novi kadrovi
srpski english
It is currently Sat Aug 19, 2017 2:11 pm

All times are UTC + 1 hour




Post new topic Reply to topic  [ 292 posts ]  Go to page Previous  1 ... 8, 9, 10, 11, 12
Author Message
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Sat Jan 21, 2017 6:13 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Pročitao sam IRBIS Aleksandra Žiljka, roman koji bi se u jednoj rečenici mogao definisati kao "GETO Veselina Gatala za decu". Zaista, IRBIS ima neverovatne sličnosti sa GETOM, govori o relativno dalekoj budućnosti koja je rezultirala potpunim prepakivanjem Balkana i pretvaranjem tog prostora u jedan snakeplisskenovski svet. Štaviše, ovde postoji i vizura životinje, s tim što se kod Žiljka javlja motiv transhumanizma, mogućnosti da se ljudi prebacuju iz tela u telo, bića u biće, iz čoveka u mašinu. Transhumanizam je bitan element ovog romana, ali kao i u mnogim drugim slučajevima, Žiljka ne zanima da ga naročito produbljuje.

IRBIS je roman koji deluje kao potentan predložak za nastanak stripa, eventualno čak i filma, baš zbog svoje limitirane literarnosti. Žiljak se izražava sugerišući dobro oprobane stereotipe i plasirajući zamisli da spektakularne vizuelne atrakcije, i onu "prazninu" dela koju ostavlja ta limitirarna literarnost, mogao bi upravo da popuni crtež ili ekranizacija.

Otud, smatram da IRBIS, iako jeste roman, i kao takav može da pruži određeno čitalačko zadovoljstvo, najpre mora da se pordi sa filmovima i stripovima. Stratifikacija koju postavlja Žiljak postavlja blue collar junak koji postaje protagonista prelomne SF zgode i to podseća na Camerona i njegovog najdoslednijeg naslednika Blomkampa, junake u rasponu od Jakea u AVATARu do Maxa u ELYSIUMu, i uvlači ih u priču koja se najpre može porediti sa angažovanim pobunjeničkim SFom u subalternim grupama kakav smo upravo videli u ELYSIUMu. Nota bene, IRBIS jeste izašao bitno kasnije od GETA, ali izašao i pre ELYSIUMa, sa kojim deli niz dobrodošlih sličnosti među kojima je i zamisao da zemlju naseljava zaraćena sirotinja a da elita živi u izologavnim high tech objektima.

Dopada mi se anarhičnost kreda junaka, ali i određena vrlo odmerena, ali jasna moralna postavka koja ih ne čini infantilnim i usiljenim. Žiljak junacima ostavlja mogućnost iskupljenja i hteli ili ne, tu je opet na delu holivudski recept.

Lik ličke babe koja navodi bespilotne letelice podsetio me je na ličku staricu iz briljantnog HRTovog sitkoma NEDELJOM UJUTRO SUBOTOM NAVEČER, izašlog negde u isto vreme kada je izašla i knjiga.

Transhumanizam je bitna tema ovog romana, a u mom razmišljanju o njemu, evidentno je transfer u druge forme bitna tema. Mislim da će upravo pravljenje stripa ili nekakve ekranizacije biti krajnja sudbina ove knjige. Dok se to ne desi, ovo delo neće biti dovršeno.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Sun Jan 29, 2017 12:05 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
AMERIKA Žana Bodrijara je svojevrsni putopis čuvenog filozofa u kome on uz dosta lirskih digresija, a rekao bih i neobičnih poetskih preterivanja, pokušava da protumači ono što je video u Americi kroz svoju teorijsku optiku. Specifičnost ove knjige je u tome što se Bodrijar drži putopisne forme i Ameriku vrlo retko komentariše generalno, mimo onoga što je sam video.

AMERIKA zbog već pomenute lirske hiperbole nažalost u znatnom delu liči na vrlo jezgrovitu kompilaciju kolumnističkih poenti, ali kako knjiga odmiče i približava se zaključku tako i Bodrijarov rukopis postaje smireniji, racionalniji i na kraju i intelektualno relevantniji.

Amerika koju je Bodrijar tu opisivao više ne postoji, verovatno takva kako je on opisuje nije ni postojala, ali ono što je važno istaći jeste njegova anticipacija post-američkog sveta još u pasusima gde je praktično defniniše kao hipersilu. Dakle, knjiga opisuje jedan prošli stav o prošloj Americi ali ima kopču sa sadašnjošću.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Mon Jan 30, 2017 12:46 pm 
Offline
User avatar

Joined: Wed Nov 07, 2007 1:00 pm
Posts: 1466
Svojevremeno se Satibara Film inspirisala tim Bodrijarovim delom i snimila eksperimentalni film:

http://satibara.blogspot.rs/2012/11/ana ... -zone.html

_________________
Ivan Velisavljević


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Mon Jan 30, 2017 1:48 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Sad se njime inspiriše Sabolč Tolnai :)


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Mon Jan 30, 2017 1:49 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
POTROŠENI SOCIJALIZAM Branislava Dimitrijevića jedna je od onih knjiga o krizi i raspadu SFRJ koje prepoznaju neke od temeljnih kontradikcija koje su bile povod njebnog posrnuća. U ovom konkretnom slučaju, Dimitrijević se bavi temom konzumerizma u SFRJ koji je bio prepoznatljiv fenomen, o kome se pisalo još u vreme kada se pojavio i po svemu sudeći bio tolerisan usled drugih sistemskih slabosti koje su njime bile prikrivane. Dimitrijević nudi ne samo istorijsku sliku razvoja konzumerizma od 1950. do 1974. godine već prati i njegovo artikulisanje u kulturi, i to ne samo kroz primere konzumerističkog u kulturi već i kroz primer dela koja su profilisana za takav plasman na tržištu.

