ZVEZDE LJUBAVI (2005)
Objavljeno: 7.11.2007.
Autor: Dimitrije Vojnov
Rediteljski debi izvanrednog direktora fotografije Milana Spasića, najpoznatijeg po saradnji sa Goranom Paskaljevićem, ostvaruje spoj dve velike zablude srpskog filma. Sa insertom iz Paskaljevićevog Varljivog leta na početku filma, Spasić najavljuje pravac u kome će se kretati, ali ubrzo shvatamo da film krije niz stilskih iznenađenja.
Zvezde ljubavi je priča o mladom romantiku Lazi, koji pokušava da se snađe u Beogradu posle usamljeničkog odrastanja na svetioniku. Postaje privatni fotograf novobogataške porodice i prijatelj grupe voajera koju predvodi propali ruski aristokrata Grof.
Spasić i scenarista Aleksandar Generalski su pokušali da naprave spoj poetike tzv. praške škole sa hardverom čalićevske seks komedije iz osamdesetih. Preuzevši arhaičnost i malograđanski fetišizam iz dekadentne faze praške škole, najpre naslova poput Karanovićevog Sjaja u očima, i propustivši ga kroz radnju Žikine dinastije, dobijen je neobičan spoj čija je osnovna karakteristika da je sačinjen od elemenata koji se potiru i više nikome nisu potrebni.
S druge strane, ovaj neobični spoj ispunjava Zvezde ljubavi nepatvorenim treš potencijalom jedne prilično neuke realizacije sa neukusno preteranom i naivnom upotrebom izražajnih sredstava koji čine ovaj film nesumnjivo zabavnim. Nažalost, van autorove namere. No, da je postojala takva autorova namera i da je bio malo radikalniji, Zvezde ljubavi su se mogle pretvoriti u klasik.
Dok je Čalić bio bezmalo pornografska eksploatacija ultra-populističkog socijalističkog slepstika koji je začeo, i najbolje realizovao Siniša Pavić, praška škola je bila organizovani pokušaj da se posle sporadično provokativnog Crnog talasa stvori umekšani izvozni neo-elitizam koji ipak ne bi bio hermetičan ni za masovnu konzumaciju. Međutim, nikada praška škola nije dovoljno pobegla od elitizma da bi se mogla prožeti sa čalićevskim populizmom, a Zvezde ljubavi su najbolji primer toga.
Pored ove stilske neodoumice koja je konceptualno osakatila film, preostaju brojni nedopustivi zanatski nedostaci.
Scenario Milana Spasića i Aleksandra Generalskog je nerazvijen jer započinje obilje zapleta bez ideje o tome koji je osnovni. U tom obilju motiva najbolje se ogleda stilska klopka u koju su autori upali. Neuravnoteženu priču i ambiciju dodatno ističe netalentovano napisan dijalog koji neuspešno balansira između puke informativnosti, blage praške pretenzije i čalićevskog prostakluka.
Spasićeva režija je neprecizna i svodi film na niz kadrova koji kada se poređaju ne stoje kao energična i jasna celina. Pored kinestezije koju je očigledno propustio da stvori, Spasić ima i vrlo nedoslednu rediteljsku zamisao u samom koncipiranju filmskog jezika kojim pokušava da se izrazi. Konačno, voajerizam je jedan od večitih filmskih motiva, prepleten sa samom prirodom filma. Spasić propušta da filmski osvesti svoje tumačenje voajerizma. Štaviše, dok je voajerizam drugim autorima služio kao pozivnica za kreiranje nekih od najlucidnijih rediteljskih rešenja, Spasićev je bedno i naivno koreografisan, od mizanscena do kadriranja, pa se u tim scenama možda i najviše oseća duh improvizacije koji progoni ovaj film.
Sa ovolikim nedostacima na planu ideje, teksta i režije, zaista se ni ne može ulaziti u analizu glumačkih dometa, jer su svi oni bili više nego sapleteni Spasićevim greškama. Ako bi glumci išta mogli da nauče iz ovog filma to je da njihova harizma i ugled ne samo da nisu dovoljni da upristoje ovakav projekat, već i da će ih polako izgubiti radeći ovakve filmove.
Produkcioni i distributerski minimalizam ovog filma ipak onemogućuju da Zvezde ljubavi budu prepoznate kao nešto istinski štetno za srpski film. Za razliku od nimalo boljeg Sjaja u očima koji je sasvim u klasi ovog filma, Zvezde ljubavi barem nije veliki državni projekat već apsolutno privatna inicijativa jednog sjajnog direktora fotografije koji je poželeo da snimi rediteljski debi. Nažalost, na tom pokušaju će ovaj film i završiti jer je privatno preteglo nad kvalitetima koji bi bili dovoljni za ozbiljno javno prikazivanje.
2007 Novi kadrovi, projekat podržali Open Society Institute New York i Swiss Cultural Programme Pro Helvetia Beograd, sajt Luka Činč