KLOPKA (2007)
Objavljeno: 18.1.2008.
Autor: Dejan Dabić
KLOPKA, drugi dugometražni igrani film Srdana Golubovića (debitovao 2001. godine filmom APSOLUTNIH STO, pre toga režirao priču HERC MINUTA u okviru omnibusa PAKET ARANŽMAN, kao i kratke forme - od igranih filmova do spotova) dolazi pred bioskopske gledaoce sa značajnim festivalskim referencama, od kojih je svakako najvažnije učešće na jednom od najprestižnijih svetskih filmskih festivala u Berlinu (doduše ne u glavnom takmičarskom, već u prestižnom i takođe takmičarskom programu »Forum«), a ne treba zanemariti ni činjenicu da je otvorio beogradski FEST i izdržao gledalačku konkurenciju najgledanijih filmova iz celog sveta, od kojih su neki »oskarovci« i »blokbasteri« (bio je jedan od pet najgledanijih filmova).
Najnoviji Golubovićev film se dakle, preporučuje svojim estetskim kvalitetima, ali i komercijalnim potencijalom (na žalost, samo potencijalom, jer je bioskopska distribucija u Srbiji zamrla, što naravno neće smetati stranim distributerima, kao ni nekim američkim mejdžorima koji su se veoma ozbiljno zainteresovali da produciraju rimejk). U žanrovskom smislu to je socijalna drama sa elementima trilera, ali bi se, u prenosnom smislu, KLOPKA mogla označiti i kao »tranzicijski vestern« (Golubović je voleo da svoj rediteljski prvenac naziva »urbanim vesternom«), jer se mehanizam vesterna uspostavlja uvek kada junacima koji poštuju zakon više nisu na raspolaganju regularna sredstva kako bi zaštitili svoje interese.
Glavni junaci filma su Marija i Mladen, mladi par koji živi u skladnom braku u onoj meri koju sebi može dozvoliti prosečna porodica u uslovima naše (tranzicione) stvarnosti; ona predaje u školi, on je inženjer u državnoj firmi koju čeka privatizacija, puni su razumevanja i ljubavi, kako jednog prema drugom, tako i prema desetogodišnjem sinu Nemanji. Ali, pred njima su ozbiljna iskušenja onoga trenutka kada njihov sinčić oboli, a jedino trajno rešenje postane hitna operacija u inostranstvu za koju je potrebno skoro trideset hiljada evra. Mladen dolazi u situaciju da uradi nešto što do juče nije mogao ni da zamisli...
Scenario za film KLOPKA napisali su zajednički Srđan Koljević i njegova supruga Melina Pota Koljević, po motivima romana Nenada Teofilovića, a nije nevažno reći da je svemu prethodila i jedna Melinina radio drama. Ovo je značajno istaći, ne samo zato što je scenario pisan u četiri ruke i poseduje autentičnu dvostruku muško-žensku vizuru, već još više zbog toga što se vidi da se na njegovoj dramskoj konstrukciji radilo ozbiljno, postepeno i promišljeno (dobra pouka da scenario ne treba »sklepati« na brzinu, u jurnjavi za novcem i vremenom, kako to ponekad znaju da urade i profesionalni dramaturzi, uzdajući se u svoje poznavanje zanata). Takođe treba istaći i jednu dodatnu odliku većine Koljevićevih dramaturških radova, pa i ovog, a to je princip aktivne dramaturgije koji se ogleda u tome da junaci, umesto da samo trpe radnju i jadikuju nad svojom sudbinom, nešto čine za sebe i za druge.
Golubovićeva rediteljska rešenja su na tragu modernog, dobro ispeglanog urbanog filma, odličnog montažnog ritma, sa određenim snimateljskim cakama u rešavanju pojedinih kadrova i još više u građenju atmosfere (zasluge Aleksandra Ilića koji je snimao i APSOLUTNIH STO), pri čemu je bilo mesta i za malu vizuelnu igru kojom je uspostavio kontinuitet sa elementima, njemu takođe bliske, spotovske estetike, ne narušavajući ni jednog trenutka čvrstu igranu strukturu. Osim toga, vrlo pažljivo je posezao i za žanrovskim i stilskim elementima svoga dela, čime je potvrdio da, za razliku od nekih naših, ne samo mlađih reditelja, ume da kontroliše autorski ego i da je svestan da su pravila žanra vrlo klizava, te da se po njima reditelj mora vrlo oprezno kretati (za razliku od nekih reditelja, ne samo u domaćem filmu, koji misle im je sve dozvoljeno čim uključe kameru).
Promišljen je bio i kasting, kao i igra glumaca. Ničega previše, sve urađeno s merom, profesionalno, gotovo do perfekcije. U igri Nebojše Glogovca i Nataše Ninković oseća se fluid (u tumačenju uloga Mladena i Marije) , a Anica Dobra i Predrag-Miki Manojlović su standarno dobri, pri čemu moramo primetiti da se Miki našao u, za njega u našem filmu neuobičajenoj, ulozi krajnjeg negativca, koju je obojio svojom snažnom glumačkom ličnošću.
KLOPKA je, bez sumnje, datum u našoj novijoj filmskoj produkciji, i potvrda da Srdan Golubović nije više samo talentovani mladi reditelj, već sineasta kojem treba pružiti šansu da i ubuduće realizuje svoje filmske projekte, jer bi se njegovim filmovima ponosile i mnogo veće kinematografije od naše.
Režija: režija: Srdan Golubović
Uloge: Nebojša Glogovac, Nataša Ninković, Anica Dobra, Predrag-Miki Manojlović, Marko Đurović, Bogdan Diklić, Vuk Kostić, Olga Odalović, Dejan Čukić, Mladen Nelević, Boris Isaković, Vojin Ćetković
Tekst je najpre objavljen u časopisu Pressing http://pressing-online.com/
2007 Novi kadrovi, projekat podržali Open Society Institute New York i Swiss Cultural Programme Pro Helvetia Beograd, sajt Luka Činč