novi kadrovi
srpski english
It is currently Fri Oct 20, 2017 8:09 am

All times are UTC + 1 hour




Post new topic Reply to topic  [ 92 posts ]  Go to page Previous  1, 2, 3, 4
Author Message
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Wed Jun 10, 2015 2:56 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
ПАРАГРАФ 78 je diptih Mihaila Hleborodova, priča podeljena na dva filma o misiji ruske komandoske ekipe koja u bliskoj budućnosti biva poslata da reši krizu u supertajnoj vojnoj laboratoriji. Hleborodov se u ova dva filma bavi prikazom vojnih akcija u maniru američkog akcionog filma i sasvim je jasno da ПАРАГРАФ 78 pokušava da se nadoveže na rešenja iz ALIENSa, PREDATORa i RESIDENT EVILa.

Za zapadno tržište napravljena je verzija u kojoj su iskombinovana dva filma i verujem da bi takva verzija ako su je sklapali vešti montažeri itekako mogla imati smisla. ПАРАГРАФ 78 definitivno ima produkcionu izgrađenost koja bi mogla biti internacionalno interesantna.

Ono što bi se definitivno moglo skratiti jesu repetitivne situacije u kojima tri glavna junaka evociraju svoj nekadašnji ljubavni trougao a ima još nekoliko elemenata koji se poanvljaju ili su suvišni. Ipak, ne mogu reći da je prvih sat i po priče na bilo kom nivou dosadni.

Prvi film ima određenu zaokruženost, prikazuje odlazak ekipe na misiju i trenutak kada misle da su je obavili. Ipak, ako imamo u vidu da je ovo guys on a mission film, podela na dva dela bez neke radikalnije dramaturške intervencije ipak deluje krajnje neobično i ne verujem da ovako treba eksploatisati trilere.

Glumačka podela je zanimljiva. Nažalost, najmanje ekspresivan glumac ima glavnu ulogu i to je jedan od problema.

Ono što junaci zatiču u napuštenoj laboratoriji je zanimljivo, mada u okvirima očekivanog jer zaista postoji bogata filmografija sličnih zapleta. No, Hleborodov to sve radi sa pristojnom estetizacijom i punim ubeđenjem tako da spoj relativno neiskorišćenog imaginarijuma ruske vojske i pouzdanih žanrovskih obrazaca daje simpatičan rezultat.

Videćemo kako će se Hleborodov pokazati u drugom delu i koliko je on zaokružen.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Fri Jun 12, 2015 12:05 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Drugi deo diptiha ПАРАГРАФ 78 Mihaila Hleborodova ima vlastitu zaokruženost, iako ga je zapravo ipak nemoguće gledati bez prvog dela. U drugom delu, članovi spasilačke ekipe shvataju da su smrtonosno inficirani i žele da završe tako što će pobiti jedne druge, izvlačeći parove koji će se satirati putem lutrije.

Repetitivnost ljubavnog trougla iz prvog filma produžava se i u drugom ali akcija, mahom jedan-na-jedan je prilično dobra i ljubavni trougao ima prilično visceralno razrešenje.

Zaokruženost se između ostalog postiže i time što se događaji iz prvog filma ne razrađuju dalje, iako bi možda trebalo, već dinamika unutar ekipe dolazi u prvi plan. Šta god mislili o tome da se film ovog žanra daje iz dva dela, verovaatno da bi se maksimalno naplatilo gledanje, nesporno je da u ovom slučaju imamo posla sa dramaturški osmišljenim deljenjem filma na dva, slično KILL BILLu.

U akcionim scenama Hleborodov pokazuje solidnu kompetenciju i šteta je što potom nije nastavio dalje putem akcionih projekata. Ipak, nadam se da takav razvoj situacije nije sasvim isključen.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Mon Aug 24, 2015 8:10 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam ПРЯЧЬСЯ Johnny O’Reillyja, triler irskog reditelja koji se školovao između ostalog i u Rusiji gde je odlučio da se okuša kao reditelj. Reč je o whodunit misterija sa elementima film noira koja je smeštena na meteorološku stanicu i nažalost pati od nagomilanih motiva za junake koji na kraju guše jednu relativno finu i jednostavnu zamisao u osnovi. Doduše, čak bi i ovakvo opterećenje motivima u izvesnom smislu moglo funkcionisati da ih je O’Reilly sa svojim scenaristom veštije upakovao.

Priča počinje kada prekaljeni gradski inspektor policije dolazi na napuštenu meteorološku stanicu sa svojim pomoćnikom i započinje istragu šta se desilo sa njenim zaposlenicima a uporedo istraga okida fflešbeove koji otkrivaju dramu koju su proživeli nestali ljudi.

Film je vrlo sveden, traje osamdesetak minuta, ali opet sebi dozvoljava da ima viškove i to ne u montažnom već u scenarističkom pogledu. O’Reilly je imao dobru zamisao a snimio je tek gledljiv film. Da bi se napravio ozbiljniji prodor sa ruskim filmom potreban je bitno ozbiljniji domet.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Sun Dec 06, 2015 2:51 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam ИНДИГО Romana Prigunova. Reč je u ruskoj varijaciji na PUSH Paula McGuigana. Film je smešten u svet u kome je poznato postojanje telekinetički obdarene dece čije veštine imaju razne forme. Društvo je još uvek u dilemi kako da te moći iskoristi i ta deca mahom žive na margini i kriju svoje sposobnosti, često ih koristeći za ilegalne aktivnosti. Kada jednog dana nepoznati ubica počne da ubija jedno po jedno obdareno dete, klinci shvataju da moraju da se ujedine i pobede ubicu.

Roman Prigunov je postigao veliki uspeh režijom filma DUHLESS, jednog od najatraktivnije režiranih ruskih blokbastera poslednjih godina. ИНДИГО je film iz 2008. godine i u njemu Prigunov radi sa manjim budžetom i manje ambicioznom pričom ali pokazuje sklonost ka tonyscottovskoj manipulaciji filmskom supstancom. Uprkos tome što ИНДИГО na nivou scenarija ne uspeva da se opredesli između obraćanja deci i grungy young adult filma sa tinejdžere i dekonstrukcije superherojskog mitosa, Prigunovljeva inscenacija je sigurna i atraktivna, i sasvim sigurno integritet njegove režije i jeste glavni adut filma, ono što ga drži na okupu da se ne raspline, a rekao bih i ono što mahom nedostaje američkim young adult ekranizacijama.

