Polako otkrivam opus Zdravka Randića.

Posle Leptirovog oblaka pogledao sam i Tragove crne devojke iz 1972. godine, ostvarenje koje pripada crnom talasu. Inače, film je adaptacija romana Aleksandra Tišme Za crnom devojkom u melanžu sa pozajmicama iz nekih pripovedaka istog pisca.

Ne znam koliko je od originalne atmosfere romana ostalo u filmu, ali bih rekao da je scenarista Živojin Pavlović građu dobrano prilagodio svom ukusu.

Znači, imamo standardnu pavlovićevsku postavku - ljudi sa margine, beznađe, utapanje u alkohlu i kraj u kome neko mora da strada.

Primetio sam da imam problem sa Pavlovićem, i Tragovi crne devojke su to potvrdili.

Meni je film bio veoma mučan za gledanje - te zajedničke sobe, porodično nasilje, kašalj, prostituisanje, ubijanje pasa lutalica... Sve bez i jednog jedinog tračka svetlosti. Sav užas sirotinjskog predgrađa je predstavljen bez ulepšavanja, film ne štedi nikog. Jad i beda na svakom koraku. Da stvar bude gora, svi likovi kao da su na neki način zadovoljni glibom u kojem žive. Ravnodušni su, apatični i ispijaju litre i litre alkohola. Emil Zola na srpski način.

Glumačka ekipa je pomogla da film prevaziđe naka od ograničenja. Iako im uloge nisu bile baš najbolje napisane, glumci su se baš potrudili da pruže svoj maksimum.

Glavnu ulogu tumači Boris Dvornik. On je Jova, železničar koji dolazi u Beograd u potrazi za poslom. Pavle Vujisić glumi Paju, iskusnog muvatora sa kojim se Jova sprijateljuje. Neda Spasojević glumi devojku iz naslova - Slavica je laka ženska koja se prostituiše i peva po zadimljenim birtijama. Ona uživa u svom načinu života. Leći će sa bilo kim, nije izbirljiva. Ipak, jedno kratko vreme Slavica pokušava da živi sa Jovom, ali se ova epizoda završava njenim begom iz sigurnog gnezda. Ono ninfomansko u njoj je odnelo prevagu. Kasnije im se putevi još par puta prepletu - da bi sve kulminiralo tokom zabave za lovce u Pajinoj organizaciji. Bang, bang... My baby shot me down. Mrežeste čarape ne mogu da zaustave metke.

Udarna glumačka trojka je odlična, posebno Dvornik i Vujisić. Lik koji tumači Neda Spasojević je mogao biti efektnije iskorišćen. Od epizodsita se izdvajaju Felba i Ružica Sokić koja ovde prosto briljira.

Koliko sam shvatio Tragovi... se smatraju krunskim ostvarenjem u Randićevom opusu. Meni je, gle čuda, Leptirov oblak više prijao. Istina, tematika Tragova crne devojke nije po mom ukusu, ne volim da gledam bedu na domaćem fimu i uopšte, ali mi je Leptirov oblak više zadovoljio i na nivou scenarija. Bio mi je nekako zaokruženiji i uverljiviji.

Slično Leptiru i u Tragovima radnja prosto traje, bez nekih većih dramskih previranja. Za razliku od Leptira, junake Tragova ne uspevamo da dovoljno upoznamo i ne razumemo njihove motive. Kraj mi je bio posebno nemotivisan. Prosto - trebalo je smisliti kako završiti film, a Pavlović se specijalizovao da poslednje minute zabiberi ubistvom i na taj način stavi tačku na priču.

Smetale su mi i digresije - posebno ona u kojoj Šinter (Bata Živojinović) na desetak minuta preuzima glavnu ulogu od Dvornika. Čitava ta epizoda ne vodi nikud i kao da je na silu umetnuta da bi se produžilo trajanje filma i napabirčilo 85 minuta. Uz to, ovaj deo filma sadrži brojne surovosti nad životinjama koje bi danas mnoge ljude naterale u pravednički bes.

Bez obzira na pobrojane mane, Tragovi cne devojke su film koji ostavlja snažan utisak, a nelagoda koju sam osećao dok sam ga gledao dovoljan je pokazatelj da Randić uspeva da gledaoca uvuče u prljavi svet svojih junaka. Još samo da su malo poradili na scenariju...

