažalost, 11 MINUT je jedan od onih filmova u kojima stariji autor pokazuje jedan ohrabrujući atribut a to je potreba za dokazivanjem svojstvena mlađim rediteljima. Skolimowski ovde želi da bude poljski Scorsese i da sebi dozvoli jednu stilsku vežbu ali u tom pokušaju do te mene ispušta supstavncu da dobijamo film koji u pojedinim momentima jeste bravurovan na polju mehanike, ali je ipak poljski i samim tim sama mehanika nije dovoljna da nadomesti odsustvo bilo kakvog sadržaja.

11 MINUT je efektna, kratka stilska vežba koja u pogledu tehničke realizacije ima dosta visok nivo ali paradoksalno, kao narativni tour de force u nekoliko navrata uprkos visokom intenzitetu i kratkom trajanju gubi pažnju gledalaca što je u ovoj vrsti filma nedopustivo.

Za pohvalu je to što se Skolimowski trudi, rekao bih čak više nego ikad. Ipak, 11 MINUT nije ono što nam je bilo potrebno od reditelja tog kalibra.

* * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Mon May 09, 2016 12:45 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam THE FAMILY FANG Jasona Batemana, još jednu indie komediju na temu disfunkcionalne porodice koja doduše ima izvanrednu glumačku podelu predvođenu samim rediteljem, Nicole Kidman i Christopherom Walkenom, ali nažalost nema dovoljno jak dramski zamajac da razigra bilo koji od uvedenih elemenata. Čini se da adaptacija Davida Lindsay-Abairea koji je dramatizovao roman Kevina Wilsona, i do sada se pokazao kao pouzdan scenarista, naprosto nije uspela da pronađe dramu u seriji maštovito koncipiranih odnosa.

Bateman i Kidman igraju brata is steru koji su odrasli sa roditlejima performans umetnicima koji su ih od malena uključivali u svoje dosta ekstremne umetničke radove. Sve to je traumatizovao deu u određenoj meri i uprkos tome što je on danas pisac a ona glumica, nisu uspeli da izađu iz senke roditelja.

Kada im jednog dana roditelji nestanu, deca naslućuju da je to možda neki njihov novi performans i kreću da ih nađu.

Nažalost, film je najefektniji onda kada se junaci prisećaju ranijih događaja, ali sve što bi trebalo da pokrene priču u “sadašnjosti” i da generiše nekakvu napetost i interesovanje publike nažalost uglavnom ne funkcioniše i ostavljaja utisak velike ukalupljenosti.

Uprkos tome što je sličan film ONE MORE TIME, takođe sa Christopher Walkenom izašao nedavno, u jednoj bitno neuglednijoj produkciji, u krajnjem skoru ostavio je mnogo ubedljiviji utisak na mene.

THE FAMILY FANG je svakako ambicionziji, ali kao i u filmu BAD WORDS, tako i ovde, Batemanu se nije “dogodio film” koji je žečeo da prizove, što ne znači da bi trebalo da prestane da pokušava, naprotiv.

* * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Mon Jul 18, 2016 1:05 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam AFTERPARTY Miguela Larraye. Reč je o vrlo simpifikovanom slasheru koji se od ostatka ponude izdvaja po odličnoj fotografiji Pabla Rossa, prekaljene žanrovske kuke koja je radila najbolje filmove Jaume Balaguera, i po opštem dizajnu u domenu scenografije i kostima.

Dizajn je vrlo značajan u ovom filmu jer se mahom dešava na jednom objektu, u kući koja je bila poprište žurke a sada je na meti slashera koji ima nameru da se na neki način osveti promiskuitetnom mladom glumcu iz popularne horor sapunice, na tragu SCREAMa.

Larraya je vrlo efikasan na svim nivoima. AFTERPARTY ne nudi neke značajne obrte, ali svaki koji se desi je prijatan i logičan. Ono što je najvažnije je to što u filmu od 78 minuta, Larraya ne troši naše na vreme ni u jednom pogledu, prosto i njemu je jasno da je nama sve jasno, tako da se posvećuje akciji.