Pored zaista sveobuhvatnog pristupa, knjigu odlikuje i izuzetno vešt izbor primera koji istovremeno adekvatno ilustruju pojave o kojima se govori ali su i sami po sebi literatno zanimljivi, tako da na kraju POTROŠENI SOCIJALIZAM postaje knjiga koja je praktično uzbudljiva za čitanje. Isto tako, Dimitrijevićev pogled na probleme je vrlo uzdržan, skrupulozan i bez nekakve agende koja bi trebalo da ovu istorijsku temu pretvori u materijal za današnje obračune.

To međutim ne znači da POTROŠENI SOCIJALIZAM nije itekako poučan i za nas danas jer se razni modeli ekononmske povezanosti razvijenih i nerazvijenih itekako prisutni. Dakle, ova knjiga ima svoj odjek danas na najbolji zamislivi način.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Wed Feb 01, 2017 12:17 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Drugi tom BRODOLOMA KOD THULE nastavlja se tamo gde je prvi stao, čak i po paginaciji. U drugom delu koji je po obimu možda za nijansu kraći od prvog zaokružuje svoje remek-delo i dovršava roman izazovne kompozicije i izvanredne imaginacije. Raos se maestralno služi rašomonskom strukturom, prikazujući događaje iz više vizura, od ljudi na čelu misije do onih koji su na samom dnu lanca komande a te razne vizure se na kraju sjedinjuju na vrlo zadovoljavajući način. U svom remek-delu Raos podjednako dobro vlada deonicama u kojima opisuje svoje novume, uzbudljive prizore napetosti i napetu karakternu razmenu, kako između likova tako i lomove unutar njih.

Obim Raosovog rukopisa pokazuje da je verovatno bio svestan potencijala ovog dela i sa osamstotinak strana je rizikovao da napiše roman koji je preobiman, i ozbiljno ispituje čitaočevo strpljenje. To se međutim nije desilo, čak naprotiv, obim je rizičan ali zbilja idealan. Grandioznost ambicije ispraćena je i idejom i realizacijom.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Fri Feb 10, 2017 4:10 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Pročitao sam ILLUMINAE Amie Kaufman i Jaya Kristoffa, prvi roman u najavljenoj trilogiji- Pvp dvoje Australijanaca bave se YA romanima koji se baziraju na hard-SF i fantasy premisama. Koliko sam na internetu utvrdio, Amie kaufman piše i sama i sa raznim prartnerima, mahom sa jačim hard SF uplivom a Kristoff radi više fantasy i steampunk.

Elem, ILLUMINAE je za početak vrlo zanimljiva knjiga kao artefakt. Reč o interesantnom izdanju u pogledu grafičke opreme. Urban Reads je napravio vrlo efektno izdanje sa brojnim ilustracijama i dobrim prevodom Draška Roganovića koji se izborio sa evidento problematičnim rukopisom koji često tone u jednoličnost.

Naime, ILLUMINAE je epistolarni roman. Ovog puta, reč je o hard SF futurističkoj premisi da je epistola u formi nekakvog WikiLeaks fajla sa transkriptim četova, stenogramima razgovora. prepisanim logovima AI i sličnim detaljima. U tom pogledu, zanimljivo je da ILLUMINAE ne samo da liči na WORLD WAR Z Maxa Brooska već i da su je otkupili ljudi iz Plana B, producentske kuće Brada Pitta.

Brooks je delako od vrhunskog stiliste ali za Kaufmanku i Kristoffa je Proust. Dok je njegov koncept "oralne istorije" bio dobro opravdan globalnom epidemijom, Kaufman i Kristoff nemaju opravdanja sem da čitaoca urone još dublje u nekakav isprazni kolokvijalizam i da prikrije kako njihov roman jedva da ima sadržaja da posluži kao predložak za film.

Ono štp je hvale vredno jeste činjenica da ILLUMINAE verovatno može privući mlade čitaoce hard SFu. Ipak, stil je toliko oskudan da je ozbiljno pitanje koliko čitalac ovakve knjige može da pređe na neko ozbiljnije i stilski ambicioznije štivo. Na neki način, detalji poput skida svemirskog broda u stvari pokazuju da se neki osnovni opisi zapravo ni ne dobijaju iz teksta.

Nedavno iskustvo čitanja Raosovog BRODOLOMA KOD THULE me je uverilo koliko je piščeva sposobnost da sugestivno opiše neke pojave i predmete koji su nam nepoznati bitna za hard SF, kao uostalom i čitaočeva moć vizualizacije. Nažalost, ILLUMINAE ne razvija ni jedno ni drugo.