...i još jedna pohvala za Zdravka Randića, ovog puta za nešto raniji rad TRAGOVI CRNE DEVOJKE (1972)...jedan od scenarista je Živojin Pavlović i njegov rukopis je jasno razaznatljiv u ovoj tipskoj srpskoj crnotalasovskoj priči; na sreću, Radnića iz Pavlovićevog predloška crpi samo suštinsku supstancu, svesno je lišavajući Pavlovićeve napadne potrebe za debelo potcrtanom poentom i upadljivom simbolikom. Stoga ne čudi što TRAGOVI CRNE DEVOJKE u konačnici ostavljaju utisak znalački pojednostavljene priče o gorkim sudbinama sirotinje sa supkulturnog dna izgnanika sa oboda gradova, te priča pleni emocionalnošću kojoj u velikoj meri doprinosi i tihi ali sugestvni glumački underplay Borisa Dvornika...

Sudeći po razgovoru koji sam da dans vodio sa Videognomom, film je prilično odlutao od knjige. Pokušaću da pronađem ovaj Tišmin roman. Deluje kao nešto vredno čitanja.

Scenaristički susret titana: Živojin Pavlović, u saradnji sa Dragoljubom Ivkovim, spaja u odličnu adaptaciju roman Za crnom devojkom i nekoliko pripovedaka iz zbirke Nasilje Aleksandra Tišme. U skladu sa svojim autorskim opsesijama, Pavlović unosi razne izmene u priču, pa tako glavnog junaka iz novinarskog premešta u železničarski milje, a zaplet gradi na noar strukturi fatalne žene i junakovog pada (za šta je sigurno zaslužan i Dragoljub Ivkov, sudeći po njegovom krimiću Pošalji čoveka u pola dva iz 1967). Pošto se u karijeri uglavnom oslanjao na kvalitet scenarija, a svoj rediteljski zadatak prvenstveno video u preglednom izlaganju priče, Randić je u tom smislu ovde na visini zadatka: rad sa glumcima je vrhunski (Neda Spasojević, Boris Dvornik i Pavle Vuisić briljiraju, dok Bata Živojinović ima kemp ulogu čudaka i pijanice), postignuta je autentičnost i uverljivost železničkog i kafanskog sveta, a fotografija Milorada Jakšića Fanđa izvrsno potcrtava naturalizam i crnotalasovsko kadriranje predgrađa, bede, memle, sumornog radničkog života i beznađa… Spoj hoksovskih i noir stilema, i jedan od poslednjih filmova crnog talasa, Tragovi crne devojke zaslužuje revalorizaciju, kao i njegov reditelj.

* * * 1/2 / * * * *

Zdravko Randić je važio za jednog od zanatski najveštijih reditelja u kinematografiji, otud je često radio kao pomoćnik, pošto je bio sposoban da pomogne mlađim rediteljima ili onima koji su manje vešti. Otud je on bio malo i frustriran time što uprkos najevćoj zanatskoj veštini u crnotalasovskom miljeu nije postigao veći uspeh.

meni je ostalo da pogledam Randićeve Zemljake pa da formiram konačno mišljenje o njegovoj karijeri, ali zasad mi se čini da je reč o veoma konzistentnom i vešto realizovanom opusu. šteta što nije postigao većeg uspeha, bar kod kritike. tu smo da nepravdu ispravimo.

što se odnosa romana i filma tiče, da, film je poprilično različit, praktično su zadržani samo prvi deo knjige (novinar dolazi u Staru Pazovu, tamo sreće nekog nakupca, ovaj ga odvodi u kafanu i upoznaje s devojkama) i neka uopštena metafizička poenta o simboličnom lutanju između crne i plave devojke. završna scena u kojoj boris dvornik svira harmoniku preuzeta je iz šeste pripovetke "Nasilja". i još neki motivi su uzeti iz drugih tišminih pripovedaka, a dodat je železničarski milje, kao i taj, slažem se: za priču sasvim nebitan, ali zabavan deo sa batom živojinovićem. obe knjige ("za crnom devojkom" i "nasilje") srdačno preporučujem, prva je napisana jednostavnim, meditativnim stilom na tragu albera kamija, dok je druga, "nasilje", minuciozna naturalistička studija raznih oblika nasilja uglavnom smeštenih tamo kuda se kreće sirotinja sa društvenog dna.

ZEMLJACI nose u sebi izvesnu dozu fatalizma koja je meni kao ljubitelju hepienda bila malo neprihvatljiva, ali svakako planiram da ga repriziram.

Ako su ti ostali samo ZEMLJACI, znači da si OPKLADU već overio? Što nisi pokrenuo topik?

ma ne stižem, trunje mu. vidim da si pokrenuo topik, uskoro ću i ja da se oglasim povodom Zemljaka i Opklade, samo da pogledam danas Divlje Zeme i da sročim koju

Tamo gde pupoljak vene...

