novi kadrovi
srpski english
It is currently Sat Sep 23, 2017 1:02 am

All times are UTC + 1 hour




Post new topic Reply to topic  [ 4 posts ] 
Author Message
 Post subject: Na mliječnom putu (Kusturica, 2016)
PostPosted: Sun Feb 26, 2017 3:03 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6456
Novi film Emira Kusturice NA MLIJEČNOM PUTU u vreme izlaska “otpisan” je kao kompilacija njegovih najvećih hitova, tema, interesovanja i uzora, ali i konkretnih elemenata iz ranije kanonizovanog imaginarijuma. U određenom smislu, ta definicija stoji. Međutim, NA MLIJEČNOM PUTU je i mnogo više od toga. Ovo je Emir Kusturica u jednom potpuno novom ključu u kome reinterpretira ono staro, ali na fundamentalnom nivou otkriva i neke nove stvari, kako na nivou rediteljskog izraza, tako i na nivou žanrovskog konteksta u koji se postavlja.

NA MLIJEČNOM PUTU bi se u jednoj rečenici mogao definisati kao ŽIVOT JE ČUDO koji funkcioniše. Čitav niz elemenata sprečio je ŽIVOT JE ČUDO da bude kanonski film Emira Kusturice iako je imao sve predispozicije za to. Za početak glavnu mušku ulogu je igrao Slavko Štimac koji već tada nije mogao da iznese tako zahtevan film, a Nataša Šolak je bila otkriće u tom filmu ali sa Štimcem nije bila sasvim kompatibilna. Kusturica je zatim film preopteretio raznim digresijama i film je povremeno delovao nesigurno, kao da neku fundamentalnu nespremnost reditelja na finalne odluke i nepoverenje u materijal nadoknađuje senzacijama. Konačno, to je bilo film koji je Kusturica radio bez Vilka Filača, Gorana Bregovića i Miljena Kljakovića Kreke i taj gubitak se osećao, naročito u domenu muzike.

ŽIVOT JE ČUDO ipak na svom suštinskom nivou prati Kusturičinu najuspešniju mustru - reč je o jednostavnoj melodrami smeštenoj u usbudljive okolnosti gde se potentna osnovna situacija nadograđuje raznim slojevima Kusturičnog izraza i metatekstualnosti. Ipak, iz navedenih razloga, to sve nije profunkcionisalo.

Jedan deo problem tog filma proisticao je i iz njegovog “povratničkog” karaktera, Kusturica je tada već neko vreme odsustvovao sa scene i u filmu se oslonio i na poneke nove glumce, neke koji su stasavali u tužim filmovima, bilo da je to Dragojević (Trivalić, Kojo) bilo Golubović (Vuk Kostić).

ZAVET koji je usledio brzo posle toga bio je pad u kome su se svi narečeni problemi osetili, s tim što je to bio film koji nije u dovoljnoj meri bio oslonjen na Kusturičinu dokazanu mustru jer nije imao “istorijsku” dimenziju. Ali, u tom filmu Kusturica formira svoj bandwagon mokrogorskih narurščika i bećara koji će u MLIJEČNOM PUTU dostići svoj zenit.

Istovremeno, u pogledu osnovne glumačke ekipe u MLIJEČNOM PUTU, Kusturica pravi neke radikalne rezove. Tu je Monica Bellucci, internacionalna zvezda, tu je Sloboda Mićalović koja je rekontekstualizovana, izvučena iz Šotrinih produkcija i uvedena u nešto novo i konačno, tu je sam Kusturica kao glavni glumac. Svaka od ovih odluka je bila rizik i svaka od njih se isplatila.

Sloboda Mićalovć je talentovana glumica i sada je to konačno pokazala na najvećoj sceni dostupnoj našem glumcu. Sličnu priliku dobila je Katarina Radivojević u ČARLSTONU ZA OGNJENKU, filmu čija se senka nadvija i na ZAVET na nivou osnovnog zapleta, i na MLIJEČNI PUT kad je reč o završnoj sceni. Slično je sada dobila i Sloboda, ulogu u kojoj je u ambicioznom filmu pokazala da je mnogo više od onoga što se zahtevalo kod Šotre. U tom smislu ona je sigurno najveći dobitnik u ovom filmu.

Monica Bellucci je globalna zvezda i u ovom filmu je relativno prihvatljivo smeštena u bosanski kontekst, pre svega u pogledu toga otkud tamo Italijanka i sl. Međutim, uloga koju je odigrala u ovom filmu spada u red u najozbiljnijih i najzahtevnijih koje je do sada odigrala a za nju se i pored imidža seks simbola itd. ne može reći da nije igrala supstancijalne likove u raznim filmovima. Romansa odraslih ljudi koju ona sprovodi sa Kusturicom je novi vid izazova, kao i snalaženje u bajkovitom survival trileru u koji se MLIJEČNI PUT postepeno transformiše.