Nažalost, uprkos kraju koji priziva nastavak,ИНДИГО nije zaživeo kao serijal. Ipak, mislim da je ovo film koji itekako ima budućnost na televizijskom programu i home videu, obraćajući se mlađoj publici. Za razliku od ruskih filmova koje smo mi gledali kao deca, ovom ne nedostaje ništa u poređenju sa glamurom američkih naslova tog tipa. Štaviše, sam klimaks filma nosi začuđujuće politički nekorektnu odluku glavnog junaka koja bi u Americi sigurno otvorila kontroverzu da li se film sme prikazivati najmlađima…

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Tue Mar 08, 2016 2:00 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam ВОИН Alekseja Andrianova. Reč je o tipično glossy produkciji Fjodora Bondarčuka, u kojoj on igra i jednu od značajnih uloga, čije oslanjanja na scenario filma WARRIOR dostiže razmere rimejka u odnosu na tipičan status rip-offa. Nisam siguran kako je scenarista Ilja Tilkin mogao da se potpiše na scenariju koji je do te mere “tuđi”, a nažalost rekao bih da u onim segmentima u kojima menja zaplet WARRIORa nije uspeo da ga poboljša već bi se moglo reći da ga je bitno pogoršao.

WARRIOR je bio upmarket borilački film koji je pokušavao sa spoji socijalnu melodramu sa borilačkom pričom o usponu i uspehu, dočim ВОИН možda sebe smatra takvim filmom, ali je sasvim sigurno mnogo bliži rutinskom martial arts filmu. Ruku na srce, i ВОИН ima puno dramskih scena i po minutraži “karakternog” sadržaja može parirati WARRIORu ali one su mentalitetski ipak vrlo klišetizirane i pojednostavljene, i za Andrianovljev film je bolje kada bi se poredio sa naslovima o kumiteima i undisputedima nego sa O’Connorom.

ВОИН prebačen u okvire nečega čime je svojevremeno vladao Sheldon Lettich umnogome ima mnogo više smisla. Glumačka podela je dobra, glavni protagnosti, braća borci u identičnom sudbinskom odnosu kao u WARRIORu su uverljivi i karakterno i borilački, a neki od jezivih klišea i holivudizacija mnogo manje smetaju ako se sve percipira u BLOODSPORT ključu.

Ako imamo u vidu da je ovaj film od milion i po dolara, uspeo da se isplati u Rusiji zaradivši tri, očigledno je da MMA milje dobro komunicira sa ruskom publikom.

Film inače sadrži i jednu provokaciju prema konkurenciji oličenoj u JESENI SAMURAJA a to je detalj da se glavni junak zove Roman Vojnov. Ali dobro, ako Rusi hoće kavgu, dobiće je.

ВОИН je crowdpleaser koji ima niz estetskih teškoća, ali ukupno uzev, to je film koji zna gde mu je mesto i koji neke američke B i C matrice provodi ambicionizje nego što to Amerikanci rade danas.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Sat Apr 16, 2016 12:23 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam HARDCORE HENRY Ilje Naišulera, first person akcijaš koji izgleda kao walkthrough kroz neku igru koju je sanjao neko posle binge watchinga celokupnog opusa Neilla Blomkampa. Da li je HARDCORE HENRY recept za bilo šta? Svakako da nije. Ali, unikatan je film, i sam po sebi ima smisla i vredi.

Ideja first person filma nije nova i mnogi autori su se do sada njome bavili i na neki način opekli. Naišuler nije jer je uspeo da na nivou dramaturgije napravi neke vrlo zanimljive zahvate, i to na raznim nivoima.

HARDCORE HENRY ima vrlo jednostavnu priču, reč je o junakovoj potrazi za otetom suprugom koja je pala u šake ruskog super-negativca sa telekinetičkim moćima. Na tom putu junaku pomaže Sharlto Copley koji se javlja u raznim obličjima i ima funkciju sidekicka i video game tutoriala.

Sve vreme govorim o junaku, a junaka zapravo nema, zar ne? Mi ga praktično nikada ne vidimo (osim u jednom ogledalu u odrazu ali mi treba više gledanja da bih dešifrovao ima li u tome neke reference ili ne) ali on definitivno jeste junak i ispoljava se na dva načina. Pored toga što je nosilac vizure iz koje pratimo priču, javlja se i u formi, takođe first person flešbekova koji pomažu oko određenih motivacija.

Dakle, Naišuler ipak jeste uspeo da barem malo predstavi unutrašnji život junaka i stvori atmosferu kako mi “jašemo sa njim” iako ga ni ne vidimo ni ne čujemo.

U glumačkom pogledu zanimljivo je to kako je iskorišćen Sharlto Copley. Naime, on se vremenom profilisao kao epizodista u američkim filmovima, pa čak ni kod Blomkampa on više ne igra noseće likove, barem ne u svom telu. Međutim, u HARDCORE HENRYju on istovremeno jeste najprisutniji glumac. No, nije glavni, iz prostog razloga što igra nekoliko likova gde je svaki epizodni, i u narativu naprosto nema protagonizam glavnog junaka. Time je Naišuler izbegao problem Copleyeve harizme koja je vrlo velika ali nije za glavnog junaka, jer to je prevara koja je uspela Blomkampu i to samo jednom u DISTRICT 9.

Danila Kozlovsky je odličan kao Akan, glavni negativac. Haley Bennet pravi jako zanimljiv uspon u karijeri koja traje već celu deceniju ali kao da sada dobija neki pravi impuls.

Po jednostavnosti zapleta, HARDCORE HENRY stoji kao mešavine bajke o princu koji treba da spase princezu od zmaja i CRANKa sa Jasonom Stathamom. Ilja Naišuler ima smisao za humor tako da ima i dosta autentično duhovitih momenata.