Super je inicijativa da pretresemo Randića. Možemo čak da na neki način kompiliramo svoja promišljanja i da ih stavimo na sajt kao neki članak. I onda možemo tako sistematski jednog po jednog.

Randić je odlična tema. Rakonjac takođe. Treba ih studiozno izučiti. A onda zaključke pretočiti u članke.

Koliko ja shvatam, a moraću da proverim sa ocem, Zdravko Randić bi trebalo da je živ, zar ne? Nadam se da nisam ispao glup u društvu. Za Dragoljuba Ješu Ivkova smo već zakasnili ali za Zdravka još možda nismo. Ukoliko je u stanju da govori, trebalo bi da uradimo intervju sa njim. Mislim da bi to u najmanju ruku bilo dobro da se sačuva online ako ne i u nekoj štampanoj formi. Šta kažete na to?

Svakako!

ako je čovek zdrav i živ, valja uradit taj intervju. možda bi TFT bio zainteresovan...

TFT je dobra adresa. Ali, realno, mislim da bi trebalo uraditi jedan ozbiljan intervju on spec, valjaće nam, to je naša dužnost prema kinematografiji.

Evo, konačno i mene, da istrčim na teren povodom TRAGOVA CRNE DEVOJKE Zdravka Randića. U ovom filmu Randić na neki način snima mušku verziju OPKLADE, sa Borisom Dvornikom koji luta velegradom tražeći misterioznu ženu koja ga je zavela. Priča je potpuno analogna, čak je i podela slična, tu su Dvornik i Paja u sličnim ulogama, s tim što je Neda Spasojević donela jedan još moderniji pristup glumi koji je imala Dušica Žegarac u OPKLADI.

Isto tako, Randić ima jednu, uslovno rečenu suvišnu epizodu koja remeti ravnotežu filma i u TRAGOVIMA, a to je ceo segment sa likom Bate Živojinovića, odnosno njegova solistička arija u kojoj nema Dvornika. Film je realno mogao da bude i bez tog segmenta koji sam po sebi nije loš niti nezanimljiv ali ne pripada celini i priči koju Randić izlaže od početka. Međutim, ova suvišna deonica i sasvim vidljiva digresija bolje stoji TRAGOVIMA nego nadrealizam u OPKLADI iz prostog razloga što je usklađena sa stilom filma. Samim tim, OPKLADA i TRAGOVI dele bezmalo suštinsku manu, ali su se TRAGOVI sa njom bolje izborili.

Na neki način reklo bi se kao da su TRAGOVI poboljšani pokušaj snimanja istog filma u odnosu na OPKLADU, pa ni ne čudi da je autorska ekipa ponovljena iz prvog naslova, odnosno da su oba filma izašla u rasponu od godinu-dve dana.

Neda Spasojević ima vrlo zahtevnu ulogu prostitutke čije je loše ponašanje na neki način esencijalizovano u maniru film noira. Iako ima prostora za socijalno objašnjenje, što Randić i Pavlović i nude u priči junakinje koju igra Ružica Sokić, kod Nedinog lika nema opravdanja a ona svoje zadnje namere čak i otkriva krajnje eksplicitno u jednoj od scena. To je vrlo interesantno rešenje, gotovo ekspresionističko po tonu (a znamo koliko noir duguje ekspresionizmu) koje na neki način ublažava melodramu koja je u korenu ove priče. Ishod ove melodrame mogao je biti manje-više isti i da se ostalo u okvirima socijalno motivisane melodrame i interesantno je piutanje zašto su Randić i Pavlović posegli za ovakvom karakterizacijom?

Kako već rekoh, Neda Spasojević je donela jedan moderniji stil glume u ovaj film, sa bržim izgovaranjem replika i jednom spontanijom ekspresijom i ona zaista uspeva da izgradi lik zanimljive žene sa margine bez ikakve glamurizacije tog miljea kakvo je pružala Sofia Loren ili skretanja u grotesku kakvo nosi Masina kod Fellinija.

U svakom slučaju TRAGOVI CRNE DEVOJKE je kvalčitetan i po izvesnim dtaljima atipičan film Crnog talasa i jedan od boljih scenarija u opusu Živojina Pavlovića.

* * * / * * * *

Inače, u lokalnim okvirima, Boris Dvornik zaista ne može da prođe kao Prečanin kolonista, premda, interesantno je kako je on vrlo brzo, sa dobijanjem telesne težine prešao put od mladih, gotovo vajdijanskih junaka do zadriglih koji donose pretnju.