Konačno, tu je sam Kusturica koji je odličan u glavnoj ulozi. Koristeći vojni durbin koji podseća na rediteljski zuher, on svemu naravno daje i meta-nivo, međutim ovo je jedna dobro odigrana uloga. Mi naravno znamo da Kusturica poslednjih godina često glumi, tu nema tajni, i da je prilično dobar, međutim ovo je na više nivoa pravi potez. Prvo, dobro je odigrao ulogu - drugo - ko bi tu ulogu mogao da igra? Nijedan naš glumac nema internacionalnu prepoznatljivost tog nivoa, a strani glumac u ulozi Srbina bi uz Monicu već bio previše. Dakle, ovo je i kreativno ali i komercijalno promišljen potez.

Film možemo jasno podeliti na dva dela. Prvi deo filma je Kusturičin ROAD WARRIOR - dakle pokušaj da se iz drugog puta dobro uradi film kojim nije zadovoljan, u ovom slučaju to je ŽIVOT JE ČUDO. Prva polovina je barokni špageti vestern smešten u zaraćenu Bosnu, sa izrazito neutralnim stavom prema učesnicima sukoba izuzev detalja da su džihadisti obezglavili oca glavnog junaka. U tom baroknom špageti vesternu, film ponajviše zavisi od gledaočevog afiniteta prema Kusturičinoj poetici međutim za razliku od ŽIVOT JE ČUDO film ima potpuno jasnu ideju kuda se kreće, ima harizmatične glumce i na kraju krajeva ako bismo razgovarali šta bi možda moglo biti višak verovatno se ne bismo složili.

Drugi deo filma je međutim segment u kome Kusturica briljira. Moja teorija o preplitanju Millera i Kusturice je poznata i taj drugi deo postaje i u bukvalnom smislu njegov ROAD WARRIOR u postavci i emotivnom impaktu, a FURY ROAD u pogledu realizacije.

Naime, drugi deo je mešavina akcionog filma i bajke u kome glavni junaci beže od potere. I tu film postaje mešavina survival trilera, kusturicijanskog baroknog izraza u punom ederlezi zanosu i slovenske bajke. To je nesporno najmoćniji deo filma u kome se naravno svi viškovi motiva eliminišu i rediteljski izraz dostiže svoj zenit.

Kusturica je reditelj-velemajstor i voleli mi ili ne ono na šta “troši” svoj dar, njegov rukopis je ozbiljan, i snažan. Sposobnost da se na takav način poigrava žanrovima i da proniče u “filmičnost” situacija i prizora, ljudi i rekvizite, praktično nema premca. Nekada to radi njemu na štetu, u ovom filmu mu mahom radi u korist.

To što MLIJEČNI PUT nije nagrađen u Veneciji i što nije prikazan u Kanu više govori o trenutnom raspoloženju tih festivala nego o samom filmu. Uostalom u Kanu je pobedila ravasijevska televizijska drama Kena Loacha a u Veneciji četvoročasovno iživljavanje Lava Diaza, filipinskog šamana kome po poznavanje filma pod B. Činjenica da smo 2016. bili u sezoni kada se nagrađuju filmovi ljudi koji ne znaju ništa o filmu i podilazi publici koja je zalutala u bioskop bila je zla kob ovog filma. Uostalom, odličan Audiardov filma DHEEPAN je dobio Kan koliko godinu dana ranije. Dakle, nade ima.

Međutim, u srećna vremena, filmovi Emira Kusturice su imali jak repertoarrski rezultat i MLIJEČNI PUT ima sve predispozicije za to. U Rusiji je napravio skromnih dvestotinak hiljada dolara, u Portugaliji četvrt od toga, ali bio bi skandal ako ne bude razvalio u Srbiji.

Imamo srpski film koji je po glumačkoj podeli bez presedana, sa najvećom srpskom i najvećom evropskom zvezdom, sa temom koja nam je bliska i zanimljiva i sa autorskim rukopisom koji bi naša publika trebalo da ceni, ovo je prototipski “ozbiljan film koji komunicira” a po tome smo kroz istoriju prevashodno bili poznati.