To nas dovodi do osnovnog pitanja - da li je ovakvo približavanje literarnog stila čitaočevom limitiranom rečniku pomoglo popularizaciji čitanja ili je upravo podišlo čitaocu kome je zapravo neophodan izazov.

Naravno, ove pedagoške kontemplacije pre svega proističu iz mog viđenja funkcije YA literature.

Ipak, ovaj nesvakidašnji spoj prioiovedačke i jezičke rudimentarnosti verovatno mnogo govori i o stanju dnašnjih čitalaca i o stanju današnjih pisaca. Međutim, kada pogledamo ARZAMAS Ivane Dimić koji je ove godine dobio NINovu nagradu, pošteno govoreći, nemamo pravo da ovako nešto krtikujemo ni iz pozicije "visoke književnosti" (u Srbiji). ILLUMINAE je ipak u odnosu na ARZAMAS roman starog kova.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Wed Mar 01, 2017 7:07 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Pročitao sam roman Stevana Lazića POSLEDNJA ODBRANA, futurističku desničarsku fantaziju u Srbiji kojom je zavladala proevropska vlast, jako slična SNSu, u kojoj na korak od EU, grupa oficira Vojske Srbije dolučuje da organuizuje odbranu jednog srpskog sela na Kosovu kada doznaju da se spremaju veliki geopolitički potresi tokom kojih će Srbi možda biti isterani iz okupirane pokrajine.

Odavnio je prisutan trend pulp literature koja u sebe inkorporira elemente žanrovske knjižebnmosti koja u većoj ili manjoj meri služi promociji ideološke agende. U tom pogledu najdalje je otišla Druga Srbija sa romanom ŠAHT Andrije Matića. Da li je Lazićev roman POSLEDNJA ODBRANA svojevrsni odgovor Slavske Srbije na to teško je odgovoriti. S jedne strane, Lazićev roman je kudikamo literarno sadržajniji od Matićevog, ali svakako opet nije na nivou literature za koju bismo mogli reći da je čisto žanrovska a na slične teme kao što je recimo proza Dejana Stojiljkovića, ni po razvijenosti izraza ni po ideološkim ambicijama. Naime, Lazić je slično Matiću netolerantan prema neistomišljenicima, sa tom razlikom što Matić svoje protivnike fetišizuje istovremeno preuveličavajući njihova svojstva i ponižavajući ih dočim se Lazić svojim antagonistima bavi vrlo malo, i kad ih obrađuje radi to sa puno podrazumevanja, predrasuda i svojevrsnim gađenjem. Zato u određenom smislu možemo reći da Lazić pada na istom ispitu kao pisac, ne uspeva da izgradi ubedljive antagoniste.

Kad je o protagonistima reč to su od reda sve heroji sa besprekornim biografijama, i kada ne bi ceo zaplet romana bio desničarska fantazija, onda bi ovi junaci svakako bili. Svaki od njih je savršen primer jednog lica srpske patrijarhalnosti i jedine mane proističu samo iz povremenih višaka mačizma. Slobodno možemo reći da junaci egzistiraju u jednom stanju "povišenog Srpstva" i koliko god to bilo neuverljivo na pripovedačkom planu toliko seže u samu esenciju pulpa gde se često hiperbola koristi i plasira sa punim ubeđenjem.

Nažalost, u ovom najpulpičnijem segmentu koji treba da se desi u drugom delu romana, a to je obračun sa albanskim napadačima, pisac gubi snagu. Uprkos tome što je sve vreme delovalo kako se ceo roman piše zbog velikog katarzičnog sukoba u kome će se rasplamsati kako nasilje tako i rodoljubivi melodramski eksces, do toga ne dolazi.

Nažalost, čak i neka jasna rešenja koja se strukturalno nameću, recimo ono da glavni junak shvata kako će se na Kosovu sresti sa svojim pritovnikom koji je postao pitomac Al Kaide a onda izostane ne samo neka vrsta obilićevske žrtve nego i elementarni sukob jedan-na-jedan, pa se tavršna polovina romana svakako može smatrati potpunim promašajem na svakom nivou, u čemu prednjači i samo razrešenje koje umnogome realtivizuje sve do tada napisano, i što je još važnije potpuno je konfuzno.

U stilskom pogledu, Lazić je pisac skromnog rečnika a u drugoj polovini ulazi i u preveliku upotrebu aorista. Kad je reč o futurističkoj postavci, nema nikakvih izrazitijih novuma kad je reč o tehnologiji, ali su u budućnosti političke okolnosti bitno izmenjene pa se može reći da je "novum" u društvenim odnosima. Ipak, sve promene koje roman opisuje nose jasno preopoznatljive korene u sadašnjosti i aludirajuna aktuelne događaje.

Ovakav roman, ozbiljnije napisan, i urednički oblikovan mogao bi biti bestseler jer se čak i pisci desničari uzdržavaju od ovako direktnog iznošenja stavova. Nažalost, u ovoj formi osuđen je na marginu.

