novi kadrovi
srpski english
It is currently Tue Apr 25, 2017 1:21 pm

All times are UTC + 1 hour




Post new topic Reply to topic  [ 425 posts ]  Go to page Previous  1 ... 13, 14, 15, 16, 17
Author Message
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Tue Nov 22, 2016 11:17 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam FLEUR DE TONNERRE Stephanie Pillonce-Kervern. Ova glumica je pošla rediteljskim putem i FLEUR DE TONNERRE je ambiciozan pokušaj ekranizacije romana o slučaju Helene Jegado. Nažalost, takve priče smo gledali već dosta puta i to u mnogo veštijim interpretacijama. Pillonca-Kervern snimila je ravan film u kome nema značajnih transformacija junaka, nema nikakvih preokreta, sve je jasno i pravolinijski uprkos pokušaju da se uspostave dve vremenske linije. Na kraju, jedini adut filma jeste relativno pristojna tehnička realizacija. Paradoksalno, za većinu filmova koji su kompetentni ali nisu na visokom nivou, kao cilj se pominje televizija. Ovde međutim, možda čak neki festivali na kojima se okupljaju ljudi koji ne gledaju mnogo filmova nude bolju budućnost od televizije, jer baš smo se na malom ekranu nagledali ovakvih ostvarenja.

* * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Tue Nov 29, 2016 11:45 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam LE FILS DE JEAN Philippe Lioreta, adaptaciju romana Jean-Paul Duboisa, melodramu o Parižaninu koji saznaje da mu je otac preminuo u Montrealu i da mu je ostavio nešto. On odlazi u Montreal, upoznaje očevog prijatelja i kreće da saznaje o ocu. Upoznaje i očevu familiju, ali sa uslovom očevog prijatelja da im nikada ne otkrije da je vanbračni sin.

LE FILS DE JEAN je mogao da bude zanimljiva priča o identitetu, gubitku i nizu drugih tema ali nažalost u Lioretovoj izvedbi jednostavnost postupka na svakom nivou rezultira gotovo isključivo banalnošću i prvoloptaškim rešenjima koja što se mene tiče ovaj film smeštaju u okrilje televizijske ponude.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Sun Dec 04, 2016 11:51 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
ARRIVAL je film o tome kako je ćoveka moguće naučiti vanzemaljski ali je nemoguće naučiti Denisa Villeneuva da režira.

Nažalost, čini se da su PRISONERSi bili samo incident i da je Denis Villneuve jedan od onih reditelja kojima ozbiljno nedostaje osećaj za ritam i strukturu čime su isprva uspevali da osveže žanrovske forme koje iziskuju upravo ritam i strukturu ali je to u kasnijoj fazi postalo opterećenje i da razare filmove gde su koketirali sa žanrom.

ARRIVAL je ekranizacija priče Teda Chianga ali zapravo je rimejk Zemeckisovog CONTACTa. Ovi dani jesu možda obeležni komemoracijom Zemeckisovog opusa jer on ovih dana ima svoj novi film ali posle ovlašnog poređenja CONTACTa i ARRIVALAa, zaključak je da se ubuduće ovaj ima zvati "Zemeckis doktor Robert". Naime, Zemeckis je u svom filmu uspeo da spoji sve ono što je Villeneuve hteo da napravi u svom, dakle da ima produkciju koja se ležerno prostire na više kontinenata, spaja hardver SF spektakla, sa softverom tvrđe naučne fantastike, da kroz malu ličnu priču, odnosno razrešavanje traume ispriča veliku prviču o "prvom kontaktu".

Sve to su stvari koje pokušava da uradi i Villeneuve ali ne uspeva. Za početak, sebi je dosta olakšao posao jer je priču fokusirao na jednu junakinju i rediteljskim konceptom u kome se sve limitira na nju rešio je niz pitanja i ozbiljnih prepreka sa kojima se suočava "ozbiljan" reditelj a to je kako sada voditi jednu komplikovanu priču, u koju je uključen ceo svet. Villeneuve se opredeljuje za arty rešenje, prikazivanja jedne junakinje, razrađivanja jednog karaktera, maltene do fizičkog praćenja samo jednog lika. Time je napravio subverziju u odnosu na žanr, "suzio" je vizuru što nije svojstveno ovakvim filmovima kada imaju veliki budžet, ali na kraju sa tim ništa nije uradio.

Nije uradio iz više razloga. Prvi razlog je u tome što je nemaštovit. Segment u svemirskom brodu scenografski izgleda kao pozorišna predstava, sve je dato na prvu loptu i jako statično - išao bih toliko daleko da kažem sledeće - venzemaljci se u filmu ponašaju kao da su gledali jako puno filmova o prvom kontaktu i odlučili da naprave prilagođene ambijente koji sublimiraju imaginarijum čovečanstva stvoren kroz te priče.

Scene pokušaja da se venzemaljci pouče nekom vidu komunikacije nisu naročito uzbudljive ni junacima koji u njima učestvuju a za publiku su direktno ubistveno dosadne, a onda kada film konačno uđe u neki svoj kontra-ritam, Villeneuve uspeva da poklekne, što kineskim koproducentima, što nekim žanrovskim konvencija pa pravi neki kilavi suspense koji tada naravno deluje nakalemljeno i suvišno.

Međutim, osnovni problem ovog filma jeste istovremena autorova potreba da subvertira žanr i nemaštovitost koja rezultira time da u svakoj bitnoj situaciji deluje gotovo muzejski. Oslanjanje na ta već puno puta viđena rešenja deluje gotovo parodično u pojedinim situacijama.

Villeneuve naravno aplicira umetnost tamo gde joj nije mesto, pa onda u priči koja eskalira temom percepcije vremena odlučuje da bude "enigmatičan", da ne ponudi konkretno razrešenje, tako da verujem kako znatnom delu publike apsolutno neće biti jasno šta se u filmu desilo - i uživaće u tome.

Uprkos svim svojim umetničkim pretenzijama, vidljivi su kadrovi u kojima je Villeneuve jasno želeo da poentira, ipak je on populista u duši, pa imaš momenat kad narod treba da kaže "Au, ovo nisam očekivao", naravno i "Kako me je film razneo" itd. Ali, veliki majstori kada prave takve konstrukcije to urade tako da se efekat desi a ne da se mehanički prepozna.

Nažalost, Shawn Levy je kao reditelj i producent sa REAL STEELom i STRANGER THINGSima imao savršen amblinovski track record. ARRIVAL se neumitno mora porediti sa CLOSE ENCOUNTERSom, i naravno nije ni blizu tog klasika a ni Amblina, ruku na srce. Međutim, recepcija ARRIVALa je potpuno drugačija, i kritika i publika deluju zadovoljno, dakle Levy i Villeneuve su obavili posao.