Ono što je relativno oskudno jesu same ripper sekvence za koje sam očekivao da će biti razrađenije i napetije. Naročito jer je u drugim situacijama Larraya pokazao ozbilnu veštinu. Ipak, i u ovom stanju kakve su sada, one su korektne.

Larraya je sam sveo očekivanja od svog filma do nekog dosta niskog praga, a onda ih je ispunio. Ipak, moraće da se potvrdi u budućnosti sa nekim ambicioznijim zahvatom.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Fri Sep 30, 2016 3:18 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam SNOWDEN Olivera Stonea, film u kome je reagovao na politički događaj verovatno i brže negio u slučaju Dubye, ali je reakcija bila zrelija i apsolutno na nivou i u ravni onoga što se očekuje od ovog reditelja i aktiviste. Stoneov W. bio je koncipiran kao satira o američkom predsedniku koji je zasluživao prezir i na autentičan način ostvario razumevanje sa najretrogradnijim slojevima stanovništva. SNOWDEN je s druge strane, SCARFACE našeg vremena, priča o mladom i vrlo bistrom konzervativcu koji se nije držao postulata iz De Palminog filma "Don't get high on your own supply" i previše je poverovao u američke vrednosti, da bi se na kraju ispostavilo da su one samo smokvin list za ispunjavanje američkih potreba, čak ne ni američkih interesa.

Snowden je zapravo otkrio da Amerika ratuje svuda po svetu boreći se za slobodu i prosperitet, a da je pritom kao nusefekat te borbe ukinula sve to svojim građanima. Snaga njegove priče nije samo u tome što je dao dokaze za nešto što su svi naslućivali ali je delovalo kao da je u domenu teorije zavere već i zato što je on sam bio dovoljno slab da podlegne mogućnostima koje mu je neograničeni pristup informacijama dugovao.

SNOWDEN međutim nije samo biografija (neko bi rekao hagiografija) Edwarda Snowdena već i priča o nastanku dva remek-dela - Guardianove priče i dokumentarnog filma CITIZENFOUR. Retki su reditelji koji s godinama postaju bolji, ali oni najveći uspevaju da s godinama ostanu isti, i rekao bih da je u SNOWDENu, Stone postigao upravo tu, sa punim angažmanom i lucidnošću, u formi igranog filma, ispričao je priču o gorućem pitanju. Dok je W. pokušao da bude to isto ali je suštinska bizarnost celog slučaja naterala i samog Stonea da svemu tome priče maltene kao komediji apsurda i da neke likove tretira kartikaturalno, ovde iznova prepoznaje "ozbiljnu" priču unutar nečega što takođe u sebi nosi mnogo predispozicija za satiru proisteklu iz nemoći.

Za razliku od vremena kada je snimao JFK i NIXON, i kada su major studiji ne samo stajali iza tih remek-dela već i bili spremni da naprave gubitak kako bi ih dobili, SNOWDEN je rađen kao nezavisni film, ali Stone se u toj formi odlično snalazi. Na neki način, većina velikih reditelja njegove generacije i pravi najbolje filmove upravo u takvim uslovima. Recimo, Zemeckis je prošle godine snimio THE WALK, film sa kojim SNOWDEN ima nekoliko sličnosti. Ne samo da je reč o biografskim pričama, i da imaju istog glavnog glumca već je u oba slučaja reč o igraim verzijama životnih priča koje su dokumentaristima donele oskara.

Ipak, Poetrasova je junak Stoneovog filma, i on obuhvata i sam nastanak CITIZENFOURa u svoj narativ, a oslanja se i na izvanrednu knjigu Lukea Hardinga, Guardianovog novinara koji je učestvovao u Greenwaldovoj ekspediciji. Dok je THE WALK namerno stilizovao svoju priču u stilu sa Petitovim showmanshipom, i SNOWDEN u izvesnoj meri oblikuje Edovu priču u skladu sa njegovim imaginarijumom. Ed je geek koji se našao u životnom tehnotileru, sa svojom devojom koja je igračica uz šipku, što je par koraka dalje od neke anime, a njegova omiljena je GHOST IN THE SHELL.