Ono što je vredno hvale jeste Lazićeva neprikrivena odluka da napiše pulp roman bez većih pretenzija, pa je to svakako i jedna od bitnih razlika u odnosu na Matićev ŠAHT koja ovaj roman čini superiornijim. Lišen je pretenzija i svoje naivnosti nosi sa ponosom.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Thu Mar 09, 2017 10:46 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Pročitao sam VERTIKALU Predraga Raosa, uvod u novu fazu njegovog stvaralaštva koju je započeo sredinom prve decenije novog milenijuma. U ovom vrlo obimnom romanu, Raos je pokušao da ponovi tematska pa i kompoziciona svojstva romana BRODOLOM KOD THULE, ali nažalost nije uspeo da ih integriše na podjednako uspešan način.

VERTIKALA je previše raspisan logorejičan roman kome bi prijalo i malo skraćenja ali i kudikamo jača integracija elemenata koji su THULU učinili klasikom. Ipak, čini se da je paradoks ovog romana upravo u tome što je u njemu Raos u određenom smislu postao istinski opsednut temama koje su mu u THULI bile književna građa a ovde deluju kao da su osnovni predmet njegovog interesovanja.

Novum kojim se bavi roman jeste “vertikala” odnosno most za lansiranje tovara u kosmos i Raos ga do te mere razrađuje u svojim opisima i detaljno obrazlaže da je sasvim sigurno ovaj roman bio njegov pokušaj da zbilja dokaže validnost takvog metoda putovanja u svemir. “Vertikala” jeste u određenom smislu više od novuma u ovom romanu i više je od lokacije dešavanje u njemu, ali rekao bih da je ona u izvesnom smislu i razlog postojanja ovog romana. Raosovo detaljno bavljenje “Vertikalom” praktično gubi svoju funkciju na nivou celine i samo sebi postaje svrha, čineći da zbog svega toga roman itekako gubi.

Ako tome dodamo da je u ovom romanu, Raos dalje razradio svoju ideju energetski i thnološki pretemeljenog sveta iz THULE, zanimljivo je da je ta vizija u THULI ipak delovala bitno ubedljivije, baš zato što je bila u funkciji priče.

Druga tema je odnos čoveka i Boga, onostranog, duše i kreacije, i to su teme koje Raosa, ovde već u poznim srednjim godinama očigledno opsedaju priblićno koliko i ideja “Vertikale” tako da taj filozofski deo romana, taj deo koji traga za spoznajom nekih dubljih istina na kraju takođe nadilazi svoju funkciju u proznoj celini.

Kada se na sve to doda, Raosov pokušaj da ponovi tu maestralnu kompoziciju iz THULE u kojoj pripovedač ide iz vremena u vreme i iz lika u lika bez nekih agresivnih naznaka, a sve se prepoznaje iz teksta, a to mu ovde ne uspeva, rezultat je roman kome je izmakao visok domet baš zbog toga što se pisac previše zainteresovao za temu, do tačke da je preopteretio i tekst i strukturu.

Kao i u THULI, Raos ovde sabira ogromno bogatstvo ideja, kako u duhovnom i psihološkom tako i u tehničkom pogledu, i VERTIKALA se može posmatrati kao veličanstven promašaj, ali istovremeno ostaje roman koji zbog nemogućnosti da ostvari konzistentan i precizan izraz kliza iz žanra put mejnstrima.

Uprkos tome što pojedine osobine romana prepoznajem kao neuspeh u izgradnji žanrovske strukture, ne bi me začudilo da neko isto to prepozna kao prevazilaženje konvencije.

Otud, VERTIKALA je roman koji ima bolju budućnost kod čitalaca visoke književnosti nego žanra.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Fri Mar 10, 2017 7:23 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
ARZAMAS Ivane Dimić je dobitnik NINove nagrade za roman godine uprkos tome što bez iikakve dileme nije reč o romanu. Ovo je spoj pozorišne drame i to vrlo simplifikovane, za tri glumca i tezgarenje po Domovima kulture. U tom dramskom tekstu nema ničega što bi je kvalikifovalo kao "leze dramu" odnosno dramu za čitanje koja je pozorišno neupotrebljivo. Naprotiv, ako je ova drama pozorišno neupotrebljiva, to je zbog toga što je vrlo oskudna, što ima jako kratke scene koje bi morale da se dodatno razrade. Ali ni u jednom pogledu ovde nema apsolutno ništa "za čitanje".

Između slika u ovoj konvencionalnoj drami čiji je jedini kvalitet sakupljanje nekih opštih mesta iz života sa starim ljudima koje napada demencija, uneti su neki proizvoljni prozni parčići koji u jednom trenutku počinju da govore o Emili Dikinson. Nisam uspeo da shvatim šta Emili traži u ovoj knjizi ali sam kvalitet tih proznih delova koji su vrlo kratki dobacuju do nekog blogerskog nivoa, čak ne ni novinskog.

NINovu nagradu često nisu dobijali najbolji romani, ponekad nije ni dodeljivana, dobijala su je izazovna dela poput SEMOLJ ZEMLJE Mira Vuksanovića, ali to sve nije ni približan eksces kao ARZAMAS. Ovo ne samo da je ponižavanje književne scene i romana kao književne forme već je i podvala čitaocima koji će platiti za roman a neće ga dobiti. Knjiga nije nastala nikakvim revolucionarnim postupkom. Naprotiv, ovde je postupak zapravo "pražnjenje foldera" i to je nekim spletom okolnosti prvo izdato kao roman a potom i nagrađeno.

