MADE IN SERBIA (2005)
Objavljeno: 7.11.2007.
Autor: Dimitrije Vojnov
MADE IN SERBIA
Jedan od razloga za pad posete srpskim bioskopima krije se u proceni da je količina uzbudljivih dešavanja i afera u javnosti znatno prevazišla ono što može da ponudi prosečan igrani film. U društvu sa takvim intenzitetom senzacije ubrzo više ništa neće biti uzbudljivo. Dokumentarni film Mladena Đorđevića Made in Serbia uspeva da prevaziđe pritisak okolnosti i da bude istinski intresantnije od ostalog čimе smo okruženi.
Frojdistički gledano, uspeli smo da zapušimo čak i najosnovnije pokretačke naogone. Tanatos smo već apsolvirali, što na terenu, što u sudovima. Ostao je samo Eros. U Srbiji je posle decenija bestidništva i Eros pretvoren u blud, a blud je onda zapakovan u pornografiju i besplatno pušten narodu na televiziji. U nostalgičnim zapisima nekih naših filmskih poslenika, piše kako su po više puta odlazili u bioskop da bi videli da li će se na sledećoj projekciji Đini Lolobriđidi više zadići suknja. U vreme televizije Most gde povremeno u ponoćnom terminu umesto konvencionalnih polnih organa i falusoidnih pomagala, ume da proradi i pesnica, čak ni bioskop Partizan nije bitna lokacija, ni za adolescente, ni za izopačenike.
Otud je pitanje čak da li će i pornografija u Srbiji preživeti jer privatni snimci sve više zauzimaju tržište, nudeći kratke i dokumentarne zapise, kako poznatih tako i nepoznatih ličnosti, raznih starosnih dobi. To je doduše trend i u svetu jer dok je ranije pornografija bila parodija seksa, sada je seks parodija pornografije, pa ne čudi da vrlo često podrazumeva i kameru. Dok i nju ne uguše, pornografija ipak opstaje kao tema koja bi mogla da malo prene Srbe. Otud je Made in Serbia optimalan domaći film za ovo proleće. Nivo pornografije je oduvek bio ogledalo jedne sredine. Kako na planu uređenja, tako i opsesija koj uzbuđuju konzumente. Đorđević to najbolje shvata dokumentujući Srbiju u pozi koja bi još jedina mogla da je zainteresuje.
Sa scenaristom Draganom Nikolićem (potpisnikom kratkog filma Beži zeko beži ovenčanog nagradom u Kanu), Đorđević uspeva da nam predoči kako istorijat, tako i aktuelno stanje srpske pornografije. Iako se o toj pojavi već dosta zna, kroz ispovesti ljudi iz neposredne proizvodnje, Đorđević uspeva da ukloni idiotski osmeh sa lica, kako onih koji su do sada pokušavali da nam predstave tu temu, tako i publike kojoj je to sve bilo zabavno.
U zemlji gde ni Hefnerov Plejboj nije uspeo da se odmakne mnogo dalje od provincijskih šipki za striptiz, Đorđević vrlo potresno prikazuje u kakvom miljeu nastaje tvrda i po pravilu nižerazredna pornografija. Ko su ljudi koji se njome bave, i šta ih je nateralo na to. Kako izgleda opskurni porno univerzum bez slave i glamura, gde se honorari troše na hranu, kiriju i drva a filmovi snimaju po domovima protagonista. I konačno, šta o svemu misli srpski Lari Flint, Slobodan Stanković, čovek koji je stvorivši našu porno industriju došao do istinski zanimljivih zaključaka o našem mentalitetu.
To, međutim, nikako ne znači da Made in Serbia ne podstiče na smeh. Naprotiv. Gledajući ovaj film, svi se uglavnom burno smeju. Ali smeju se od šoka pred neverovatnim sudbinama a ne zbog komičnih konstrukcija i gegova. Smeh za vreme ovog filma proističe iz dokumenta, a ne iz humora, iz samog tkiva savremene Srbije gde se seks odavno pretvorio u pojavu socijalno-penzionog karaktera.
Sa filmom Made in Serbia, Đorđević se samouvereno i dostojanstveno vezuje za dva aktuelna trenda. Prvi trend je talas atraktivnih i komercijalnih dugometražnih dokumentarnih filmova koji imaju svoj smisao na bioskopskom repertoaru. Srpski film je uprkos bogatoj dokumentarnoj produkciji retko uspevao da dostigne ovaj ideal proistekao iz Godarove izreke da dobar dokumentarni film izgleda kao igrani, i obrnuto.
Drugi trend je pojava nove generacije autora kojima su porno filmovi bili značajan i neizbežan deo sazrevanja, pa samim tim predstavljaju i tematsku opsesiju i snažan uticaj. S druge strane, tom trendu doprinosi i opredeljenje autora da sve više u bioskopskim filmovima koriste tvrde prikaze seksa. Posle trapavog pokušaja u Maloj noćnoj muzici, Đorđević nudi srpski odgovor na talas započet Noćima bugija, pre čitavih sedam godina.
Svi navedeni faktori su uticali da Made in Serbia bude najznačajniji srpski film na ovogodišnjem FESTu i jedno od najzanimljivijih ostvarenja na aktuelnom repertoaru.
2007 Novi kadrovi, projekat podržali Open Society Institute New York i Swiss Cultural Programme Pro Helvetia Beograd, sajt Luka Činč