Ljubiteljima srpskog filma će biti zanimljivo da u ARRIVALzu prepoznaju neke elemente Terry Changa koji su rip-offovani u RIFTu. Reklo bi se da je čak RIFT u jednom trenutku trebalo i više da liči na Changa, sudeći po sledećoj izjavi jednog od scenarista, "Tako je prvi sinopsis Procepa u sebi imao i „slomljeno vreme“, odnosno, dešavanja i scene postavljene izvan uobičajenog uzročno-posedičnog toka. Onda smo shvatili da bi to verovatno bilo veoma zbunjujuće za gledaoce, pa smo čitavu stvar postavili dosta svedenije." Ovako, očuvana je glavna junakinja koji ima praktično identičan backstory i traumu kao u ARRIVALu i još poneki detalj.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Mon Dec 19, 2016 8:20 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam QUEST FOR LOVE Ralpha Thomasa po kratkoj priči Johna Wyndhama. Reč je o romantičnom SFu o fizičaru koji tokom velikog eksperimenta prelazi u drugu, paralanu vremensku ravan u kojoj su se stvari drugačije odigrale, nije bilo ni Drugog svetskog rata ni Vijetnamskog ali povrh svega ni on u tom toku nije fizičar već književnik. Ali, u toj istoj ravni on shvata da je pronašao ženu svog života, i da postoji šansa da su oni jedno za drugo i u njegovom svetu.

Nažalost QUEST FOR LOVE ne uspeva da iskoristi vrlo upadljiv potencijal ni u romantičnom ni u SF pogledu i ovo se do kraja pretvara u jedan ravan, prazan film u kome je intrigantna premisa apsolutno protraćena.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Sun Dec 25, 2016 2:14 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam NOCTURNAL ANIMALS Toma Forda. Posle odličnog, intimističkog, kamernog debija, Ford se u ovom filmu razmahnuo. I na neki način ovo je njegov "drugi debi". Naime, u ovom filmu, Ford je pokazao da u zanatskom pogledu može izrasti u ozbiljnog reditelja, da zna sve što je potrebno. Međutim, u adaptaciji romana Austina Wrighta izostao je dublji smisao. Ovo je film o ženi koja čita roman svog bivšeg, i počinju da se ređaju situacije iz knjige u kojima ona nega vidi kao protagonistu a ostale junake kao refleksiju svog stava o njegovom životu, sve to praćeno prisećanjima na njihovu ljubav i kako se ona završila. Zvuči zanimljivo, ali nije. Naime, priča romana je dosta mlak revenge triler koji bismo mi sada mogli da razumemo kao jednu interpretaciju njihovog ljubavnog brodoloma ali u suštini ono što gledamo ostaje mlak revenge triler. Drama glavne junakinje koja čita knjigu je potentnija, i ima nekih finih rešenja, ali na svako fino rešenje dođe i poneko preterano opšte mesto pa se na kraju gledalac nema čemu radovati.

Glumačka ekipa je zanimljiva premda mislim da su Isla Fisher i Armie Hammer zločinački slabo iskorišćeni. Amy Adams je već prekaljena indie figura ali treba imati strpljenja za Michaela Shannona, naročito jer je ovde uparen sa Jake Gylenhaalom i šmiraju nemilosrdno.

Ukupuno uzev, NOCTURNAL ANIMALS nije film koji je nezasluženo privukao pažnju, ali svakako jeste nezasluženo privukao pohvale. Ovo je možda bilo zanimljivo polazište za film, ali Ford na kraju nije uspeo da transcendira pojavni oblik svoje priče i dokopa se nekih "viših sfera" kojima je tako grčevito stremio.

* * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Tue Dec 27, 2016 3:53 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam PICCADILLY JIM Johna McKaya, treću bioskopsku ekranizaciju romana P.G. Wodehouse snimljenu 2005. godine. Teško je bilo upropastiti film sa ovakvom podelom koju predvodi Sam Rockwell. Pa ipak, iako je bilo teško, McKay je u tome uspeo. Scenario Juliana Fellowesa, čuvenog televizijskog scenariste, potpisnika DOWNTON ABBEYa je konfuzan i nedovoljno koristi potentne dramske situacije kako bi izgradio komiku ili dobrodošlu vodviljsku zabunu ili napetost, ali glavna krivica mora pasti na plaće reditelja Johna McKaya koji iz glumaca nije uspeo da izvuče apsolutno ništa iako je imao izuzetno jaku postavu gde su neki doajeni poput Toma Hollandera bukvalno pokrivali epizodne likove.

Film je klimavo glumljen, ali je skandalozno dizajniran. McKay je je želeo da proizvede utisak "anahronizma" u smislu da ubacuje neke savremene retrogardne detalje, tipa, odjednom se u noćnom klubu u džez aranžmanu pevaju savremene pesme ili junak vozi moderni automobil retro dizajna, ali sve to je neujednačeno, u iritantnom koloritu, i vrlo slabo slikano od strane Andrew Dunna, od kog to ne bih očekivao jer je radio neke jako dobro slikane komedije kao što je recimo bila CRAZY STUPID LOVE.

Međutim, ovde su svi zajedno podbacili tako da je PICCADILLY JIM film koji ne uspeva čak ni da poistigne naj tehnički standard angloameričkog filma uprkos evidentno ozbiljnoj produkciji o kojoj svedoče eminentni glumci i autori koji su bili okupljeni.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Wed Dec 28, 2016 9:51 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam HEAVY WEATHER, televizijsku adaptaciju P.G. Wodehousea koju je u formi TV filma snimio Jack Gold. Adaptaciju je potpisao Douglas Livingstone ali nije uspeo da prevaziđe digresivnost i epizodičnost Wodhouseovog narativa. Ono što je međutim pomoglo filmu jeste podela prekaljenih engleskih glumaca koji su u Wodehouseovim likovima prepoznali prostor da se ispolje. Jack Gold je takođe prekaljeni veteran. Ovo mu je bio među poslednjim radovima, i on naravno svemu daje old school film look, arhaiziran, taman da odgovara materijalu. Ukupan utisak ipak čini ovu ekranizacijunečim što je pre svega namenjeno Wodehouseovim fanovima.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Wed Jan 04, 2017 9:01 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam THE MOUSE ON THE MOON, nastavak komedije THE MOUSE THAT ROARED. Prvi film po romanu Leonarda Wibberleya režirao je Jack Arnold a nastavak Richard Lester. Lester nije imao tu sreću da se osloni na Petera Sellersa kao osnovni motor komedije ali je zato u svom filmu forsirao ansambl.