Umetničke nagrade se vrlo retko poništavaju ali mislim da je ovo jedan od takvih slučajeva.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Sat Mar 18, 2017 11:54 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Pročitao sam LET NANCIJA KONRATATA Predraga Raosa, roman kog je sam izdavač definisao kao fantasy i koji je potom osvojio nagradu SFERA. Ja nisam neki naročit stručnjak za fantasy pa samim tim ne bih da se decidirano izražavam, ali verujem da će mnogi ljubitelji fantasyja odbiti da ovo delo ubroje pod tu odrednicu.

LET NANCIJA KONRATATA što se mene tiče ima mnogo više mesta u književnosti glavnog toka, u "visokoj književnosti" nego u žanru. Raos kao pisac fantastike, pre svega SFa, svakako spada u žanrovsku scenu pa ovu žanrovsku odrednicu vidim pre svega kao lukrativnu odluku izdavača ne bi li ovaj roman približio Raosovoj projektovanoj publici. Isto tako, ne mislim da mu je SFERA nepravedno dodeljena jer je roman izvanredan.

LET NANCIJA KONRATATA je smešten u svet koji nikada nije postojao, koji u sebi kombinuje antičke i medievističke elemente, i ima svoja "pravila" kojih se autor drži, i na tom nivou liči na fantasy. Međutim, sam zaplet romana ne sadrži elemente magije, i ono što u njemu možemo videti kao fantastiku više je u domenu civilizacijskog nivoa junaka i njegove percepcije stvarnosti.

Raos je naveo roman VERTIKALA kao početak devetoknjižja a LET NANCIJA KONRATATA je druga knjiga u njemu. Objedinjuje ih tema "uspinjanja prema bogu". Dok je VERTIKALA u potpuosti SF roman, ali LET NANCIJA KONRATATA je nešto potpuno drugo. Raos preuzima rečnik i formu svete knjige, uključujući u to elemente starovekovnog epa i sve to briljantno realizuje i stilski i jezički.

Otud LET NANCIJA KONRATATA zaista nema nekih suštinskih svojstava fantasy romana u pogledu zapleta. Uprkos tome što svakako ovo nije sveta knjiga jer reprezentuje religiju koja ne postoji, u svetu koji nikada nije postojao, njene psihološke i filozofsko-sociološke pretenzije zalaze u okvire visoke književnosti. I upravo je u pogledu izraza ključni adut ovog romana pored višeslojnosti njegova literarnost.

Stil koji pokazuje Raos u ovoj knjizi je nesvakidašnji i umnogome nadilazi elemente strukture poput zapleta, što ne znači da je zaplet slab, međutim sasvim sigurno toliki akcenat na stilu, na rečniku, na gotovo hipnotičkoj polemičnosti svojstvenoj svetim tekstovima, ovaj rukopis neumitno udaljava od žanra, pa samim tim i fantasyja.

U najboljem slučaju, LET NANCIJA KONRATATA možemo posmatrati kao žanrovski eksperiment. No, u okolnostima Raosove izopštenosti iz glavnog toka, žanrovska percepcija knjige je ipak bila korisna jer mu je donela jednu nagradu, i samim tim koliko-toliko ukazala na ovaj roman koji će verovatno ostati kao jedno od njegovih ključnih dela.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Fri Apr 07, 2017 7:41 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Pročitao sam KNJIGU O JOBU Predraga Raosa. On sam ovu knjigu tretira kao roman fantastike i blagi SF, ali u suštini i ovo je roman koji se nalazi negde bliže mejnstrimu. Ovog puta, Raos se kreće u okvirima samonametnutih ograničenja, protagonista je čovek koji pokušava da pojmi svet, ulazi u komunikaciju sa bogom, sotonom i Ženom.

Raos doduše donosi nešto što podseća na SF pristup u ovom romanu tako što uvodi pokušaj čoveka da spozna i da potpunosti razume odnose sa svojim stvoriteljem i demonom koji se prošvercovao u njemu. Naravno, Raosov roman ostaje u domenu stilizovanog, svedenog i ni na koji način “scijentističkog” pogleda na svet ali sasvim sigurno je da Raos pokušava da uspostavi nekakvu logiku, nekakvu relaciju prema pojmovima koji se tumače.

Uprkos tome što Raos unosi ovu priču u “unutrašnjost” karaktera, i uprkos tome što je roman pisan stilom koji se poigrava sa zvučnošću samih reči i deonica rukopisa, ovde ipak ima iznenađujuće puno kako dramskih elemenata, pre svega unutar sukoba između protagonista romana, pa čak i filmičnih deonica u opisima ovploćenih odnosa pojmova, naročito u sećanjima na snove.

Stoga, iako i sam Raos u svom pogovoru kaže kako se roman morao razvijati u visinu, odnosno “dubinu”, na kraju ostaje vrlo ekspresivan u pogledu opisivanja sugestivnih vizuelnih detalja.