Kada je o akciji reč, pošto je maltene neprekidna, zanimljivo je kako na neki način možemo govoriti o maestralnoj gradaciji. Naišuler je gradirao akciju izvanredno, od prve scene koja je spektakularna i najavljuje zanimljiv raszvoj događaja pa sve do sledeće u kojoj se malo spušta lopta a onda sve kulminira finalom koje je po nivou ludila negde gde bi možda gazio Takashi Miike da je u stanju.

HARDCORE HENRY je pored spektakla i estetike POV kadra, inače i vrlo nasilan film i u tom pogledu nosi u sebi onu dimenziju maštovitosti koju imaju akcioni fanovi kada svoje fantazije odvrnu na maksimum. Ruske lokacije i hardver su naravno svež imaginarijum za razigravanje takvih impulsa.

HARDCORE HENRY je posle skupe prodaje STXu uspeo da iskorači izvan geta žanrovskih festivalskih favorita u nešto što je ozbiljan mejnstrim adut. Međutim, mislim da na blagajnama nije izazvao ekstazu kakva se očekivala. Ipak, globalni prihodi, a i kasniji home video život će ovakav projekat učiniti svakako uspešnim produktom.

Da li je HARDCORE HENRY recept za to kako da se neka non-English speaking kinematografija nametne na žanrovskoj sceni? Apsolutno. Ovaj film ima tu vrstu nedostatka obzira prema zakonitostima rejtinga i masovnog tržišta kao i SRPSKI FILM. Ipak, ovo nije film koji je tehnički jednostavan niti je budžetski baš jeftin. Dakle, ovakav film može da nastane u Rusiji samo ako neko kao Timur Bekmambetov poveruje u njega. Jedan od najzanimljivijih Easter Eggova je to što se u jednoj situaciji na kratko pojavi “crna munja”, auto iz Bekmambetovljeve produkcije.

Nadam se ća Naišuler nastaviti da se bavi režijom, ali isto tako i da će u sledećem filmu pokušati nešto novo.

* * * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Sun Jun 12, 2016 9:22 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Ruski majstor saspensa Nikolaj Lebedjev snimio je rimejk navodno najgledanijeg filma sovjetske ere - EKIPAŽ Aleksandra Mite. Mitin film je snimljen pre nekih 35 godina i u svoje vreme je bio sovjetska narodna adaptacija američkog serijala AIRPORT, sa razrađenim odnosima među junacima, čak i u većoj meri nego što je bilo potrebno. Lebedjev snima film koji se u pogledu balansa između melodrame i disaster movieja dosta stabilno pozicionira na strani disastera. Međutim, problem je u tome što su svi odnosi među likovima u filmu postavljeni ne samo šablonski i površno, već i distancirano maltene na nivou kadra, tako da film u pogledu karaktera zapravo nikada ne zaigra. Danila Kozlovski i Vladimir Maškov su dovoljno velike zvezde da naprave nekakav odnos na bazi svoje rutine i gledalaćkog iskustva, ali ukupno uzev, EKIPAŽ ne uspeva da izgradi zanimljive karaktere, pa ni populističke likove koji bi komunicirali sa publikom.

Spoj flah likova i CGI-heavy letačke akcije čini da EKIPAŽ ponajpre može da se posmatra kao uspešan televizijski proizvod. I van Rusije i bivšeg SSSRa upravo najbolje i može proći na tom formatu.

Mitin EKIPAŽ je u sebi nosio dozu ekskluzivnosti, govorio je o visokorizičnoj a opet civilnoj profesiji, prikazivao je ljude koji putuju po svetu, odlaze i na Zapad, i to je svemu davalo egzotičnu dimenziju. Rimejk EKIPAŽA dolazi u trenutku kada Rusija ponovo nije baš otvorena, ali sasvim sigurno putovanje van granica nije nikakva ekskluziva. U tom demistifikovanom dobu, posao pilota dat je kao jedan zanimljiv spoj blue collar i white collar posla, u kome zapravo nema naročitog glamura.

Stoga, iako na nekoliko letova, Lebedjev prikazuje panorame gradova van Rusije, njegovi junaci čak ni ne voze najveći avion u floti Aeroflota već jedan običan avion. Naravno, kada se desi taj let na kome se sve uroti protiv junaka, onde stvari počnu da se izdvajaju i mi shvatamo da je ovo kao TOP GUN u kome je komandant ispunio pretnju Mavericku i izbacio ga iz vojske.

Danila Kozlovski igra pilota ruskog vazduhoplovstva koji je vozeći transportni avion napravio “disciplinski prekršaj” i izbačen je iz vojske. On se zapošljava u Aeroflotu i dobro je da Lebedjev odlučuje da se fokusira na jednog junaka i da priču steše u odnosu na prethodni film. Međutim, onda se pojavljuje njegov starešina u Aeroflotu čija porodična priča postaje snažnije od Daniline, i u pojedinim trenucima preti da “zamasti” film više nego što bi trebalo, po uzoru na Mitin original, ali se to na kraju ne dešava.

EKIPAŽ je inače bio prevod Zemeckisovog FLIGHTa za rusko tržište, i uprkos tome što ovde nije ista tema, oba filma dele činjenicu da prikazuju scenu nesreće i pilotskog majstorstva. Čak im ni budžeti nisu sasvim neuporedivi jer je EKIPAŽ koštao 10 miliona dolaza. Zemeckis u tom letačkom segmentu ostaje nedosegnut, jednim delom jer Lebedjev previše računa na CGI a ipak nema dovoljno visok nivo a zatim i zbog toga što su zamisli onoga što se dešava u vazduhu prilično apsurdne (šifra AIRPORT 75). Mislim da je za Lebedjeva bilo bolje da je pokušao da odigra baš na realizam, i da prikaže neku letačku pat poziciju koja je iole ubedljiva jer ovo što prikazuje deluje kao da se neko takmiči sa najapsurdnijim zamislima loših američkih reditelja.