Stoga, Kusturica bi svoju novu etapu mogao da ostvari kao komercijalni reditelj, naime njegova poetika jeste metatekstualna ali je isključivo bazirana na stvarima koje se gledaju “u bioskopu”. i po tome je on unikat među savremenim festivalskim velikanima. Jako ću se razočarati ako MLIJEČNI PUT ne postigne značajan rezultat na našim blagajnama, između ostalog jer bi to bio zabrinjavajući signal da se čak ni film sa objektivno velikim interesovanjem javnosti ne može kapitalizovat i i da je nastupilo vreme premontiranih serija.

Uprkos snažnoj refleksiji doživljaja iz devedesetih u ovom filmu Kusturica pokazuje ono što videli kod Dragojevića u ATOMSKOM ZDESNA. Naime, pokazao je da je izašao iz lavirinta priče o tome ko je prvi počeo i konačno akcentovao međunarodnu zajednicu kao ključni problem u konfliktima. Međutim, Kusturica je problematizovao pitanje komunizma onda kada je trebalo tako da nije upao u fazu jeftinog levičarenja koje je u našem regiona zamenilo antisrpstvo kao glavnu ulaznicu za afirmaciju.

Kusturica je i u filmu ŽIVOT JE ČUDO pokazao da je dosta iznad naše situacije, iako to nije bio pun pogodak. Onda je valjda svakom pametnom čoveku SLUMDOG MILLIONAIRE dokazao koliko su miskoncepcije o Kusturici koštale naš film. MLIJEČNI PUT je paradoksalno ne samo “najameričkiji” film u Kusturičinom opusu po pročišćenosti motiva već je istovremeno “najameričkiji” i po sugestivnosti ideološkog ključa. Pored jasnih likova i priče, Kusturica opet i najhrabrije i najotvorenije govori šta misli, voleli to ili ne.

* * * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Na mliječnom putu (Kusturica, 2016)
PostPosted: Fri Mar 03, 2017 2:24 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6456
Nažalost, 19 195 gledalaca za nedelju dana. Jako soft otvaranje za ovaj film...


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Na mliječnom putu (Kusturica, 2016)
PostPosted: Tue Jul 04, 2017 8:03 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6456
Kusta testira granice sopstvene tvrdoglavosti


Siguran sam da će onaj dežurni para-Srebreničanin da se oglasi povodom pisanja (pa još povoljnog?) o našem najpoznatijem posrbici (prema poturica).

Šta god vi mislili, najbitnije je šta ja mislim.
Naročito ovde.
A ja mislim da šta god vi mislili postoji jedna stvar koja razlikuje Emira Kusturicu, kao srpskog reditelja, od svih ostalih srpskih reditelja koji trenutno (ovih godina) snimaju filmove, sa eventualnim izuzetkom Uroša Stojanovića, a to je- neverovatna kurcoboljna fantastična hedonistička ludačka energija kojom se film pravi. Kusturica, za razliku od svih naših srpskih reditelja, ne mari mnogo šta ćete vi misliti o njegovom filmu, a još manje šta njegov film tačno treba da vam kaže. Pa čak i ako se on ne slaže sa tim (nemam informacija o tome), to je tako. Gledanje Kustinog filma je prepuštanje, ili ne, autentičnom doživljaju filma i toga šta film treba da bude, koje apsolutno ne mari za pravila, koncepte, a naročito ne za patrone i fondacije.
Možda malkice za Ameriku. I malkice više za Rusiju.

O čemu se u filmu Na mlečnom putu (koji je dosta traljavo preveden u On The Milky Road, umesto On The Milky Way, čime je izgubljena željena igra reči) radi, teško je reći. A ja verujem da ni Kusta nema pojma.
Ali evo moje teorije.

Bila jednom jedna zemlja. Nije bitno koja. U njoj je vreme išlo u svim smerovima. Najbitnije je da nije stajalo. U njoj su živela tri naroda koja su preko dana drugarski ratovala, a uveče još drugarskije slavila. Najviše uz pesmu o "Velikom bratu" i o tome da neće biti mira dok god je njega. A onda je završio rat u Avganistanu, naši "plavci" su došli kući. A oni koji su ratovali tamo, obezličeni u vojnike smrti, došli su u tu zemlju i započeli jedan drugi rat. Stvarno zverski. Sa obešenim leševima koji gore. Za koje sam morao da Eli lažem da su lutke koje se tope.
Verujem da se onaj para-Srebreničanin neće složiti sa ovakvim tumačenjem događaja. Neću ni ja. Ali to je film.