U određenom smislu, ova hladnoratovska satira o mikro-mikro državi koja ulazi u svemirsku trku kako bi dobila kredit od SAD a onda zaista uspeva da napravi konkuretnu raketu, uslovno rečeno može da se posmatra kao preteča filma HJUSTOM, IMAMO PROBLEM Žige Virca. Formalne veze naravno nema, ali je inspiracija tu - svemirska trka je tretirana kao par excellence motiv koji izdvaja supersile u hladnoratovskom periodu. Za razliku od atomske bombe koja u to vreme već tretirana kao nešto što nije samo privilegija supersila i čega pokušavaju da se dokopaju i nedržavni entiteti, civilni svemirski program bio je svojstven samo SAD i SSSR. Otud, Virčev film možemo na neki način prepoznati kao deo iste linije sa Lesterovom komedijom.

U ovoj fazi, Lester još uvek nije imao kredibilitet kod producenata da stvari u potpunosti uzme u svoje ruke i da pravi film koji suštinski subvertira postulate komercijalnog filma. Međutim, ovo je Lester u punoj formi, gladan uspeha i donosi obilje tashlinovskog humora, odličnog dizajna kojim razigrava okoštale okvire ove suštinski skromno budžetirane komedije. Svaka scena je maksimalno obrađena u pogledu komike a dizajn sa retro elementom je konzistentan kroz ceo film.

THE MOUSE ON THE MOON je potcenjena hladnoratovska komedija koja će srećom naići na razumevanje zahvaljujući letsrovom kasnije izgrađenom autoritetu.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Sat Jan 07, 2017 2:10 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam THE HIPPOPOTAMUS Johna Jencksa, ekranizaciju izvanrednog romana Stephena Frya. Reč je o komediji sa elementima misterije, o londonskom piscu alkoholičaru koji je odavno prestao sa poezijom i postao novinar, kog angažuje kćer bivše bliske prijateljice da ode na imanje bogatih prijatelja i istraži da li se na njemu nalazi izvor čudotvorne isceljujuće energije. Zadrigli skeptik odlazi na imanje i kreće da ljušti misteriju sloj po sloj.

Roger Allam se odlično snašao u naslovnoj ulozi i svojom interpretacijom umnogome nadoknađuje određene nedostatke scenarističke adaptacije romana. Naime, Fryev roman ima zanimljivu priču i vrlo je sceničan, pa i filmičan, međutim pisan je u epistolarnoj formi i jezičke bravure i humor pisane reči su jako važan adut knjige. Scenaristi su to pokušali da očuvaju pre svega kroz dijalog i ponešto kroz voiceover i u tome su delimično uspeli.

Fryev roman u ovoj varijanti naravno nije dobio svoj filmski ekvivalent. THE HIPPOPOTAMUS nije odličan i lucidan film, ali konvencionalna i skrupulozna ekranizacija svakako jeste. Ono što je verovatno najveći nedostatak filma nije toliko scenarističke prirode koliko rediteljske. THE HIPPOPOTAMUS ima relativno ravan ritam, i vizuelno je neinventivan, čima se približava ravni televizijskog filma.

Doduše, ovo je film baziran na velikim preokretima, a ja kao čitalac i fan romana sam ih znao unapred i sklon sam da poverujem kako mogu biti izuzetno moćni gledaocima kojima materijal uopšte nije poznat.

Ipak, ključna stvar vezana za ovu ekranizaciju jeste za početak da je komična i da se Fryeva duhovitost prenela, pre svega kroz Allamovu interpretaciju a zatim i da je očuvan balans crnila, pa i tragike u opštem crnom humoru ovog predloška.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Sun Jan 22, 2017 2:17 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Reprizirao sam JUMPER Douga Limana, film koji me je užasnuo kada sam gledao u bioskopu, izazvao mi mučninu, tukao direktno u centralni nervni sistem. Međutim, sad na kućnom formatu, doduše i sedam-osam godina kasnije, ostavio mi je drugasčiji utisak.

Danas mi JUMPER izgleda kao CHRONICLE 1.0, u stvari prvi Foxov pokušaj da snimi comic book film koji nije baziran na stripu. Štaviše, JUMPER deli sa CHRONICLEom i radom Maxa Landisa jednu suštinsku sličnost. Oba polaze od pretpostavke da se obraćaju mladoj publici koja je malo prezupčila, i kojoj je klasična dramaturgija, a pod tim ne mislim samo na scenario već i na sve tehnike kreiranja drame, uključujući i vizuelne, postala dosadna. Ono što je CHRONICLE uradio savršeno jeste to što je izvršio pomak i u scenariju i u vizuelnosti, dočim je JUMPER pre svega na nivou tempa naracije i vizuelnih rešenja napravio odmak, ostavši zapravo vrlo konvencionalan u pogledu priče.

Međutim, Limanov film zbilja ima neverovatnu energiju. Sigurno da JUMPER nema one atribute koje treba da ima film od 85 miliona dolara, premda ne izgleda jeftino, ali nudi zanimljiv spoj indie vibrantnosti i bestidnog B-štimunga sa glazurom stripovske stilizacije u pogledu sugestivnog izgleda junaka i izbora ambijenata.

Za ovu vrstu populističke zabave, JUMPER nema neku osobinu harizme, ali tom blaog distancom u odnosu na glumce dobija iodređenu geeky auru. Isto važi i za strukturu u kojoj se neki bitni plotpointi dešavaju kasnije nego što smo navikli. Međutim, tu se vraćamo na onu priču o navikama publike i njenom predznanju. Ako analiziramo ta pomeranja plot pointa i priično kratko trajanje filma, možemo reći da u filmu nije bilo vremena za neke stvari. Ali, ako tumačimo utisak, rekao bih da smo u mešavini stimulusa koji nam daje film i našeg poznavanja konvencija dobili taman onoliko koliko nam je bilo potrebno.

Da li su Liman i scenaristi svesno pravili ta pomeranja ili je JUMPER trebalo da lansira franšizu pa da se posle neke stvari razrađuju, ne znam. Ipak, franšiza od Gouldovog romana nije nastala, a film kao standalone opet itekako funkcioniše. Štaviše, produženi završni obračun predstavlja nesvakidašnji nivo ludila čak i za standarde današnjeg comic book filma.