Nažalost, razliku od NANCIJA, KNJIGA O JOBU nije tako jezički i literarno, pa ni značenjski ekspresivna. Reč je o jednom koherent om, zanimljivom, ali po svim dometima “malom” romanu. Taj efekat “malog” romana nema veze sa svedenošću u pogledu fabule i broja karaktera, već sa sveukupno limitiranim zahvatima i u pogledu subjekata i objekata ali i tema i spoznaja.

Stoga, KNJIGU O JOBU ne bih sasvim otpisao kao delo koje je uglavom uspelo u vlasitim propozicijama, ali isto tako nema nikakve sumnje da je moglo pružiti i mnogo više a da pritom ne izneveri zanimljive samonametnute propozicije.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Fri Apr 14, 2017 4:00 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
U zbirci ŠKORPION NA JEZIKU izdavaćke kuće Timea, 2006. godine objavljena su tri "kraća komada” Predraga Raosa koja su prethodno publikovana u SF zbirkama u SFRJ i osamostaljenoj Hrvatskoj.

DESNA HEMISFERA je novela o vojniku poslatom na tajnu misiju čiji karakter mu je potpuno nepoznat sve dok ne dođe na lice mesta, u srce velikog samonadograđujućeg kompjutera čiji je zadatak da kontroliše klimu na Zemlji.

Raos u ovoj priči vrlo vešto nadograđuje jednu SF triler premisu promišljajući pitanja života smrti, bola i prolazosti, i odnosa čoveka prema progresu i veštačkoj inteligenciji kao novom bauku sa kojim se suočava.

Reč je o vrlo efektnoj, preciznoj noveli koju Raos ispisuje svojim rukopisom koji daleko nadilazi uobičajene žanrovske okvire ne samo po jezičkoj raskoši i stilskoj veštini, i po temama iz kojih kroz kontemplaciju dolazi u razradu radnje.

Naslovna novela je izuzetno zanimljiva, uzbudljiva i živopisna priča o istraživačima na jednoj dalekoj planeti koji ulaze u sukob sa inače dobroćudnom vanzemaljskom faunom. U ovoj priči iskazano je sve ono na bazi čega je Raos sa BRODOLOMOM KOD THULE postao klasik našeg SFa. Ta mešavina psihološke produbljenosti i hard SF tretman nekih tipičnih žanrovskih motiva sa novim karakternim i naučnim uvidima ili uglovima gledanja, u ovoj priči doveden je na jako visok nivo. Svet koji je ovde osmilsio Raos izuzetno je razrađen, vrlo potentan i za neku dalju razradu, ali bez sumnje, ŠKORPION NA JEZIKU funkcioniše i u ovoj formi od šezdesetak strana.

BIJELO je priča čije je pretvaranje u roman Raos najavio u eksplikaciji svog devetoknjižja koje već čine VERTIKALA, LET NANCIJA KONRATATA i KNJIGA O JOBU. U ovoj kraćoj verziji, u formi pripovetke reč je o priči toka misli koja spaja SF sa nekakvim metafizičkim tonovima. U tom pogledu osnovni izraz je u Raosovom stilu, pre nego u fabuli. Ako imamo u vidu da je on u najavi romana izložio fabulu, pretpostavljam da će razrada priče upravo ići u pravcu razrađivanja tog segmenta.

ŠKORPION NA JEZIKU je uspela zbirka kratkih formi koja na neki način objedinjuje sve seriozne tendencije u Raosovom pisanju, a to su i njegiova najbolja dela. HRVATSKI BOG S MARSA s druge strane je zbirka koja skupila njegove BLESAVE PRIČE.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Wed Apr 26, 2017 3:24 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Pročitao sam UBIJTE HAMLETA! roman Predraga Raosa, objavljen u ediciji Trag pod pseudonimom Astor Petz. Raos u ovom romanu nudi rukopis koji umnogome odudara od onoga što bi se očekivalo od edicije Trag koja je bila posvećena ortodoksnijem krimiću, a naročito ne podseća na dela koja su potpisivana pseudonimom. Naime, UBIJTE HAMLETA! sasvim sigurno nije ortodoksni krimić. Reč je o jednom postmodernom romanu koji itekako ima svoje mesto u svakom izdavačkom programu, ali ponajmanje u Tragu jer je Raosu krimić poslužio koliko i drugim piscima sa postmodernističkim težnjama.

Raos aproprira Shakespeareovog HAMLETa i smešta ga u (tada) savremenu ameriku, u svet podzemlja, i sličan je milje za adaptaciju kakv je imaop Luhrmann u filmu ROMEO + JULIET. Dakle, u oba slučaja ponuđen je visokoestetizovan, stilizovan svet podzemlja, vrši zamena borbi sa mačevima i uvodi se vatreno oružje i bombe, međutim, Raos se zadržava na transpoziciji zapleta za razliku od Luhrmanna koji je očuvao i dijalog. E sad, ono gde Luhrmann odlazi u visokoestetizovani melodramski eksces, Raos počinje da koketira i sa parodijom, kako samog Shakespeareovog predloška (u svetu Raosovih likova inače Bard i Bardov opus postoje) tako i kriminalističkog romana. I u tom pogledu, na kraju krajeva ovaj roman pored postmodernog duha, ima i elemente parodije, što je uostalom i legitimna strategija postmoderne, međutim u tom segmentu Raos ostaje zauzdan, a to iznenađuje. Ovo je Raos sa početka karijere koji je imao jasan smisao za humor ali se još nije upustio u parodiju, farsu ili satiru, kao što je to uradio kasnije. Stoga, taj parodijski domen ovog romana ostaje na površini i kudikamo nedorečeniji nego što bi se očekivalo.