U poređenju sa najboljim filmovima ove vrste, mislim da EKIPAŽ dobro pokazuje kako “holivuski spektakl” nije isključivo stvar tehnike, i paradoksalno najviše problema i u pogledu karaktera i u pogledu osnove koja treba da pravda tu “tehničku” nadrgradnju. Srećom, sa Kozlovskim i Maškovim, Lebedjev barem uspeva da iskoristi holivudski recept i koliko-toliko se osloni na zvezde. Štaviše, uprkos trajanju od 138 minuta koje nije nimalo nežno, za film svakako možemo konstatovati da nije dosadan publici koju ovakav sadržaj elementarno zanima.

U nekoliko detalja, pre svega kroz dizajn stanova, Lebedjev pravi omaž Mitinom filmu.

Lebedjev najbolje radi ponovo u scenama saspensa, s tim što ovde one imaju lokaciju na zemlji. U par zahvata, Lebedjev pokazuje da je majstor, ali su te situacije manje obeležene efektima i spadaju u red scena koje se mahom rade baš na terenu i “u kameri”.

Posle 22 miliona dolara na ruskim blagajnama, a to nije konačan skor, EKIPAŽ sasvim sigurno neće pretendovati na titulu najgledanijeg ruskog filma, ali definitivno će uspeti da se isplati.

* * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Thu Dec 01, 2016 11:39 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam Дуэлянт Alekseja Mizgirjova, jedan od onih filmova koji epitetu "nolanovski" daju pozitivan predznak. Дуэлянт je priča o profesionalnom "dvobojašu", aristokrati koji izlazi na dvoboje umesto onih koji su izazvani i poznat je nemilosrdnoj efikasnosti. Kada počne da naslućuje kako dvoboji na koje biva pozvan nisu slučajnost i da iza spiska njegovih ubijenih protivnika postoji itekakva povezanost, glavni junak odlučuje da sazna o čemu se radi i čije je oruđe postao.

Mizgirjov je slično Gavinu O'Connoru u THE ACCOUNTANT na neki način kanalisao Batmana, naravno ovog puta bez Afflecka i direktnih referenci, međutim to je taj svet frankmillerovskog mračnog trilera, sa gradom čija korozivnost čini da se i on sam nametne kao jedan od protagonista filma. Mizgirjovljev film nosi stripovsku stilizaciju, ne samo u pogledu produkcionog dizajna već i same postavke likova, i ta mačistička, narcisoidna poza koju on gradi zaista uspeva da profunkcioniše. Pjotr Fjorodov u glavnoj ulozi kanališe nešto mladog Mela Gibsona.

Za ovako visokoestetizovan film, Mizgirjovljev rediteljski postupak je začuđujuće visceralan, i to nesamo u scenama obračuna već i u rekonstrukcijama balova gde se opredeljuje sa dosta fokusirane pokrete kamere koja je vezana uz likove, sa specifičnom optikom kakvu sam upravo viđao u ruskom art houseu, recimo kod Germana Mlađeg pa čak i kod Sokurova, koliko god to suludo zvučalo.

Mizigrovljeva struktura na nivou scenarija možda jeste mogla biti kudikamo elegantnija, ali to zaista nije preveliki problem jer način prelazaka u retrospekcije ima tvrd, filmičan pristup.

Ruski producent Aleksandar Rodnjanski smatra da je Дуэлянт nova generacija ruskih blokbastera koji stavljaju akcenat na inteligentan zaplet. Ne bih išao toliko daleko da taj "nolanovski" element utiska o inteligenciji nazovem autentičnom "pameću", ali da u ovom filmu Rusi definitivno nude autentičan pečat kakav su recimo imali Korejanci.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Sun Dec 04, 2016 12:31 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam KPEMEHЬ Alekseja Mizgirjeva, debitantski film reditelja koji je privukao veliku pažnju svojim ovogodišnjim filmom. Nažalost, KPEMEHЬ je debi koji nije previše obećavao. Sama premisa o mladom demobilisanom mladiću koji postaje policajac u Moskvi i završava u najkorumpiranijoj jedinici deluje odlično i ima nekoliko zbilja potentnih situacija na nivou zapleta i odnosa među junacima ali Mizgirjev naprosto ne uspeva da ih kapitalizuje. KPEMEHЬ je slab i u pogledu glume, i na nivou priče ali i u vizuelnom pogledu. Ako bi se neki od aspekata mogao izdvojiti kao obećavajući to je ipak vizuelni segment u kome se pokazuje da Mizgirjev sklon osmišljavanju jasnog vizuelnog pristupa i doslednog pridržavanja tog koncepta. Nažalost, u ovom slučaju izuzev doslednosti nije bilo drugih atributa.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Mon Mar 13, 2017 11:23 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam Притяжение Fjodora Bondarčuka, verovatno najsuperiorniji ruski copywoodski blokbaster. U ovom filmu istovremeno Bondarčuk pravi i svoj najuspeliji rediteljski projekat, uspešno spajajući tradicije sovjetskog SFa sa onim što u Holivudu a zapravo ostatku sveta radi Neill Blomkamp. U osnovi Притяжение može da se posmatra kao sovjetski DISTRICT 9 i ukoliko ova definicija izaziva da voda pođe na usta, i treba, filme je zaista toliko dobar.

Protivno pravilima Zorana Živkovića, vanzemaljci sleću u opasan moskovski kvart. Uprkos tome što vojne vlasti prepoznaju da vanzemaljce tereba pustiti na miru i nadati se da će otići, oko dve stotine komšija je poginulo i omladina iz kraja se organizuje da im se osveti. Na tom putu međutim devojka koja je kolovođa cele akcije dobija priliku da zaista upozna vanzemaljca koji je pao u komšiluk.

Odnos Zemljanke i vanzemaljca ima u sebi određena transhumanistička svojstva što je Blomkampov specijalitet ali Fjodor ga mnogo šire zahvata i ceo zaplet sa nesnalaženjem benevolentnog predstavnika superiorne vrste zapravo ponajviše asocira na socijalističke vrednosti sovjetskog SFa. Isto važi i za ksenofobiju sa kojom se vanzemaljci suočavaju, odnosno sa tezom da su ljudi sami sebi najveći neprijatelji.