Plašim se ipak da bi mi JUMPER verovatno i danas bio naporan u bioskopu zbog jakog quick-cuttinga, ali isto tako ne mogu zbog te pretpostavke potceniti utisak ovog home video gledanja.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Sat Jan 28, 2017 1:42 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Četvrti film Bena Afflecka LIVE BY NIGHT je ako imamo u vidu domete THE TOWNa a u nekoj meri i ARGOa, sasvim sigurno bio među najočekivanijim naslovima sezone. Nažalost, krajnji rezultat je razočarao na praktično svim nivoima i u zabrinjavajućoj meri. Pogrešno je misliti da je LIVE BY NIGHT vesnik nekakve Affleckove krize jer on ide postepeno ka Warnerovom cilju a to je da im bude novi Clint Eastwood, ali činjenica da je ovaj film slab čak i na nivoima na kojima u prethodna tri filma Affleck nije grešio poprilično iznenađuje.

Na nivou priče, Affleckova adaptacija Lehaneovog romana deluje kao da je prošla kroz ozbiljno rende u montaži, film ima jako problematičan ritam, uopšte nisu istesani akcenti i intervali, sve je interval, ne mogu da se prepoznaju glavne teme, glavni konflikti, nema odgovora na pitanje o čemu govori film. Daleko od toga da je LIVE BY NIGHT nerazumljiv, naprotiv, film je vrlo jasan, rekao bih čak i prejednostavan strukturalno, međutim unutar same celine ne postoje akcenti koji bi dali značaj pojedinim događajima koje film obrađuje. Po samom sklopu događaja, LIVE BY NIGHT deluje kao veliki gangsterski ep maltene scorseseovskog karaktera, ali po realizaciji više deluje kao <Warnerov gangsterski film iz tridesetih.

Film ima nekoliko ključnih motiva - osvetu, ljubavnu priču, culture clash, uspon i pad kriminalca, ali nijedna od tih tema nije izgrađena kao ključna što nas onda dovodi do niza problema. Za početak, ljubavna priča koja motiviše osvetu ima u sebi nekog neo noir štimunga ali ona koja je glavna okosnica filma data je potpuno površno, bez ikakve produbljenosti i snage da donese katarzu junaku. Isto važi i za niz manjih zapleta i prepreka koje junak doživljava u periodu bavljenja organizovanim kriminalom.

U pogledu priče, dakle LIVE BY NIGHT je film koji zaslužuje gledanje nekog drugog cuta jer je moguće da je ovog potpunog "poravnavanja" došlo baš usled pokušaja da se film uklopi u neki komercijalni format od oko dva sata i da je bio mnogo efektniji u dužoj verziji.

Voice-over koji deluje potpuno silom dodato, maltene bez ikakve jezgrovitosti ili verbalnog efekta, deluje kao poštapalica i što je još gore nimalo ne pomaže filmu jer elipse koje pokušava da prevaziđe nisu toliko zjapeće. Imprsivno je kako je voice-over loše iskorišćen i anemično realizovan.

Ono što je možda razlog pokušaja da se LIVE BY NIGHT skrati na trajanje THE ACCOUNTANTa jeste svest o tome da ni u dužoj varijanti ovaj film nije ništa naročito. Recimo, mnogo sam očekivao od saradnje Afflecka i Boba Richardona. Rezultat je film koji je vrlo neupečatljivo slikan i samo na početku positno gradi neku atmosferu, posle je uopšte i nema. Richardson je maestro koji je snimio neke od najekspresivnijih Stoneovih, Scorseseovih i Tarantinovih filmova ali ovo više liči na JAGODIĆE nego na njegove ranije radove.

Film je mizanscenski neinteresantan, postavke se ponavljaju, scene razgovora za stolom su do te mere monotone stilski da deluju skoro kao parodija. Isto važi i za obračune, uvodni u Bostonu ima snage ali završni u Tampi je vrlo slab.

Od glumaca jedina koja je napravila nekakav domet i jedini zanimljiv lik pružila je Elle Fanning. Nažalost, njen lik dobija nedovoljan prostor i prikazan je kroz nekoliko neobjašnjivo agresivnih elipsi u ključnim situacijama.

Da li ovo znači da je Affleck naprasno zaboravio da režira? Naravno da ne. Ali u ovom filmu nema onoga što je krasilo njegove ranije filmove - a to je pozicija glumca koji odlučuje da režira jer ima šta da kaže i usput ispada bolji reditelj nego glumac. LIVE BY NIGHT deluje kao film reditelja-veterana koje je snimio usput. LIVE BY NIGHT nije generic samo utoliko jer je smešten u epohu i u nekomercijalan žanr, ali za razliku od HACKSAW RIDGEa nije pokazao da tu epohu i nekomercijalnu formu može da plasira na nov i svež način.

Da li je LIVE BY NIGHT vaniuty project koji je Warner dopustio Afflecku u zamenu za njegovu ekspertizu u DCEU? Da li je on suviše rastretsen svojim komercijalnim obavezama da ozbiljnije radi svoj autorski projekat? Ne znam. Ali, ta pitanja se nameću.

Pre nekog vremena je Affleck zapazio kako ga svi pitaju kad će Batman a niko ga nije pitao za LIVE BY NIGHT. Na kraju ispada da su ovogodišnji filmovi u kojima je igrao Batmana daleko bolji od tog filma za koji ga niko nije pitao.

* * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Sun Jan 29, 2017 2:56 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam FLASKEPOST FRA P. Hans Pettera Molanda, norveškog veterana koji nas je pre koju godinu obradovao filmom KRAFTIDIOTEN u kome značajnu ulogu igra naše podzemlje i naši glumci. Jussi-Adler Olsen ovde dobija treću ekranizaciju svoje serije romana o odeljenju za cold cases u kojima detektive-partnere igraju Nikolaj Lie Kaas i Fares Fares.

Ja sam do sada gledao prvi i treći film u seriji, i Molandov film je svakako bolji od Norgaardovog KVINDEN I BURET, ali rekao bih da ovde zaista literarni predložak pokazuje svoje limite. Naprosto, Jussi-Adler Olsen ne nudi krimić koji suštinski može da se izdvoji od drugih. Nema tu ni specifične Scandi Noir atmosfere ili inovacija, niti nekih opštih žanrovskih oseveženja. Misterije tog nivoa su nažalost odavno u domenu interesovanja televizije a ne filma.

Tako i Molandov pokušaj da svemu doda filmski intenzitet na kraju ipak rezultira dometom nešto ambicioznijeg televizijskog filma, naročito ako se uzmu u obzir rešenja u pogledu scenografije i odnosa među likovima koja mu je u amanet ostavio Norgaard, ipak bitno manje ambiciozan reditelj.