Otud je i ugođaj ovog romana pre svega postmoderni i UBIJTE HAMLETA! najpre ne treba čitati kao krimić. Mogu da zamislim kako su se čitaoci edicije Trag razočarali kada im je ovaj roman dopao šaka jer nisu dobili ono što su hteli, iako postmoderna možda jeste nešto ono što bi im čitalački bilo potrebno.

Isto tako, i oni koji žele parodiju neće biti previše zadovoljni. Paradoksalno, edicija Trag je u svom 228. izdanju ponudila nešto što je najpre zanimljivo ljubiteljima postmoderne i "visoke književnosti". UBIJTE HAMLETA! u tom domenu nije veliko delo, ali nije ni sasvim beznačajno.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Fri May 26, 2017 2:24 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Pročitao sam OD RATA DO ZVIJEZDA Predraga Raosa. Reč je o zanimoljivom spoju SFa i dečje književnosti, smeštenom u period Domovinskog rata. Ovaj roman iz 1996. godine ima izvesnu dozu hrvatskog patriotskog naboja, pre svega iz vizure samog dečaka čiji je otac na frontu, tako da tu patriotsku dimenziju ne možemo isključivo vezivati za roman koliko za sam karakter i njegovo poimanje sveta. Međutim, imajući u vidu kako su "starila" dela sa patriotskim nabojem na prostoru bivše Jugoslavije, Raos u ovom romanu nema čega da se stidi.

Ono što je međutim ključna tema romana jeste antiratni stav, teza o tome kako je važnije stvaranje nego destrukcija, i kako treba pobediti ratoboran i destruktivan deo čovekove prirode.

Početak romana je briljantan. Slike iz života malog dečak sa područja na obodu zone kontakta su izvanredno energične i živopisne, maštovite, duhovite i uverljive. Problemi delimično nastaju kada se pokrene naučnofantastična premisa, odnosno kada se mali junaci nađu na misterioznom intergalakičkom i interdiomenzionalnom brodu. Tu Raos prelazi sa svoje teritorije iz romana 22. RUJNA na teritoriju onoga što je obrađivao u naučnofantastičnom segmentu opusa, i ovoga puta decu, sa dečjim rezonovanjem suočava sa izazovnom situacijom u kojoj kreće njihovo psihološko preispitivanje.

I u tom segmentu, Raos ima uspeha i uspeva da psihološki produbi naivni dečji pogled na svet, da prebaci stvari sa ravni zapleta na nivo kontemplativnosti, međutim ovde isto tako dolazi do žanrovskog kuršlusa. Naime, ovo je ipak roman za decu i možemo reći da mu tada već nedostaje intenzivniji sukob. A tu dramu, Raos verovatno nije mogao da održi na toj čudnoj liniji između kontemplacije i vedrine proze za decu, tako da u središnjem delu nastupa izvesna stagnacija. Rekao bih da je upravo pokušaj prenošenja Raosove SF kontemplativnosti u ravan knjige za decu skupo koštala ovaj roman.

Otud se i završna poenta romana koja je snažna i podsetila me je na ENDER'S GAME, desi više kroz deklaraciju nego kroz istinsko delovanje junaka.

Da li bi više zapleta i jača drama učinili ovaj roman neprijemčivim za decu, ne znam. Ali, opet ne znam ni kakav je efekat na decu imao ovaj roman kad je izašao. Ipak, svakako mislim da bi čak i današnjoj deci mogao biti zanimljiv, zbog dobro postavljenih likova i dinamičnog izlaganja okolnosti vezanih za događaje na Zemlji.

Naravno da srpskim čitaocima mnoge opservacije i pogledi na rat izneti u ovom romanu deluju campy, ali ništa od toga nisam prepoznao kao uvredljivo ili šovinističko.

Ne znam kolika je produkcija naših SF pisaca bila namenjena deci, ali OD RATA DO ZVIJEZDA jeste zanimljiv doprinos toj bibliografiji iz pera jednog od žanrovskih klasika.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Thu Jun 29, 2017 7:07 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Porčitao sam TAJNU PIRANSKOG TROKUTA Predraga Raosa i to baš na dan kad je završena arbitraža u Hagu. Roman je izašao 2002. godine, dakle godinu dana posle sporazuma Račan-Drnovšek koji nije usvojen u hrvatskom Saboru. Raosov roman u sebi ima nešto elemenata SFa jer se dešava u bliskoj budućnosti kada su Hrvati i Slovenci već ovladali nekim tehnikama poput kloniranja, iako su ostale stvari manje-više ostale iste. Ipak, proliferacija nuklearnog oružja je slobodna a i političke okolnosti su promenjena. Naime, Hrvatima više primarni fokus nije na Srbe već na Slovence i njih sada zanima rat sa Slovenijom koji je ostavio pustoš u Piranskom Zalivu.