Međutim, nema razloga za strah, Fjodor ne pokušava da snimi STALKER. Sve ovo je ispričano kroz akcioni SF pristup, sa vrhunskim vizuelnim rešenjima koja u pojedinim scenama spektakla nemaju čega da se stide u poređenju sa američkim filmom. Naravno, Fjodor ne gaji isti stil kao Blomkamp, ne koristi realističke postupke u svom heightened realizmu i skloniji je visokoj estetizaciji ali na svu sreću ovo nije film u kome lepota pojedinačnog kadra dovodi do implozije pokreta i svega ostalog što je potrebnog. Film ima neophodnu dozu propulzivnosti i sposobnost da sve snimateljske i efektdžijske bravure stavi u službu priče.

U pojedinim deonicama naravno, ali na vrlo kratko, Biondarčuk pokazuje da ruska kinematografija nije tako razgažena u pogledu tretmana invazije vanzemaljaca, ali u principzu toga je bitno manje nego što bi se očekivalo. U osnovi, možda će se to najviše primetiti na nivou celine gde je DISTRICT 9 jasan blueprint ali svakako je da Bondarčuk pokušava da nadoknadi i neke druge propuštene etape koje ruski film nije prošao.

Притяжение stoji kao dobar primer lekcije naučene do kraja. Ne znam koliko će ga Sony gurati van Amerike, ali ovo je film koji može bez ikakvog problema da se nađe na repertoaru svakog bioskopa bilo gde u svetu, uz rame sa holivudskim projektima i da za većinom njih nimalo ne zaostaje. Što se mene tiče, ovo je zapravo film sa kojim ej Bondarčuk diplomirao kao ozbiljan reditelj blokbastera.

* * * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Tue Mar 28, 2017 1:57 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam ВИКИНГ Andreja Kravčuka, izuzetno realizovan film o usponu Kneza Vladimira na čelo ruskih plemena. U pogledu naracije, ovo je holivudizovan film koji peikazuje dosledno koncipiran heightened reality Vladimirovog naslavnijeg perioda, kada se mudrim odlukama i ratničkom hrabrošću izborio za dominantnu poziciju i opredelio da Ruse okrene hrišćanstvu. Jako je zanimljiva uloga hrišćanstva u svemu ovome jer film zapravo pokušava da spinuje ceo paganski, bratoubilački i silovateljski deo Vladimirove biografije i da ga zaključi istovremenim dolaskom na čelo plemena ali i okretanjem hrišćanstvu koje je tretirano ne samo kao politička odluka već kao autentični faktor transformacije glavnog junaka i njegovog naroda.

Ako imamo u vidu da je u prve dve trećine filma, ВИКИНГ jedan ozbiljan heavy metal ep u kome ratnici idu okolo i ne jebu živu silu, pojačani berserkerskim napicima, gde svako obeščašćenje potencijalno stoji kao uvod u ljubav, i ratnici izgledaju kao supercool surferi, tek na početku trećeg čina, Vladimir shvata da treba odustati od paganske vere.

Situacija sa jednim ritualnim žrtvovanjem koje je pošlo naopako otvara Vladimira ideji drugih religija. Nažalost, nije prikazano kako je pokazivao interesovanje za razne religije pa je recimo odbacio Islam jer zabranjuje alkohol. Elem, tek posle preuzimanja Korsunja, Vladimir u potpunosti biva uveren u snagu pravoslavlja i tome doprinosi ne samo ponašanje patrijarha Anastasa već i sam hram koji je tamo video.

U svakom slučaju, ono što verovatno može delovati neobično gledaocima jeste taj odnos prema hrišćanstvu u kome Vladimir okajava svoje brojne grehe i istinski postaje čovek vere, čime Kravčuk gradi sliku “istorijskog pomirenja” u kome nije bitno iz čega je čovek krenuo nego kako je završio.

I zbilja, sada kad razgovaramo o ovoj temi vrlo je zanimljivo i poučno posmtrati način na koji se u filmu tretiraju te osetljive teme srednjevekovnog morala i duhovnosti i načina na koji se to obrađuje u savremenom filmu koji istovremeno želi da sačuva fundamentalne vrednosti mitske matrice koju nosi priča ali i da to obogati određenim elementima realizma i istorijske rekonstrukcije.

Ruku na srce, lako mogu da zamislim i istoričare i Zapadnjake kako se gnušaju nad ovim hibridnim narativnom, ali on i umetnički i ideološki funkcioniše.

Najveća slabost filma je na nivou dramaturgije i to ne samo na planu scenarija već i kreiranja drame u glumačkoj podeli. Naime, u nekoliko navrata, iammo situaciju da otežano identifikujemo junake. Srećom, konflikti unutar scena su dovoljno jasni da shvatamo “sa kim jašemo”, što bi rekli u starom Holivudu.

Ono što je važno, ključno je da imamo harizmatične junake među onim koji su noseći a Danila Kozlovsky ovim filmom podiže svoj star power na još viši nivo.

Ipak, pored Kozlovskog, najveći adut filma jeste sama Kravčukova inscenacija. Film je izvanredno snimljen, kadriranje je nepogrešivo iz scene u scenu, estetizacija je vrhunska, visoka i konzistentna, kao i montaža. Mogu slobodno da kažem kako je ВИКИНГ možda i najbolji film u pogledu uvođenja savremenih filmskih tehnika u prikaz Srednjeg veka. Neke od bitaka u njemu zaista su nesvakidašnje, i u našoj aktuelnoj epohi možemo reći da je ВИКИНГ verovatno vrhunac filmskog prikazivanja Srednjeg veka jer objedinjuje sve - spektakl, borbe, paganizam, hrišćanstvo, dinastičke sporove i mitske elemente.

Svemu tome treba dodati da se kod nas prikazuje duža verzija, za one starije od 18 godina koja traje 148 minuta i moram priynati da ne pamtim film ovog trajanja koji je tako “brzo” prošao. Međutim, Kravčukov vizuelni izraz je prepun detalja, sa razrađenom teksturom i zaista čini ovo jednim “kaloričnim” iskustvom. Iz svih ovih razloga, film i dobija tih pola zvezdice viška.

* * * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Sat Apr 08, 2017 9:32 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam ОЛИМПИУС ИНФЕРНО Igora Vološina, ruski ratni film smešten u dane kada su Gruzini napali Osetiju a onda ih Rusi izbacili odatle. Glavni junaci su mladi Rus koji odlazi u Osetiju da snima retku vrstu leptira koja tamo živi i mlada Ruskinja, novinarka koja dolazi da mu pomogne u njegovoj eksprediciji. Ona mu je drugarica i nerealizovana ljubav iz detinjstva. Kada Gruzini navale oni kreću u bekstvo, između ostalog i zato što su prilikom snimanja leptira snimili i gruzijske trupe kako napadaju prve.

Vološinov film je režiran vrlo propulzivno, izlaže priču u visokom tempu koji ne uspeva da isprati intelekt scenarističkog predloška. U određenom smislu, odav film možemo porediti sa NO ESCAPE Braće Dowdle po tom intenzitetu i svedenosti priče. Ono što je vrlo problematično u scenariju je upravo taj element pokušaja da se dokaže kako je Zapad lagao o napadu na Osetiju. Film je u tom pogledu jako uporan, i jako naivan, i tu medijsku dimenziju dosta pojednostavljuje. Naročito, ako imamo u vidu da zapravo čitav medijski fenomen rata u Osetiji nije prikazan, recimo pojava ruskih trolova na internetu i činjenica da su Rusi prevashodno izveštavali okom kontranapada jer su zapadni mediji bili zauzeti na Olimpijadi u Pekingu.

Međutim, ono što je glavni Vološinov adut je izuzetan rad direktora fotografije Igora Grinjakina koji uspeva da napravi izuzetno vibrantnu atmosferu. Iako film nije found footage, u tim naizgled haotičnim ali zapravo vrlo kontrolisanim pokretima kamere uspeva da ponudi ne samo vsveobuhvatnu sliku lokacija već i dinamične prizore koji se jako efektno sklapaju u montaži u jedan ekspresivan kontinuitet.

U tom pogledu, ОЛИМПИУС ИНФЕРНО zaista deluje kao zanatski odgovor na sirov, dinamičan rukopis nekih mlađih američkih reditelja.

Dve scenarističke greške koje donose Vološin i četvorica scenarista - a to su pre svega taj didaktički segment o “medijskom ratu” i taj narativni okvir u kome junak priča svoju priču kao predložak za film, bez ikakvog naročitog razloga opterećuju jednu filmsku celinu koja najbolje funkcinioše onda kada je najjednostavnija i baš zbog toga što je jako jednostavna.

Neko ko može da pređe preko scenarističkih nedostataka i da se bez ostatka prepusti atmosferi i energičnoj vizuelnosti, ovom filmu može dati i * * * ali ruku na srce, poštena ocena je ipak malo manja.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Wed Apr 19, 2017 2:50 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam Bычислитeль Dmitrija Gračeva, zanimljiv ruski SF, u produkciji Fjodora Bondarčuka. Zanimljivo je da posle vlastitog diptiha po Strugackim, odnosno posle najnovijeg filma, Bondarčuka možemo prepoznati kao jednog od najozbiljnijih faktora u ruskom SFu. Iako bez ikakve sumnje fantastika zanima i Bekmambetova, za Bondarčuka možemo reći da je sklon ortodoksnijim SF formama a Bычислитeль je to u najčistijem smislu.

Film je snimljen po originalnom scenariju ali premisa deluje kao da je nastala po nekoj priči iz Siriusa ili iz nečega što smo čitali u ediciji Kentaur. Reč je o dosta tipičnoj istočnoevropskoj SF postavci koja nije fokusirana na zabavu. Dakle, hiljadu godina posle početka kolonizacije drugih planeta, na jednoj od njih, grupa ljudi biva prognana iz polisa u pustoš gde treba da dođe do njihove smrti. Umesto smrtne kazne, ljudi naprosto ivaju isterani u opasnu močvaru kroz koju su primorani da lutaju jer postoji mogućnost da će stići na mitsko Ostrvo sreće o kome se ispredaju bajke ali niko baš i nije siguran da li ono zaista postoji.

U novoj grupi prognanika nalazi se i naslovni junak, jedan od savetnika Predesednika koji rukovodi kolonizovanom planetom. Kao čovek sistema, on ima specifičnu agendu kako da preživi ovu smrtonosnu avanturu.

U najvećem delu Gračevljev film je duo drama, snimljena na vrlo zanimljivim lokacijama, sa interesantno osmišljenim primercima vanzemaljske flore i faune koji prete osuđenicima koji lutaju kroz pustoš. Odnosi među junacima dati su prevashodno u formi problemske drame, sa dosta polemičkih tonova i sve to je solidno kombiovano sa SF trilerom.

Lokacije su izvanredne, dizajn samih robijaša je minimalistički i solidan. Dizajn kudikamo pada u svakom pogledu u prikazima pripadnika tog represivnog sistema koji izbacuje osuđenike.

Konačno, jasna je ambicija autora da ovo bude prevashodno studija karaktera sa SF elementom u pozadini, i da se otvori mogućnost komunikacije sa ljubiteljima različitih elemenata kojima se koristi. I Gračev u tome načelno uspeva. Bычислитeль će biti zanimljiv ljubiteljima SFa, kao i onima koje više zanima politička alegorija, naročito ako imamo u vidu da Gračev verovatno jasno aludira na Rusiju, u maniru istočnoevropskog SFa koji je sklon takvim vidovima kritike sadašnjosti.

Svi elementi koje znamo iz istočnoevropskog SFa su tu uključujući i univerzalna imena po kojima se ne može direktno prepoznati nacionalnost likova. Ako imamo u vidu da film nije nastao po romanu, ovo deluje kao znalački retro detalj kojim Gračev jasno stavlja publici do znanja na koju se tradiciju nadovezuje. Time sebi naravno otvara i veće mogućnosti za društvenu kritiku.