Lie Kaas i Fares su ponovo šarmantni ali je depresija Lie Kaasovog junakia usiljena i neubedljiva, kao što ni njegov "povratak u sedlo" nema dovoljno ubedljivost ili opravdanost. Isto tako cela priča o verovanju i ateizmu deluje više kao posledica prva sezone TRUE DETECTIVEa i prigodan tematski ukras nego organski deo lika.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Tue Jan 31, 2017 4:11 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam PERICLE IL NERO Stefana Mordinija, ekranizaciju romana Giuseppea Ferrandina. Ovaj bizarni krimić počinje maltene takashimiikeovski da bi potom prešao u domen melodrame koja uvek zadržava izvesnu dimenziju bizarnosti ali isto tako odudara od onoga kako se otvara film. Možemo slobodno reći da su Ferrandinove vizije dosta snažne i da prelazak iz jedne u drugu umnogome liči na prelazak iz filma u film.

Mordinijev rediteljski koncept je dosta sveden, jednostavan i žanrovski dosta neutralan. Vrlo je zanimljivo da su među producentima filma Braća Dardenne iako ovaj naslov nema puno veze sa njihovim "suvim" realizmom. Faktor evropske koprodukcije je umnogome oslabio utisak filma jer kretanja između Italije, Belgije i Francuske nisu do kraja uverljiva.

Da je Mordinijev rediteljski koncept konkretniju u bilo kom smeru, film bi svakako bio efektniji i imao bi jasniji fokus. Ovako ostaje tek zanimljiv i blago ekscentričan ali i sa nekoliko deonica koje vuku u pravcu italijanskog televizijskog filma.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Thu Feb 02, 2017 10:09 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam iBOY Adama Randalla, ekranizaciju romana Kevina Brooksa. Randalla sam nedavno gledao na delu u filmu LEVEL UP i taj film nije ništa obećavao sem da je reč o snalažljivom reditelju. iBOY to potvrđuje. Rekao bih da je ovog puta raspolagao ozbiljnijim budžetom i što je još važnije boljom idejom, i konačno, osmislio je efektan rediteljski koncept.

iBOY se nalazi na razmeđi rip-offa CHRONICLEa i Matthew Vaughnovog KICK-ASSa i kao njihov kreativno i tehnički skromniji derivat ima šta da kaže. Reč je o superherojskoj priči "u civilu", o klincu kome posle upucavanja deo iPhonea završi u mozgu i on dobija supermoć kontrolisanja telekomunikacija, što danas znači većine aparata.

Randall sve smešta u londonske tower blockove u kojima sirotinja živi u neposrednoj blizini bogataških poslovnih zgrada i u vizuelnom pogledu maksimalno estetizuje te lokacije, uspevajući da kroz mudru upotrebu ambijenata i solidnu glumačku podelu istinski prevaziđe limite svog budžeta. Iako na kraju priče, iBOY ni na jednom nivou nema šta da traži u poređenju sa CHRONICLEom, uspeva da izgradi neko mesto za sebe.

Ovaj film je dobio sudbinu Netflixovog originala i što se mene tiče, ako imamo na vidu da je na kraju krajeva to ipak DTV putanja, itekako je uspeo da pruži dovoljno. iBOY je film koji nije originalan ali na kraju uspeva da izgradi nešto svoje.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Mon Feb 13, 2017 11:45 am 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam THE WHITE KING Alex Helfrecht i Joerga Tittela. Reć je o adaptaciji romana Gyorgy Dragomana, rumunskog književnika koji je opisao period pod Čaušeskuom. U ovoj filmskoj adaptaciji, priča nije smeštena u Rumuniju već u neku izmišljenu zemlju u kojoj vlada tiranija i policijska država. Imena su anglosaksonska ali kako je film sniman u Istočnoj Evropi, ne može se prikriti taj istočnoevropski vajb, premda zaista autori nisu pretendovali da sugerišu tako nešto. No, kad se spoje lokacije i predznanje, teško je ne povezati.

Nažalost, ovaj film je prilično tanak. Niti se dubinski bavi pitanjem represije, niti je studija karaktera nego u svemu ostaje na pola puta. Koliko god trajanje od nekih 89 minuta obećava dinamičan sadržaj, ono što dobijamo je nažalost psre svega jedan krajnje nedorečen film koji je narativno previše oskudan da bi se smestio u svet koji ne postoji.

Film bi kudikamo možda bolje funkcionisao da je ostao skica iz života pod Čaušeskuom jer bi nam istorija nadoknadila tu prazninu koju ostavlja sam film.

Tehnička realizacija je solidna ali se film ni po čemu ne izdvaja osim po tome što na papiru deluje bitno atraktivnije nego kad se zaista pogleda.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Sun Feb 19, 2017 5:19 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Nastavak TRAINSPOTTINGa, nastao po romanima Welshovim PORNO i TRAINSPOTTING, godinama je bio najavljivan kao projekat koji Danny Boyle želi da realizuje ali ne može jer su mu glumci iz prvog filma suviše mladoliki za likove koji su vodili onakav život. Dakle, oko ovog filma je dugo vremena građena anticipacija i kada je konačno došao do realizacije bilo je logično pretpostaviti da su Welsh i Boyle imali šta da kažu.

Međutim, drugi TRAINSPOTTING deluje kao film koji nije snimljen jer je iko imao šta da kaže. Deluje čak manje sadržajno od prosečnog holivudskog nastavka. Štaviše deluje kao da je snimljen silom, bez ikakve ideje. Ovo je film nikako da počne a kada negde oko polovine konačno krene, sveden je na neki generic neo noir zaplet. Da zlo bude veće, veliki deo filma je pokušaj da se snime neke scene koje su rimejk ili polemika sa kultnim scenama iz originala, a kada se tome dodaju direktna podsećanja na prvi film kroz inkorporiranje inserata iz prvog dela, onda stvari postaju baš bolne jer nas dodatno podsećaju koliko je to bio bolji film na svim nivoima.

Najgore od svega nije to što drugi TRAINSPOTTING nije na nivou prvog. Nije čak ni to što je drugačiji. Problem je u tome što je zapravo na nivou neke od onih generičkih britanskih krimi komedija koje su nastajale kao eho rada Danny Boylea, Guy Ritchieja ili Matthewa Vaughna.