SNOWDEN ima taman dovoljno elemenata tehnotrilera ali i THREE DAYS OF CONDORa da se kvalifikuje kao špijunski triler preko svoje osnovne ideje a to je da ispriča istinitu priču. Jedan od ključnih trikova koje je Stone primenio jeste svojevrsna "mejnstrimizacija" ovih događaja kroz oslanjanje na Edov odnos sa devojkom kroz koji se prelama njegovo rastuće nezadovoljstvo u obaveštajnom sektoru. Rezultat je zanimljiv jer nas za Snowdenovu priču vezuje melodramski a da pritom ne manjka tehničkih objašnjena prilagođenih najširoj publici.

Struktura bazirana na retrospekcijama koju su postavili Stone i Kieran Fitzgerald funkcioniše dobro i ne deluje previše mehanički što je moja česta primedba u ovakvim narativima.

Ovo je prva Stoneova saradnja sa Anthony Dod Mantleom. Od kada ne radi sa Robertom Richardsonom, Stone menja DPjeve i Dod Mantle možda ima reputaciju DPa koji je preporodio Danny Boylea i Rona Howarda, ali je primer pitomosti u odnosu na pizdarije koje su pravili Stone i Richardson. Ipak, u nekoliko navrata, Stone mu priređuje vatreno krštenje u nekoliko visokoestetizovanih scena. Ukupno uzev, SNOWDEN spada u Stoneove "mirnije" filmove kad je reč o broju pozicija kamere i intervencija u koloru, ali ne znači da ih nema.

SNOWDEN je nastao u nezavisnoj produkciji, uz dosta teškoća u finansiranju ali Stone uspeva da napravi film koji u svakom aspektu ima major kvalitet. U metafilmskom pogledu, nudi par zanimljivih detalja koji mu nisu svojstveni - za početak govori o nastanku CITIZENFOURa a potom ima i scenu razgovora putem videolinka u kojoj aludira na vizuelni žargon ekranizacija Orwellove 1984. Ti detalji podvlače Stoneovu vitalnost i razigranost.

U mnogim detaljima Snowdenove životne priče, Stone prepoznaje sebe. Obojica su pošli iz želje da budu vojnici, američki ratnici, a završili su kod Putina, raskrinkavajući imperijalističke laži.

* * * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Fri Oct 21, 2016 12:15 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao S IS FOR STANLEY Alexa Infascellija, dokumentarni film o Emilio D’Alessandru, Kubrickovom šoferu i ličnom asistentu. D’Alessandro je simpatičan čovek koji ima elokventnost i iskrenost prostodušnog čoveka ali i iskustvo u javnom nastupu zahvaljujući kom vešto “manipuliše” Infascellijevom kamerom.

S IS FOR STANLEY nudi šarmantan, diskretan pogled na privatni život Stanleya Kubricka i njegove idiosinkrazije, kroz optiku njegovog ličnog šofera i asistenta koji nudi krajnje diskretan uvid u život velikog genija, ali taman u dovoljnoj meri da film ne postaje tabloidan i da nudi finu dopunu biografskih detalja koja je prijemčiva ljubiteljima Kubrickove umetnosti.

D’Alessandrova diskrecija je praktično potpuna ali njegov šarm čini da niz krajnje odmerenih, uzdržanih i ekonomičnih slika iz Kubrickovog života zadeluju kao izuzetan uvid u privatnost i intimu velikog autora. Uprkos tome što Infacinelli očigledno nije imao sredstava da obezbedi arhivu u formi inserata iz Kubrickovih filmova, ono što je ključ jeste ekskluzivna D’Alessandorva arhiva, a to su privatne fotografije, detalji sa snimanja, glumačka čitanja deonica iz njegove knjige.

Otud, ovaj film zahvaljujući izuzetnoj harizmi Emilija D’Alessandra na kraju uspeva da prevaziđe svoj talking head koncept i iako ne može da se meri sa vizuelnim spektaklom superdokumentaraca, ima jake adute. Jedan je naša fascincija Kubrickom a druga je D’Alessandova veština da svojom srdačnošću upakuje prozaične detalje u uzbudljivu a rekao bih čak i vrlo emotivnu priču.