Raos je u ovom romanu već zašao u domen proze koju radi bez jasne uredničke ruke, pa samim tim oseća se izvesna doza usiljenosti i promašenih pasaža, međutim, nesporno je da veći deo romana itekako ima smisla i da je izuzetno duhovit. Uprkos tome što je roman uronjen u hrvatsku dnevnu politiku tog doba, većina imena sa kojima se Raos sprda u međuvremenu su ostala na nekom nivou aktuelna ili su postala istorijski značana tako da delo nije efemerno. Premda, svakako da bi ova vrsta spoja rablea i Dicka pre imala smisla kao novinski feljton nego kao roman.

Raosov humor je u velikom broju slučajeva briljantan, a integracija samog sebe u tekst je interesantna i ako imamo u vidu simptome egomanije takvog poteza generalno, rekao bih i da je vrlo umerena. Ni po čemu Raosova satira ne zaostaje za nečim što piše Svetislav Basara recimo, pa je u tom smislu i njena marginalizacija neopravdana.

Stvar je ukusa naravno kako će čitalac reagovati na obilje psovki, a prema njima su hrvatski pisci bitno otvoreniji nego srpski, a kod Raosa ih ima dosta i za moj ukus nije svaka dovoljno efektna. Međutim, ono što su teme njegove kritike a to je pre svega hrvatski nacionalizam, od ustaša do Tuđmana, biva žestoko dekonstruisano na svim nivoima - od kritikovanja falsifikovanja istorije i izgradnje lažnog identiteta pa sve do falsifikovanja i mutacije jezika i neprestanog kreiranja monstruoznog neprijatelja.

Zaplet romana je dosta duhovit i drži se dosta dobro ako imamo u vidu da ovde očigledno zaplet nije glavna stavka, a sve do same završnice nema bitnih digresija koje bi poremetile sklad dela.

Raos je sigurno u ovoj formi pokazao da ima šta da pruži. Uz sigurniju uredničku ruku i što je još važnije uz ispravniji lični motiv za pisanje ove knjige dakle sa manje želje da šokira, rezultat bi bio odličan a ne “samo” solidan.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Šta čitamo?
PostPosted: Thu Jul 06, 2017 10:30 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6407
Pročitao sam Raosovu zbirku TA DANAŠNJA SMRADEŽ. U obimnom uvodu, Raos navodi da je u jednom trenutku bio primoran da piše vesterne i erotske roto-romane pod pseudonimom i da se u erotici naročito snašao. Ova zbirka reprezentuje njegov “erotski” opus s tim što nisam siguran koliko su ovde sabrane priče zapravo zaista bile plod tezgarenja pod pseudonimom a koliko je reč o prozi koju je Raos pisao sa ipak nekakvom autorskom ambicijom.

Same priče nose u sebi autentičan Raosov pečat. Jedna ima element SFa, druga ima u sebi elemete parodije naučnih tekstova, neke druge imaju formalnu složenost i psihološku produbljenost koja mu je svojstvena, i svakao od njih nosi nepogrešiv Raosov rukopis.

Naravno, kako je ova zbirka izašla u Raosovoj fazi kada je imao potrebu da šokira, onda u njima naravno ima i njemu svojstvenih šok-taktika.

Priče su po svom karakteru svakako pornografske i Raosovo rableovsko uživanje u psovkama ovde pronalazi mnogo bolju funkciju.

Unutar opšteg pornografskog žara, Raos začudo uspeva da dobro kontroliše strukturu svojih priča, da ih jasno zaokruži i da svaka ostvari čak i neku psihološku konzistentnost uprkos često grotesknim elementima.

Ono što je nesporno jeste da priče iz TE DANAŠNJE SMRADEŽI spadaju u domen interesovanja hroničara jugoslovenske erotske i pornografske proze i Raosovih kompletista.

Uprkos tome što je Raosov rukopis stilski prisutan u svakoj priči a neke od njegovih kanonskih opsesija u barem dve, teško se ova zbirka može ubrojati u ključna dela njegovog opusa. Naime, Raosova najvažnija dela su uvek bila spremna da crossoveruju iz žanra u mejnstrim, i dok se SMRADEŽ može čitati izvan pornografskih kategorija bez ikakve dileme, ovo jeste proza koja zahteva želudac koji nema baš svako. Priznajem ni ja, iako recimo volim radove Borivoja Radakovića. To ipak ne znači da unutar propozicija koje pisac nameće, ove priče nisu sasvim uspešne. I baš zbog toga priličnom broju čitalaca mogu biti odbojne.


Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Post new topic Reply to topic  [ 292 posts ]  Go to page Previous  1 ... 8, 9, 10, 11, 12

All times are UTC + 1 hour


Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Search for:
Jump to:  
cron

2007 Novi kadrovi, projekat podržali Open Society Institute New York i Swiss Cultural Programme Pro Helvetia Beograd, sajt Luka Činč

Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group