Ovde se dakle nije desio fenomen JAGODA U GRLU gde se jedna serija specifične strukture bookenduje delom koj je za početak na nivou strukture bitno različito. Ovo je film u kome je osnovna razlika i promena u odnosu na prvi to što je loš i što o svemu ovome nema ništa da kaže.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Mon Mar 20, 2017 5:01 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam KAMPF UM ROM I, prvi film diptiha po romanu Felixa Dahna kojim je nemački klasik Robert siodmak priveo svoju plodnu karijeru kraju. Ovo je ambiciozni bioskopski spektakl nastao u zapadnonemačko-italijansko-rumunskoj produkciji i govori o pokušaju Rima koji je pao pod ujedinjene Ostrogote i Vizigote da se oslobodi uz pomoć Vizantije. Međutim, u tom trenutku oslobođenje rima nikome nije u interesu, tako da rimski konzul kreće u vrlo rizičnu igru intriga ne bi li iskoristio povoljan istorijski trenutak, sukob u vizigotskoj dinastiji i vizantijsku pomoć.

Rimskog konzula igra Laurence Harvey i uprkos njegovom protagonizmu i veštinama lika, kako u diplomatiji i intrigama tako i u zavođenju vladarki od kojih mu zavisi sudbina, on nije heroj ovog filma. Heroji su paradoksalno Goti, što nije sasvim nelogično ako imamo u vidu da je ovo nemačka produkcija ali s druge strane to nije civilizacija pozne antike sa kojom Nemci žele da imaju partikularni kontinuitet.

Dok su civilizovani Rimljani i Vizantinci prikazani kao gladni mmoći i spremni na intrige, Vizigoti su prikazani kao prilično naivni i vojno moćni velikaši koji izuzetno poštuju civilizaciju Rima. U tom pogledu Goti koji puštaju da Rim ne bude okupiran u 6. veku praktično podsećaju na naciste u vreme drugog svetskog rata kada su se sa strahopoštovanjem odnosili prema Parizu i nekim drugim zapadnim metropolama čiji su životni stil poštovali, čuvali i preuzimali.

Justinijana igra Orson Welles i u prvom filmu ima mali screentime, nepšto upečatzljiviji je nastup Sylve Koscine, dočim Honor Blackman igra gotsku kraljicu Amalasvintu i ima jednu oidupečatljivijih scena smrti koje se mogu videti u filmovima koji pretenduju na istorijsku utemeljenost.

Felix Dahn u pogledu prikaza odnosa nudi dosta pojednostavljenja i oslanja se na Prokopijevu "tajnu istoriju" tako da recimo Narsesa prikazuje u najradikalnijoj interpretaciji njegovog fizičkog stanja. Siodmak se trudi da rekonstruiše epohu u pogledu kulture, ambijenta i kostima ali u tome povremeno uspeva. U tom pogledu KAMPF UM ROM spada među ambicioznije "peplume" svoje epohe.

Ne možemo reći da je ovaj film vrhunac Siodmakovog opusa, uostalom deo literature potpisuje njegovog reditelja druge ekipe kao ko-reditelja, ali ako imamo u vidu koji su bili dometi ovakvih produkcija, rezultat je vrlo dobar. Priča se završava logično i zaključuje jedan zaplet filma ali ne razrešava sudbine svih junaka. Stoga, ovaj prvi film može da se tretira kao standalone.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Tue Mar 21, 2017 1:58 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam KAMPF UM ROM II, drugi deo filmskog diptiha Roberta Siodmaka koji je izašao godinu dana posle prvog dela.

Nažalost, ovaj film nudi epilog likova kao i završnicu istorijskog događaja koji opisuje ali nema kvalitet prvog filma. itno je imati na umu, da ovo nije sequel, samo produžetak priče sniman u isto vreme, ali evidentno je da se tokom rada ispostavio da materijala za dva filma nema. Niti drugi deo može da stoji samostalno, niti ima materijala da popuni čak i bitno kraće trajanje od prvog filma.

Sva tehnička svojstva filma istovetna su onome što je pruženo i u prvom.

* 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Sun Mar 26, 2017 11:33 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
TIRANT LO BLANCH Vicentea Arande je ekranizacija čuvenog romana valensijskog viteza i književnika Joanota Martorella. Martorell je napisao ovaj roman u 15. veku i izdat je posthumno 1490. a smatra se bitnim uticajem na Cervantesa i na formu modernog romana.

Martorellov viteški roman se razlikovao od viteških romana svoga vremena prvo jer nije govorio o velikoj pobedi pa čak ni o jednoj izdvojenoj bici, kao i po tome što je imao satirične elemente, i ljubav punu strasti i telesnosti bez kontemplativnosti koja je bila svojstvena ovom žanru.

Arandin film ekranizuje drugu polovinu romana, kada junaka pustolovine dovode u Konstantinopolj gde ga Car zadužuje da brani Vizantiju ali se on pored tog zadatka bavi vrlo ozbiljno i razdevičenjem njegove naslednice.

Na vizantijskom dvoru tog vremena vlada doza dekadencija, verovatno proistekla iz svesti od nadiranju Turaka pod vođstvom Mehmeda II.

Iako se smatra da je roman delom autobiografski a da delom aludira i na čuvenog vođu krstaša, ipak je reč o delu kome istorija nije ni na prvom ni na bilo kom zaista bitnom mestu. Pre svega reč je o jednoj romantičnoj priči sa malo humora i erotike koja se iscrpljuje u žestokom melodramskom ekscesu.

U tom smislu, Vizantija Srednjeg veka tretirana je i fetišizirana kao bilo koji srednjevekovni dvor ikada prikazan na filmu, sa određenim strpljenjem kad je reč o pokušaju da se rekonstruišu ambijenti i odeća.

Ono na šta je Aranda trebalo da obrati pažnju jeste koherentnost priče. Njegov film ne uspeva da izgradi jasan narativni zamajac već ostaje dosta konfuzan i pomalo odbojan za gledanje. Bez likova sa kojima publika može da se identifikuje i odnosa čije je uspostavljanje nekakav cilj priče, TIRANTE LO BLANCO ne uspeva da komunicira.

* * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Tue Apr 04, 2017 2:00 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam STRATTON Simona Westa, film koji bi trebalo da započne seriju ekranizaciju romana Duncana Falconera. Ovaj film je prvobitno trebalo da headlineuje Henry Cavill ali onda je napustio projekat neposredno pred snimanje jer niej bio zadovoljan direkcijom u kojoj sve ide. Cavill je poznat kao pravi naslednik Lewisa Collinsa kad je reč o militarizmu, i pokušaju da igra Bonda, ali mislim da u ovoj fazi svoje karijere Cavill ne mora da snima WHO DARES WINS što STRATTON u svojoj osnovi jeste.

Nažalost, za razliku od WHO DARES WINS koji je bio vrhunac pro-tačerističkog filma i apoteoza SAS, STRATTON ne uspeva da obavi isti zadatak za SBS, britansku verziju SEAL. Naime, do sada tradiconalno pouzdani West ovde radi sa scenarističkim materijalom koji je ispod nivoa a Dominic Cooper, inače dosta simpatičan i harizmatičan glumac ne uspeva da "izvuče" koherentan lik iz glavnog junaka.