Ono što film ipak definitivno nema jeste izrazita inovacija, i svežina. Izuzev lokacija i njihovog tretmana, sve ostalo u filmu je dosta uhodano, i ono što je dobro nimalo nije novo. Vinnie Jones u ulozi jednog od negativaca sugeriše da su producenti imali i neke exploitation namere sa ovim filmom. Međutim, na kraju čini mi se da će ovo delo najbolje funksiionisati baš među fanovima žanra koji umeju da uživaju prepoznavanju nekih relikata žanrovske tradicije i koji ne zahtevaju od filma neprekidne atrakcije i novitete.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Wed Apr 19, 2017 11:20 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam rusku varijantu AVENGERSa, mada po zapletu je najsličniji SUICIDE SQUADu. Reč je o filmu Защитники Sarika Andresjana. Za razliku od pomenutih američkih filmova, Защитники nisu bazirani na stripu, ali se film u potpunosti oslanja na imaginarijum stripa i na imaginarijum ekranizacija stripova. Dakle, ideja je jasna, Andresjan je snimio film koji treba da parira MCU i DCEU filmovima na tržištu, i prava je šteta da posle uspešnog primera copywooda koji je radio Fjodor Bondarčuk nije uspeo da produži taj niz.

Međutim, unutar svega onoga što nije dobro u filmu Защитники ima i jednu vrlo paradoksalnu vrlinu. Naime, verzija za Zapad koju sam imao prilike da gledam i koja je nešto malo kraća u odnosu na rusku, traje oko sat i po, i zapravo smešta pulp format stripa u pravu minutažu. U suštini, američke ekranizacije stripova sa svojim epskim trajanjem i strukturama i enormnim budžetima, iskoračili su u format “značajnih priča”, vrednih mitova maltene biblijskih dimenzija, ali su na kraju uspela da povremeno zaista i dostignu takav sadržaj, kao što se recimo desilo ove godine u LOGANu. Međutim, AVENGERS svakako nije to i paradoksalno Защитники to jako dobro razumeju. Ali, nažalost, taj opšti B-movie feel je sve što su shvatili.

Sve ostalo je nažalost pogrešno. Specijalni efekti su ambiciozniji u zamisli nego u realizaciji, ali su nažalost efekti ponajmanji problem. Andresjan govori o timu mutanata koji su stvoreni u vreme SSSRa kao odgovor na američke superheroje, i zbilja moći su im vrlo slične onima koje imaju AVENGERSi, iako su u suštini sličniji X-MENu i FANTASTIC FOURu po origin storyju, međutim tu celu stvar nije uspeo da iznese pripovedački, ni na nivou ritma, ni na nivou postavke, niti kroz glumu. Prosto, očigledno je da strip ekranizacije imaju bitno složenije mehanizme nego što se spolja čini. Stoga, paradoksalno, ovaj film je možda u domenu efekata ponajbliži AVENGERSima.

Sovjetski superherojski tim je bio zanimljiv element raznih stripova, Ennisov BOYS mi pada na pamet, ali u svakom slučaju, Andresjan ih nije tretirao iz te vizure, već naprotiv sve je postavljeno sa najmanjim nivoom inventivnosti, kao vrlo straight origin story. Ipak, ono što paradoksalno pomaže ovom filmu jeste ta transformacija formata pa i inferiornost jer na neki način ponovo imamo one inferiorne proizvode koji nastaju kao nusprodukt Hladnog rata. Kao što je ranije bio ruski RAMBO, sada je tu ruski AVENGERS, ali na svu sreću, Rusi sada imaju i kvalitetan Copywood.

Sam zaplet, sa rogue superjerojima iz vremena SSSR koji rade za vojsku, i naravno, njihovim pripadnikom koji se oteo kontroli, jako podseća na sukob sa Enchantress u SUICIDE SQUADu. Čak i toranj-antena koji gradi supervillain u filmu jako podseća na ono što gradi Enchantress. Ipak, ono što je izostalo su harizmatični glumci, grit i dobar banter.

Paradoksalno, u epohi kada je kroz MCU i DCEU potpuni pulp počeo da dobija neverovatno skupe i ambiciozne ekranizacije, Защитники uspeva da bude film koji će sve to vratiti campy korenima i koji će u tom domenu biti percipiran kao parodični promašaj.

Ako tome dodamo dodatni paradoks da osnovni problem nije ni u tehnologiji, pa ni u produkciji ili efektima, već upravo u režiji, možemo slobodno da kažemo kako verovana najmanje kreativan period u istoriji Holivuda kad je reč o prilivu originalnih ideja, ipak iziskuje krajnje jedinstvenu kreativnost u pokušaju da se ti preuzeti IPjevi nekako upriliče.

Za razliku od Bondarčukovog filma, Защитники je prošao tek podnošljivo na ruskim blagajnama.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Thu Aug 03, 2017 11:43 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Krigiski reditelj Nurbet Egen snimio je film МОЛОТ, uz ВОИН još jedan ruski MMA film. Dok je ВОИН bio dosledan rip-off WARRIORa Gavina O’Connora, МОЛОТ je rip-pff svega ostalog. Dakle to je film o MMA borcu koji je imao tešku povredu glave i ne sme da se bori jer bi mu jedan rtežak udarac u glavu mogao biti fatalan, ali je istovremeno i priča o ljubavnom trouglu između borca, njegove simpatije i kriminalca koji ju je potajno želeo i na kraju dobio zahvaljujući svom novcu, ali tu je onda i krimi zapletom sa mafijom koja želi na on izgubi povratničku borbu u koju se upustio uprko upozorenjima lekara…

Dakle, ovaj film vrca od klišea, a u njemu nema baš ni mnogo borbe da to kompenzuje. Ono čega ima je glossy realizacija, i dosta akcije u formi automobilskih potera što je dosta neobično jer je ovo film koji se dešava u MMA ringu. Međutim, Egen očigledno ne štedi tako da je napravio jedan žanrovski derivat. Nevolja je u tome što je ovo film koji u sebi ne donosi dovoljno novog, a ne ni naročito lokalnog da bi nadoknadio sve one elemente amerikanizacije koje Egen neuspešno radi.