Zbog emocije koju D’Alessandro neprekidno stvara, S IS FOR STANLEY ima kapacitet da napravi crossover i mimo publike koju zanima istorija filma i biografija Stanley Kubricka.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Tue Oct 25, 2016 2:33 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam MAIL ORDER WIFE Hucka Botkoa i Andrewa Gurlanda. Ovaj film je na IMDBu potpisan kao komedija ali uprkos tome što ima smešnih delova ja ga nisam tako doživeo i to pritom ne znači da je reč o neuspešnoj komediji. Čak naprotiv. Reč je o dosta bizarnoj duhovitoj melodrami o dokumentaristi koji snima film o čoveku koji naručuje mail order bride sa Dalekog Istoka, i dobija nevestu iz Burme. Ubrzo, autor filma počinje da sumnja kako je njegov protagonista seksualno zlostavlja, da bi ubrzo i sam ušao u vezu sa njom.

Gurland je debitovao kao ko-reditelj filma FRAT HOUSE sa Todd Phillipsom i edgy stvari mu nisu strane, pa MAIL ORDER WIFE tako uspeva da bude vrlo nestašan u pojedinim deonicama. Doug Liman je producirao ovaj film ali Gurland je maksimalno udaljen od njegovog viđenja indie filma.

Gurland i Botko nude zanimljiv recept za indie film, naime napravili su punokrvnu melodramu, sa dosta humora i gotovo trilerskim zapletom, koristeći formu lažnog dokumentarca, koketirajući čak i sa metafilmom. Ovaj spoj je vrlo efektan i žao mi je što uprkos solidnom prijemu Botko i Gurland nisu otišli korak napred u produkcionim okvirima svog rada.

Adriana Martina, marginalca kog prikazuje reditelj kog igra sam Gurland, igra komičar Adrian Martinez, i nudi jednu vrlo zanimljivu i višeslojnu ulogu, vodeći junaka od ranjivog usamljenika do potencijalnog seksualnog prestupnika.

Svakako da ću posle ovog filma istražiti i ostatak opusa Botkoa i Gurlanda.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Mon Jan 16, 2017 2:24 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam LA LA LAND Damiena Chazellea, veliki favorit kritike ali kako izgleda i publike, pred očekivano dobar nastup na "oskarima". Filmu sam prišao sa izuzetno pozitivnom predrasudom, Chazelle je u ovom filmu odlučio da napravi svoj masterpis, svoju posvetu holivudskom mjuziklu, sa dve izuzetno atraktivne zvezde - Ryanom Goslingom i Emmom Stone, i spolja gledano u tome je uspeo jer svi tako i percipiraju ovaj film.

Međutim, moj utisak je nešto drugačiji. Za početak ljubavna priča koja se nalazi u osnovi ovog mjuzikla naprosto nema dovoljan emotivni odjek. Mjuzikli se karakterišu suštinski jednostavnim zapletima, arhetipskim junacima, razradom opštih mesta, i LA LA LANDu ne zameram ništa od tih elemenata kojima obiluje. Ono što mu zameram je manjak smisla za humor, i krajnje površan odnos koji gradi kako između likova tako i prema osnovnim temama kojih se dotiče.

Ako tome dodamo da se film dešava danas ali da su muzičke numere retro, i da je junakova osnovna muzička opsesija džez, onda dolazimo do onog paradoksa koji sam često zapažao u savremenim hororima npr. a to je da se atmosfera filma određene epohe evocira uvođenjem njenih detalja, njene arhitekture ili rekvizite, umesto onim filmskim sredstvima koja su za nju bila karakteristična, odnosno primenom novih filmskih sredstava koja će dati identičan utisak.

Tako i LA LA LAND, želi da bude savremeni mjuzikl koji slavi ljubav i Los Anđeles danas. Ali, sve to ne gradi onim što postoji danas već evocirajući filmove od pre šezdeset i sedamdeset godina. Dakle, na tom fundamentalnom nivou, Chazelle potpuno promašuje.

U vizuelnom pogledu, film je povremeno zanimljiv, ali slično FURY ROADu, ovde imamo neke lepe scene za koje više nemamo sumnje "kako" su snimljene kada znamo da je danas sve moguće snimiti. U tom smislu, Chazelleov pokušaj da nas impresionira svojim koreografisanim kadar-sekvencama deluje gotovo kao jasni primer "zabašurivanja" slabosti sadržaja.