Tako STRATTON ostaje bizaran mish-mash komadoskog akcijaša, tehnotrilera, War on Terror i hladnoratovske pretnje. Dešava se u Londonu, i samo podseća koliko je umnogome sličnu CRIMINAL Ariela Vromena superioran film. Lokacije van Londona su bitno slabije iskoriščene, uvodne scene u Iranu su na dubokom DTV nivou.

Na kraju, STRATTON i jeste skončao na DTVu ali verujem da to nije bila namera ove ekipe. Cavill je mudor izbegao ovaj brodolom, premda naravno nećemo znati koliko je njegovo odustajaje budžetski koštalo ovaj projekat.

Wst uspeva da napravi nekoliko podnošljivih akcionih set-pieceova i film nikada nije dosadan, ali nije ono što bi morao da bude kako bi lansirao ceo serijal ili opravdao reputaciju uključene ekipe.

* * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Fri Apr 07, 2017 6:00 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam CITY OF TINY LIGHTS Pete Travisa, adaptaciju romana Patricka Neatea. Reč je o krimiću koji prebacuje neke od obrazaca proze i ekranizacija Raymonda Chandlera u savremeni londonski milje, među pakistansku emigraciju. To prebacivanje urađeno je uglavnom dobro i uglavnom sveobuhvatno a Riz Ahmed dobija priliku da zaigra tvrdog privatnog detektiva koji istražuje nestanak ruske prostitutke. Travis se vraća u Britaniju posle neuspešne holivudske epizode i ponovo radi film koji mu po kapacitetu najviše odgovara, BBCjevu filmsku produkciju, triler koji se može realizovati okretanjem povišenom realizmu sa korenima u britanskoj televizijskoj estetici i sa političkim tonovima.

Travis je radio ovaj film sa DPjem Felixom Wiedermannom koji je stasavao na britanskoj televiziji i zanimljivo je da u postupku koriste dosta retro digitalnih rešenja. Za razliku od dosta osrednje fotografije u STRATTONu, ovde Felix pruža mnogo jasniju estetizaciju.

Uprkos tome što CITY OF TINY LIGHTS ne dobacuje ni blizu statusa značajnog britanskog krimića svoje generacije, daleko je bolji od onoga što poslednjih godina nastaje u tom žanru, a Riz Ahmed je glumac u usponu i sigurno mu daje nešto viši profile nego što bi inače dobio.

Ukupno uzev, Travis je snimio jedan od onih filmova koje možda nije neophodnoe gledati u bioskopu ali će dugo živeti na ostalim formatima.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Thu Apr 13, 2017 5:14 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam KOKO I DUHOVI Danijela Kušana, adaptaciju jednog od najpopularnijih romana za decu u istoriji hrvatske književnosti. Avanture dečaka Kokoa već su ekranizovane, a Ivan Kušan, otac reditelja i scenariste ovog filma, bio je dosta aktivan u našoj kinematografiji. On je pisao film Krsta Papića o Tesli, kao i Ivandinu adaptacija Pavaa Pavličića UBISTVO U ŠKOLI.

Koko je prethodno obrađen u dvema televizijskim serijama a novi serijal filmova iznedrio je četiri naslova koja su imala dosta solidnu gledanost za hrvatske uslove.

KOKO I DUHOVI je priča o dečaku koji se doseljava u Zagreb iz mesta Zeleni Vrh u kome je sa svojim drugarima rešio jednu misteriju. U Zagrebu međutim dečak ubrzo primećuje neke nove neobične stvari i očinje da istražuje pojavu koja deluje na neko spektralno prisustvo pokojnog komšije.

Kušanov roman bi se žanrovski mogao definisati kao misterija sa elementima trilera za decu, i Danijel to sve režira u dosta svedenom ključu, bez prevelikog intenziteta ili izražene vizuelne ili pripovedačke maštovitosti. Film se dešava u sedamdesetim ali nažalost i izgleda kao dečji film iz tog vremena, u čemu je autor uspeo ako je to bila namera ali nešto nisam siguran.

Vizuelni izraz je konzistentan ali dosta flah, deca glumci su solidni ali bez velike harizme kojom bi digli film na viši nivo i sve u svemu, KOKO I DUHOVI nikada ne prelazi nivo korektne ekranizacije. Ipak, u trenutku kada je STRANGER THINGS dao naročitu validnost baš ovakvim pričama, iako Kušanov rukopis nije Amblin per se, onda KOKO I DUHOVI, snimljen 2011. godine, neumitno biva gledan na drugi način.

No, ipak, činjenica da je serijal ostvario dobre rezultate, govori da je na kraju krajeva takav prosede iskomunicirao sa ciljnom grupom. S jedne strane, holivudska paradigma vizuelno maštovitih i agresivnih vizuelnih rešenja u dečjem filmu ne mora nužno biti jedina prisutna, i moguće je da baš smireniji stil prija deci, a opet, pitanje je koliko deca zapravo odlučuju u pogledu toga šta će gledati. Pa ipak, činjenica da je u ovoj inkarnaciji snimljen već četvrti film sugeriše da se na terenu ipak stvorila nekakva fanbaza, i da je to nekoj kritičnoj masi bio prihvatljiv film.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Fri Apr 14, 2017 4:02 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam ZAGONETNOG DJEČAKA Dražena Žarkovića. Reč je o drugoj adaptaciji romana Ivana Kušana u novoj inkarnaciji kojom rukovodi njegov sin Danijel. Na ovom filmu scenarista je bila Hana Jušić koja je prošle godine postigla veliki festivalski uspeh filmom NE GLEDAJ MI U PJAT. Kao saradnici na scenariju potpisani su i mlađi Kušan i reditelj Žarković.

Žarković na nivou rediteljskog koncepta ne pravi nikakav iskorak u odnosu na Kušana. Tu je glumačka ekipa iz prvog filma a tu je i rediteljski koncept u kome film smešten u sedamdesete umnogome i podseća na filmove iz tog vremena.

U novom filmu, Koko i njegov novi najbolji drug sumnjiče dečaka koji ide sa njima u razred jer ima neke sumnjive nekonzistentnosti u tome kako se predstavlja. Međutim, ovde i romantični zaplet dobija na težini jer im se u istrazi pridružuje i jedna drugarica.