Ipak, za МОЛОТ se može reći sve osim da nije ambiciozan, a rekao bih i tehnički ispoliran. Nažalost, jedina tehnika koja je izmakla Egenovim saradnicima jeste tehnika drame, pa na kraju slabosti na nivou zamisli i scenarističke realizacije dosta skupo koštaju ovaj film i rekao bih onemogućavaju mu da kapitalizuje sve ono što je u njemu dobro.

* * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Wed Aug 09, 2017 9:33 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Время первых Dmitrija Kiseljeva je ekranizacija sovjetske misije tokom koje je Leonov uradio prvi spacewalk. Tehnički gledano, ovaj film uvodi ruski film u doba GRAVITYja, i tehnika je iskorišćena da se prikaže realistična slika jedne svemirske misije iz šezdesetih. U tehničkom pogledu, ovaj film nije loš, mada svakako nije na nivou GRAVITYja i LIFEa, jednim delom zato što u sebi nosi ograničenja istinite priče.

U određenom smislu, Rusi još uvek nisu snimili sovjetski RIGHT STUFF, ali po samom karakteru misije, ovo je zapravo sovjetski APOLLO 13. I u osnovi, kao takav funkcioniše pristojno ali ipak ne dobacuje do Howardovog klasika.

Problem ostaje krutost u prikazu života na Zemlji, gde se autori trude da prikažu autentične okolnosti, birokrate koje naređuju inženjerima, zatim hrabre pilote koji svesno rizikuju živote u nepripremljenim letelicama, napetost u kući i u kontrolnoj sobi. I sve to deluje u redu, ali definitivno nikada ne postaje dovoljno vibrantno.

Otud je film nešto bolji u prikazu samih okolnosti misije, leta i komplikovane evakuacije i tu Kiseljev uspeva da izgradi malo atmosfere survival trilera i da u svemu tome bez sumnje isplasira neke dobro poznate klišee na ubedljiv način.

Štaviše, u tom segmentu postaje zanimljiv čak i onima koji su do kraja upoznati sa okolnostima Leonovljeve misije.

Film je producirao Timur Bekmambetov, i u domenu ruskih komemorativnih filmova, ovaj spada među solidnija ostvarenja. Svakako da treba da ga pogledaju svi one koje zanima tema putovanja u svemit. Kiseljev je sarađivao sa Bekmambetovim na nekoliko projekata ali nažalost do sada nije pokazao da raspolaže veštinom da snimi film koji bi mogao napraviti crossover izvan okvira manje uspelih parafraza američkih filmova. Otud je kapacitet ovog filma da crossoveruje van okvira zainteresovanih space buffova van Rusije minimalan.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Ruski blokbasteri
PostPosted: Thu Sep 21, 2017 1:59 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6471
Pogledao sam ТАНЦЫ НАСМЕРТЪ Andreja Volgina, reidtelja koji upravo sada u Srbiji sa Milošem Bikovićem snima filma o dolasku ruskih padobranaca na prištinski aerodrom 1999. godine. On je do sada snimio tri celovečernja filma a ТАНЦЫ НАСМЕРТЪ mu je najnoviji, izašao je prošlog aprila.

Reč je o vrlo zanimljivom rip-offu HUNGER GAMESa koji je sam po sebi rip-off svega i svačega, samo sa jednom uvrnutom dimenzijom koju sam poslednnji put video u spoofy filmu FP a to je da se organizuju plesna takmičenja u sklopu nekog bizarnog rituala vraćanja energije zemlji. I tokom tih dance offova junaci imaju dvoboje iz kojih samo jedan izlazi živ.

Film je već izašao na Blu Rayu u Nemačkoj koja je čini se dosta receptivno tržište u pogledu interesovanja za ruski SF a čeka ga i japanska premijera. U Rusiji nije napravio neki naročiti bioskopski uspeh.

Volginov stil podeseća pomalo na Neveldine i Taylora samo naravno bez bizarnog nasilja. U urbanim scenama, koristi dosta quick cuttinga i ne izbegava CGI. Postapokaliptični gradski život dat je vrlo energično i Volgin ume lepo da postavi taj SF milje sa blue collar junakom u centru.

Ovog puta glavni junak je mladi pomoćnik lokalnog dilera filtera za vazduh koji posle pronevere neke količine filtera mora da se da u bekstvo i tako dolazi na niša vlasti koje ga odvode da učestvuje u ritualu vraćanja struje zemlji u kom se svi učesnici žrtvuju osim onog koji pobedi.

Tada ga zatvaraju u velikoj kuli-bunkeru koja je estetizovana u futurističkom ključu nasuprot one prljavštine i derutnosti na ulicama. Tu upoznaje svoje konkurente koji su se pojavili u takmičenju prisilno ali i dobrovoljno sa raznim agendama.

Film je duboko uronjen u pulpy premise i tu nema dileme. Ipak, element dance offa do smrti je potpuno uvrnut, a pulpy detalji su urađeni sa punim ubeđenjem. Lako mi je da zamislim zašto su autori videli ovaj film kao potencijalni franchise starter što sugeriše kraj filma u kome se glavni junaci prajmuju za dalje avanture.

U svakom slučaju kao YA derivat za mali ekran ovaj film ima šta da ponudi, kako fanovima SF pulpa tako i ciljnoj grupi, dakle tinejdžerima.

Volgin se pokazao kao vešt B-reditelj koji zna znanje i ume da se izrazi na limitiranom budžetu. Otud mislim da ovaj film koji se trenutno snima može biti zanimljiv pre svega u nekom žanrovskom domenu.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Post new topic Reply to topic  [ 92 posts ]  Go to page Previous  1, 2, 3, 4

All times are UTC + 1 hour


Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 4 guests


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Search for:
Jump to:  
cron

2007 Novi kadrovi, projekat podržali Open Society Institute New York i Swiss Cultural Programme Pro Helvetia Beograd, sajt Luka Činč

Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group