Film naročito odlazi dođavola na nivou priče u drugoj polovini kada Chazelle više ne uspeva da se snađe i relativizuje sve što je do tada izgradio.

Nema sumnje da je LA LA LAND samo u izvesnoj meri zanimljiv artefakt, ali rekao bih da su mnogi čak i savremeni mjuzikli bitno relevantniji od njega.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Wed Feb 15, 2017 1:54 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
RULES DON'T APPLY je zanimljiv povratnički film za Warrena Beattyja sa kojim on ne ugrožava svoju poziciju u holivudskom panteonu, uprkos tome što u suštini to ostvarenje nije blizu njegovim klasicima. Međutim, RULES DON'T APPLY je jedan od onih filmova koji su na putu da budu sjajni zaboravili da budu dobri i padaju na prilično jednostavnim ispitima, pokazujući da je ponekad ono što uzimamo zdravo za gotovo najteže postići.

U konkretnom slučaju RULES DON'T APPLY film ima problem ritma, i naracije. Naprosto, na nivou strukture unutar scena ali i celine, Beattyjeva ideja da odustane od klasičnih konvencionalnih postavki u pogledu razgranavanja scena, i u pogledu jasnijih predočavanja protoka vremena, rezultira filmom koji ima izuzetno zanimljive i prijemčive likove koji nekakone uspeva da se "poveže" sa gledaocem. U tom pogledu RULES DON'T APPLY je školski primer koliko sama mikro-struktura narativa može uticati na gledaočevo uključivanje u film iako su sve predispozicije na nivou scenarija, i glume tu.

Moguće je kroz analizu doći do zaključka da je RULES DON'T APPLY žestoko skraćen u montaži i da je to razlog što klasicistički postavljenim scenama nije dopušteno da se u tom pravcu i razvijaju. Isto tako, ovo je očigledno film koji kombinuje operetsku melodramu sa farsom, fetišizaciju epohe sa njenom demistifikacijom, i kao takav sigurno ne podnosi velika petljanja na nivou strukture.

Jedan od osnovnih znakova strukturalnog problema jeste i to što zapravo RULES DON'T APPLY bolje funkcioniše u analizi primarnih pripovedačkih motiva nego što se oni dešifruju tokom gledanja.

Pa ipak, RULES DON'T APPLY je zanimljiv, Alden Ehrenreich se vraća u epohu neposredno posle HAIL CAESARa, Lily Collins nije imala puno prostora da pogreši a Warren Beatty je dao specifičnu emotivnost prikazu Hughesa u poznim danima.

Zanimljivo je da Alec Baldwin ponovo igra u biografskom filmu o Hughesu ali ovog puta ne igra istu ličnost. U pogledu filmografije na temu Hughesa, RULES DON'T APPLY ne uspeva da se približi ni Scorseseu, pa ni Demmeu, ali ima svoje mesto.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Sun Feb 26, 2017 5:23 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam ROCCO Thierry Demaizierea i Albana Teurlaia i posle ovog ambicioznog, festivalski prisutnog, izuzetno estetizovanog dokumentarca koji može da pretenduje na ozbiljan box office, imam samo jedan zaključak.

Ovaj film nije rekao poslednju reč o Roccu Siffrediju iako mi je teško da zamislim da će se uskoro, ili ikada više pojaviti ovako ambiciozan i ovako pozicioniran dokumentarac o njemu. Međutim, ovaj film je dobar produkt, najpre zato što je Rocco izvanredan zabavljač, profesionalac. Demaizier i Teurlai su došli sa idejom da penetriraju mit a onda su se u bukvalnom smislu zaljubili u Rocca. Način na koji ga oni snimaju i fetišiziraju je verovatno nešto što bi Rocco sam želeo da pravi kada bi on i njegovi čauši to umeli i imali vremena. On ih je pustio u backstage (no pun intended) ali zapravo Stagliano i i on su odavno u backstageu, njihovi filmovi govore o tome, i taj all access momenat koliko god delovao atraktivno zapravo nije toliko ekskluzivan u svetu gonzo produkcije.

