novi kadrovi
srpski english

PEŠČANIK (2007)

Objavljeno: 18.1.2008.

Autor: Ivan Velisavljević

PEŠČANIK (2007)

Inspirisan Porodičnim cirkusom Danila Kiša (zbirka priča Rani jadi, romani Bašta, pepeo i Peščanik), film Sabolča Tolnaia zahteva od gledaoca bar osnovno poznavanje Kišovog opusa, potom napor tumačenja i otkrivanja višeslojnih veza filma sa tim opusom, i na kraju poveće bioskopsko strpljenje u praćenju sporog, emocionalno ravnog i na momente režijski ekstravagantnog dela. Kao i uvek kada se gledaocu nameće veliki ulog, pitanje je da li, posle odjavne špice, Peščanik nudi i značenje dovoljno vredno gledaočevog truda.

U međuvremenu, već se stvorila fama da je Peščanik “hermetičan” i da traži bogzna kakve doktore književnosti u publici koji bi na pravi način razumeli šta je reditelj hteo da kaže. Stvari su, zapravo, daleko jednostavnije. Peščanik prati dva filmska “vremena”: u prvom, Slobodan Ćustić nalazi se u ulozi lika koji je velikim delom baziran na Kišovom Eduardu Samu, činovniku železnice i autoru simboličnog Reda vožnje (Kiš ubacuje taj spisak ž. stanica u tkivo proze i daje mu ključno mesto u Peščaniku, polemišući tako sa Orvelovom tvrdnjom da se samo od reda vožnje ne može napraviti dobra literatura), mađarskom Jevrejinu koji pokušava da, u vreme Holokausta, sačuva porodicu. U drugom vremenu, Nebojša Dugalić glumi pisca, Eduardovog sina, u simboličkoj i stvarnoj potrazi za ocem, čiju “istoriju progona” pokušava da shvati i opiše uz pomoć “komadića sećanja i snova”.

Tolnai je, ne preterano inventivnom uliksovskom asocijacijom, napravio gotovo road-movie okvir, u kom sin, mnogo godina kasnije, putuje, ponavljajući očev put izgnanstva. Takav okvir nadgrađen je stalnim vizualizovanjem motiva, pa čak i pasusa ili rečenica Kišove proze, uz suptilne Tolnaijeve izmene i pripovedna pomeranja: radnja “Ulice divljih kestenova”, na primer, odvija se nakon piščevog pijanstva, i time dobija dodatan ironijski nivo koji ublažava sentimentalnost te uvodne priče Ranih jada. Takođe, “piščevo vreme” asocira na kraj šezdesetih i početak sedamdesetih, te se lik Nebojše Dugalića još više povezuje sa samim Kišom, čiji je put u stvari put “pisanja” porodičnog ciklusa.

Sa druge strane, ono što je bio važan scenaristički zadatak – motivisati povezanost dva filmska vremena – Tolnai je razrešio “na prvu loptu”, jednosmerno, zaigravši na kartu koju je svaki iskusan gledalac već na početku odbacio: pisac, recimo, u jednoj od scena “halucinira” i u kupatilu hotelske sobe “vidi” svoga oca. Za ovakvo grubo dramaturško rešenje Tolnai se iskupio režijom, vizuelnim analogijama povezujući likove i predele iz dva vremena, i uhvativši “geist” neobičnih žurki i boemstva disidentskog doba jugoslovenske književnosti.

Koncept Peščanika, njegov završni izgled, kao i način adaptacije Kišovih romana, nisu, dakle, bez složenosti i umetničkog kvaliteta, ali nije jasno čemu služe. Kišov Porodični cirkus imao je smisla u vreme u kom je nastao, najpre kao istraživanje teme jevrejstva, za koju je Kiš bio ne samo intimno vezan, već je u njoj nalazio ključ za “oneobičavanje” svoje proze, ključ sa književnom istorijom i značenjskim potencijalom, a potom i kao potraga posleratne generacije za odgovorom na pitanje šta im se desilo u II sv. ratu, i naposletku kao poetičko traganje za književnim “očevima” u svetskoj književnosti, traženje koje je imalo prelomni uticaj na srpsku prozu druge polovine XX veka.

Danas, Peščanik je samo eksperiment, ne bez izvesnog šarma, ali eksperiment čiju će uspelost proglašavati samo poznavaoci i ljubitelji “namrgođene” umetnosti. Za većinu publike, Peščanik će verovatno biti nepodnošljiv. I dok publika i dalje ne ide u bioskope, kritičari traže razloge, a reditelji svoj “autorski rukopis”. Festivali dodeljuju nagrade.

Izvesna je samo dosada.

scenario i režija: Sabolč Tolnai

Tekst je najpre objavljen u časopisima Rez http://www.rezmagazin.com/ i Plastelin http://www.plastelin.com

popboks
doba nevinosti
kinoteka
filmski centar srbije
Činč
filmska banka
filmska banka
filmske radosti
male novine

2007 - 2017 Novi kadrovi, projekat podržali Open Society Institute New York i SCP Pro Helvetia Beograd, sajt Breve