U tim i takvim okolnostima jedan Kosta (koga igra Kusta) zaljubljuje se u jednu Italijanku (Bellucci Monica, a mogla je da bude i Suva krpa s dna mora), koja je namenski kupljena (oteta? ne pitajte!) za drugog čoveka. Kad taj zverski rat dođe, njih dvoje moraju da beže. I to bekstvo malo liči na onaj sjajan strip Tri sjeni, ne samo zato što su im za petama tri vojnika smrti. To bekstvo je erupcija Kustinog megamagičnog realizma i okupira drugi deo filma.
Oni kojima su ovce omiljene životinje ne bi trebalo da gledaju drugi deo filma.

Na kraju, Kosta stiže u Rusiju, zapravo film finišira u pravoslavnom naručju, a naš junak, koji je ostao sam, na zemlji mukotrpno gradi "milky road" kao neku vrstu spomenika onom kosmičkom bez koga je ostao.

Očekivano, Na mlečnom putu je overdouz svih Kustinih prepoznatljivih momenata. Ali svih! Nažalost, efekat nije uvek na našu radost. Ispod zaista furiozne energije koja prožima skoro sve delove ovog filma krije se previše fejlova. A tu ne mislim samo na zaista trećerazredni CGI koji je napravio "zmiju", za koji krivim Kustu- jer je pribegao CGI-u, nakon što je čuda napravio sa živim sokolom i nakon što mu je jebeni pravi medved jeo pomorandže iz usta!!!

Ako zanemarimo da nema priče, to da nema ni likova ne smemo. A to je, čini mi se, najviše ubilo film. Naša nemogućnost da se vežemo za likove i vinemo se i padnemo sa njima. Ako je Kosta još i najrazrađeniji, Kusta definitivno nije trebalo da ga igra. Jer Kusta nije glumac. Naročito ne furiozan. A u nekim scenama pri kraju nije jasno ni na kom jeziku glumi. Meni je Sloboda Mićalović bila prilično dobra, i deluje mi da srpski glumci mogu više kad im se pruži prilika. Za razliku od nje Monica Bellucci je bila i ostala neiskorištena. Naročito njena raskoš. I za to krivim Kustu. O vrlo čudnoj pojavi Mikija Manojlovića, koji me najvećma podsetio na "White Walkere" iz Game Of Thrones da i ne pričam- svratio, proveselio se, nestao.

Na mlečnom putu kombinuje slepstik sa metafizikom jednog Bruna Dumonta, a vi dodajte i neke znamenite ruske filmske zamešatelje. I Fellinija. Kusta je nemilosrdan u dočaravanju rata, ali ostatku njegovog sveta nedostaje novih momenata, novih ideja. Muzika i dalje odrađuje muški deo posla, ali radi se o ozbiljnom variranju sopstvenog "greatest hitsa".
Ne mogu da se ne osvrnem na to da je verovatno i sam Kusta svestan toga i kurcoboljan spram toga i da u sprezi ta dva (nepotrebno?) tražim neku vrstu ljutine. Kusta je ljut na nas. Možda i na filmski svet. Možda i na svoju karijeru. I u ovom filmu zapalio je dosta stvari koje je etablirao kao deo svoje estetike. Možda je to dobro i možda mu je to potrebno.
Ja mislim da mu je potreban, kao i većini srpskih filmova i reditelja, samo dobar scenarista tj scenario koji je utegnutiji i jasniji, konkretniji i dramskiji, a kome će on potom da isteže i čupa uši i divlja. U ovom filmu, čini mi se, već se krenulo od jednog takvog iskidanog scenarija i stiglo do kakofonije.

Na mlečnom putu definitivno nije film za one koji ne vole Kustu, ali jeste za one koji ga vole. Jer autor nikad više nije bio izvan sebe. Iz raznih razloga.

SELEKTAH: 7minusminus/ 10

http://mislitemojomglavom.blogspot.rs/2 ... -putu.html


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Na mliječnom putu (Kusturica, 2016)
PostPosted: Fri Jul 28, 2017 9:44 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6456
Još se nije otvorio na latinoameričkim i dalekoistočnim tržištima niti je u potpunosti iscrpio sva jaka zapadnoevrpska, a NA MLIJEČNOM PUTU je prešao gross od milion dolara na svetskom nivou.

To je manje od nekih ranijih Kusturičinih radova ali u vreme kada art house i festivalski filmovi sve manje ulaze u bioskope, i kada su VOD, streaming i ostali nebioskopski formati postali ključni vid eksploatacije za ovu vrstu filma, izaći na milion dolara (and counting) klot u bioskopima nije mala stvar...


Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Post new topic Reply to topic  [ 4 posts ] 

All times are UTC + 1 hour


Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 2 guests


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Search for:
Jump to:  
cron

2007 Novi kadrovi, projekat podržali Open Society Institute New York i Swiss Cultural Programme Pro Helvetia Beograd, sajt Luka Činč

Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group