Međutim, onda je Rocco preuzeo stvar i sam otvorio određene kontroverze da bi prikrio neke druge. Prvo je progovorio o svom detinjstvu i formativnom odnosu sa majkom. Zatim je razradio priču o svom bračnom životu i predstavio javnosti svoje sinove. I u brojnim monolozima u kojima izlaže svoje nedoumice i strepnje zapravo samo je ojačao mit o sebi.

U filmu se pojavljuje Stagliano, a niko ne pominje HIV, niti se otvara priča o starim pričama o Roccovoj infekciji itd. Nacho Vidal se pominje u dijalogu, premda takođe Rocco pominje vlastita iskustva sa transvestitima što naravno dovodi u pitanje sve one priče o predmetu njihovog sukoba. Međutim, ono čime su hardcore potom nagrađeni jeste novo pojavljivanje Kelly Stafford i njen reunion sa Roccom.

Stoga ROCCO preskače niz bitnih tema, njegove duele sa savremenicima i konkurentima, narcizme malih razlika, STD rizike i prestatavlja ga kao čoveka mučenog krivicom koji je, šta može, ovisnik od seksa i to onog posle kog se kaje.

Možda najbregovićevskiji zahvat jeste to što Rocco sve to dosta ubedljivo plasira pa je potrebno biti i hardcore fan i cinik pa prepoznati da je ovo prevashodno obnova mita o njemu.

Kako rekoh, Rocco je majstor zabave i zato je ovaj Wild Bunchov ambiciozni, skupi, dokumentarac i dalje vrlo relevantna stvar i dobar produkt, iako je na kraju sve to vešta Roccova fabrikacija. Tome u prilog ide i potpuno odsustvo razrade svega onoga što bi moglo biti hronološki pregled njegove karijere gde bismo videli da je on krenuo kao generic italo-pastuv. Taj deo se praktično prenebregava i sve vreme se krećemo kroz njegovu avangardnu gonzo fazu.

Nisam siguran koliko će ovaj film imati prilike da se zavrti na prirodnom staništu za savremeni dokumentarni film a to je televizija ali zato će sasvim sigurno uspeti da baci Rocca na veliki ekran i to već po četvrti put u mejnstrim filmu.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Filmovi o filmašima
PostPosted: Wed May 17, 2017 12:47 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam MINDHORN Seana Foleya, kreativni poduhvat poznatog komičara Juliana Barratta u kome pruža dugomentaržnu verziju svog junaka, ocvalog glumca iz 80s krimi serije koji naravno ne može da se prilagodi tome da ga je vreme pregazilo itd. Dakle, to je stara, dobro potvrđena postavka koja je dostigla jedan od svojih vrhunaca u seriji GRINDER gde je scenaristički i glumački maestralno iskazana višeslojna deluzija jednog televizijskog glumca koji se povlači u rodni kraj po završetku snimanja advokatske serije koja mu je bila smisao života.

Barratt nije ni blizu glumačke ili scenarističke razrade GRINDERa. Njegov projekat je bitno jednostavniji i svodi se na dosta jednostavnu postavku. Glumac dolazi u kraj gde je snimana serija MINDHORN i ima zadatak da pomogne policiji da privede psihopatu koji veruje da je Mindhorn stvarna ličnost.

Tu se dešava serija mahom zabavnih shenaningansa, ali nažalost ni u jednom trenutku ne dolazi do suštinskog prožimanja realnosti, fikcije, glumčeve ličnosti i fiktivnog lika. Sve se svodi na mahom uspešne gegove i na solidan zaplet.

Ne mogu reći da su Barratt i Foley istinski propustili priliku. Uradili su šta su mislili i to je u osnovi dovoljno. Uostalom, GRINDER je serija koja je ukinuta posle jedne sezone i praktično možemo reći da je MIGHTY BOOSH iz koga ova ekipa dolazi mnogo održivija televizijska pojava. Međutim, GRINDER je u ovome postavio standard kome se oni nisu približili i to treba zabeležiti.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Post new topic Reply to topic  [ 154 posts ]  Go to page Previous  1 ... 3, 4, 5, 6, 7  Next

All times are UTC + 1 hour


Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 4 guests


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Search for:
Jump to:  
cron

2007 Novi kadrovi, projekat podržali Open Society Institute New York i Swiss Cultural Programme Pro Helvetia Beograd, sajt Luka Činč

Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group