Ono što je suštinski bolje od prvog filma jeste uvođenje Karla Maloče, dečaka glumca koji je pre godinu i nešto bio jedan od najharizmatičnijih učesnika serije CRNO-BIJELI SVIJET. I on je već i kod Žarkovića pokazao da ima “nešto” i da se izdvaja, mada to nije do kraja bilo artikulisano.

Ako imamo u vidu jasnu konzistentnost rediteljskog postupka, možemo slobodeno reći da je Žarković pokušavao da isprati Kušanov koncept iz prvog filma i da nijedan član ekipe nije mogao da doprinese nekim suštinskim promenama u postupku. Ipak, čini se da je ZAGONETNI DJEČAK kudikamo napetiji od prvog filma, iako se o punokrvnom suspenseu ne može govoriti.

Posle ZAGONETNOG DJEČAKA usledio je sequel LJUBAV ILI SMRT a posle njega i prequel. Međutim, kao i LJUBAV ILI SMRT i ZAGONETNI DJEČAK je ranije već ekranizovan kao televzijska mini-serija.

* * 1/2 / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Fri Apr 14, 2017 6:48 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam LJUBAV ILI SMRT Danijela Kušana, treći film u novom serijalu o Koku. U ovom filmu nema detektivskog slučaja jer je misterija u samom glavnom junaku i njegovoj nesposobnosti da prepozna pravu ljubav.

Kušanov roman je adaptirao njegov sin i ovo je u čitavom serijalu daleko najzanimljivije postavljen film, i scenaristički i rediteljski. Kušan se dosta poigrava idejama meta-fikcije, jave i sna, fantazije i realnosti, ali i vremenskim tokovima koje meša kroz zanimljivu mozaičnu dramaturgiju. Jasno je da u ovom filmu Koko postaje tinejdžer i da Kušan računa na to da su gledaoci rasli uz serijal tako da su i gledaoci kojima se obraća spremni za formalno zahtevnije zahvate. Hrabrija formalna rešenja sugerišu da je Kušanova arhaičnmost postupka u ranijim delovima ipak imala dosta veze sa određenim pretpostavkama o percepciji filma kod ciljne grupe.

Iako je LJUBAV ILI SMRT uronjen u teme puberteta i nametanja muško-ženskih odnosa kao glavne životne teme, zanimljivo je to da u njemu uopše nema seksa, i da uprkos uplivu tema supkulture (recimo, Koko se bavi fudbalom a njegova sestra svira u bendu, i obe ekipe imaju svoje žurke u klubovima) nema i upliva seksa. Dakle, Kušanov film ima u sebi to jedno vanvremensko svojstvo svojstveno dečkoj produkciji da je malo izmaknut iz sadašnjosti i potencijalno ipak prijemčiv gledaocima kojima se na kućnim formatima dopao prvi film, a ne samo onima koji su "odrastali" uz serijal. To sve deluje kao mudar poslovni potez ali ne znam da li na kraju zadovoljava tinejdžersku publiku.

Rekonstrukcija epohe je ponovo zanimljiva a Kušan je kao i u svemu ostalom i u tome razigran. Film ima muzičku numeru koju izvodi Fru fru, devojalčki bend iz filma koji podseća na Banglese, odnosno Cacadou Look ali je pomalo teško odrediti kada se tačno dešava film. Naime, Koko nosi majicu sarajevske Olimpijade što znači da bi to moglo biti 1984. ili 1985. ali devojke slušaju FIT čiji je prvi album izašao kasnije. Međutim, FIT je kao bend krenuo 1982. godine tako da su možda junaci ovog filma samo early adopteri, ili je naprosto greška kao Smithsi u STRANGER THINGS.

Regionalne kinematografije su poslednjih godina praktično opterećene mladima, pre svega kroz seriju debitantskih filmova koji komodifikuju teško odrastanje i snalaženje i tranziciji. Ako izuzmemo slovenačke filmove za mlade koji svake godine nude ponešto zanimljivo, LJUBAV ILI SMRT je jedan od rekih radova te vrste u Hrvatskoj.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacije
PostPosted: Mon Apr 17, 2017 4:00 pm 
Offline

Joined: Wed Jan 23, 2008 10:36 am
Posts: 6334
Pogledao sam PAPERBACK HERO Anthony J. Bowmana, australijsku romantičnu komediju koju je Hugh Jackman snimio neposredno pre selidbe u Holivud. I zbilja, posle ovakvog filma nema nikakve dileme kako su sva vrata tako brzo postala otvorena za Jackmana.

Hugh Jackman igra naslovnog junaka, australijskog kamiondžiju koji pod pseudonimom piše ljubiće, krijući od svoje okoline da se bavi tako "sramotnom" i "nemuževnom" rabotom. Kada ljubić koji je potpisao imenom svoje simpatije i najbolje prijateljice postane hit, izdavači dolaze u njegovu zabit sa namerom da je odvedu u Sidnej i upoznaju sa javnošću. Prijateljica prihvata da učestvuje u njegovoj laži ali onda razne komplikacije počnu da se javljaju.

Bowmanova evidentna inspiracija je Hawks, ali ne samo u načinu na koji tretira njihovu screwball romansu već i po tome kako prikazuje njihov profesionalni život. Ljubavne i komične scene su žanrovski tačne ali su zato scene sa njegovim kamionom, odnosno sa njenim avionom za zaprašivanje podjednako uzbudljive. Bowman zaista maksimalno koristi sve ambijente i situacije koje mu se nude, i kada se tome doda fascinacija glavnog junaka Roy Orbisonom i Jackmanovo iskustvo nastupa u muzičkom pozorištu, PAPERBACK HERO je školski primer maksimalno postignute ekspresije na vrlo umerenom budžetu.

Claudia Karvan je odlična partnerka Jackmanu i kanališe svojevrsnu Katherine Hapburn njegovom Gary Cooperu. Ruralne australijske lokacije svemu daju posebnu draž, i film pored hawksovske ima staloženost i scenarističku solidnost britanskog romcoma čemu doprinose i nesumnjivi kolonijalni relikti ruralne Australije.

Anthony J. Bowman je uzeo premisu koja je trošena na raznim nivoima i uz dvoje odličnih glavnih glumaca uspeo da je udahne novi život. Stoga PAPERBACK HERO spada u red onih romantičnih komedija koje uvek mogu biti aktuelne.

* * * / * * * *


Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Post new topic Reply to topic  [ 425 posts ]  Go to page Previous  1 ... 13, 14, 15, 16, 17

All times are UTC + 1 hour


Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Search for:
Jump to:  
cron

2007 Novi kadrovi, projekat podržali Open Society Institute New York i Swiss Cultural Programme Pro Helvetia Beograd, sajt Luka Činč

Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group